Vodeći ruski istraživački institut za razvoj nuklearne energije, Institut Kurchatov, postigao je sporazum s ruskim plinskim gigantom Gazpromom o razvoju podmornice za transport ukapljenog prirodnog plina (LNG) Sjevernim morskim putem.
Radovi na projektovanju su počeli, rekao je predsednik Instituta Kurčatov. Mihail Kovalčuk. On je to objavio na forumu OMR 2024 posvećenom razvoju pomorske i visokotehnološke opreme za Arktik, koji se ove sedmice održava u St.
Ideja o savladavanju teških ledenih uslova jednostavnim jedrenjem pod ledom nije nova. Institut Kurchatov i kompanija Malachite Design Bureau (koja je projektovala ruske napadne podmornice na nuklearni pogon, uključujući klase Novembar, Viktor, Alfa, Akula (Ajkula, NATO oznaka Tajfun), Yasen i Laika, op.a.) ranije su razgovarali i raspravljali o planu izgradnje podmornice na nuklearni pogon za transport ugljikovodika iz arktičke zone, piše Jutarnji.
Međutim, ovo je prvi put da su programeri objavili sporazum o namjerama s Gazpromom, energetskom korporacijom u većinskom vlasništvu Kremlja. direktora Gazproma Alexey Miller i Mihail Kovalčuk održali su 11. oktobra radni sastanak na kojem su razgovarali o realizaciji projekta nuklearne energije za ruski arktički pojas, objavio je energetski portal Neftegaz. Barents Observer.
Gazprom je u dubokoj finansijskoj krizi nakon što je prodaja više nego prepolovljena nakon ruske invazije na Ukrajinu i odluke Evrope da kao rezultat toga “ukloni” zavisnost od ruskog gasa. Energetski gigant ostao je bez prodaje gasa u Evropi i suočio se sa prvim godišnjim neto gubitkom 2023. godine, nakon decenije ostvarivanja ogromnog profita na evropskom tržištu. Gazprom je sada rangiran kao najneprofitabilnija ruska kompanija.
Nova tržišta su u Aziji, ali bi izgradnja cjevovoda prema jugu i istoku potrajala i postaje sve teža jer topljenje permafrosta čini tlo nestabilnim. Nuklearna podmornica sa ogromnim LNG rezervoarima mogla bi da obezbedi transport gasa tokom cele godine sa terminala duž severne obale Zapadnog Sibira, tvrdi direktor instituta Kurčatov.
Osim male fabrike za LNG Portovaj u Baltičkom moru, Gazprom nema sopstveni kapacitet za proizvodnju LNG-a. Postojećim LNG pogonima, od kojih su dva na Arktiku, upravlja Novatek.
Mihail Kovalčuk tvrdi da će podmornica povećati sigurnost u odnosu na površinske brodove i gasovode. Nekoliko takvih podmornica, tvrdi on, bit će dovoljno za transport iste količine plina koju može transportirati podmorski cjevovod.
Preliminarne studije projekta pokazuju da bi LNG podmornica trebala biti dugačka 360 metara, dvostruko duže od inače gigantskih ruskih hladnoratovskih strateških podmornica klase Typhoon.
Nove podmornice bi pokretale tri nuklearna reaktora, bile bi široke 70 metara, visoke 30 metara i imale bi gaz od 12 do 13 metara. Sa kapacitetom od 170.000 do 180.000 tona, podmornice bi nosile otprilike istu težinu kao današnji tankeri.
Plovidba pod ledom je moguća bez obzira na klimu i vremenske uslove. Za razliku od površinskih LNG brodova, koji moraju ploviti iza ledolomca dok on razbija led, podmornica može ploviti mnogo brže na istok od terminala u Obskom zaljevu. Prema projektantima, brzina bi bila 17 čvorova.
‘To je fantazija’
Aleksandar Nikitinnuklearni stručnjak koji je do 2022. godine bio na čelu Centra za zaštitu životne sredine Bellona iz Sankt Peterburga, planove smatra fantazijom, koja nema korijena u stvarnosti, i smatra da se ovaj projekat nikada neće realizovati.
“Nedostaju im kalkulacije o tehnologiji, ekonomiji i industrijskoj primjeni”, rekao je Nikitin za Barents Observer.
„Rusija nema čak ni osnovne brodograditeljske kapacitete“, tvrdi on, ukazujući na činjenicu da zemlji nedostaje sposobnost za izgradnju konvencionalnih tankera i brodova za rasute terete.
„Ukratko, ovo je glupost od Kovalčuka“, kaže Nikitin.
Ovaj stručnjak sada živi u Oslu i kritičan je prema tome kako današnja ratna Rusija briše prašinu sa nuklearnih projekata iz sovjetske ere.
Upitan o sigurnosnim aspektima ruske civilne podmornice na nuklearni pogon za isporuku plina na tržišta u Aziji, on je, u najmanju ruku, skeptičan.
Arktik je došao u posebnu pažnju nakon što je ruska državna nuklearna korporacija Rosatom 2018. godine imenovana za čelnika Direkcije Sjevernog morskog puta, odgovornog za infrastrukturu i investicije, piše Barents Observer.
(Telegraf.rs)
