Čemu nas je davno naučio film Spike Leeja i zašto smo ljeti nervozniji nego što mislimo?
Kada je Spajk Li snimio film 1989 Uradi pravu stvar (Uradi pravu stvar), mnogi su mislili da je to priča o rasnim tenzijama u Bruklinu. I jeste. Ali to je i jedan od najboljih filmova ikada snimljenih o tome šta se dešava ljudima kada temperatura postane nepodnošljiva.
Radnja se odvija tokom vrelog ljetnog dana. Kako se asfalt zagrijava, raste nervoza, netrpeljivost i sukobi među ljudima. Male stvari se pretvaraju u tuče, tuče u nasilje, a običan dan završava tragedijom.
Više od tri decenije kasnije, psiholozi često koriste ovaj film kao odličnu ilustraciju onoga što danas potvrđuju brojna naučna istraživanja – ekstremne vrućine ne utiče samo na naše telo. To mijenja način na koji razmišljamo, osjećamo i reagujemo.
Naš mozak ne voli ekstremne vrućine
Ako vam se ovih dana čini da ste sporiji, zaboravniji, razdražljiviji ili jednostavno nemate šta da radite, možda niste lijeni. Možda si prevruća.
Naime, kada temperatura naglo poraste, tijelo ulaže veliki dio svoje energije u hlađenje organizma. Da bi se održala normalna tjelesna temperatura, krvni sudovi se šire, znojenje se pojačava, srce brže kuca i unosi se više tekućine. Sve to ostavlja manje prostora za koncentraciju, donošenje odluka i emocionalnu samokontrolu. Zbog toga, mnogi ljudi opisuju da se osećaju mentalno zamagljeni, iscrpljeni i nemaju motivaciju tokom toplotnih talasa. Naučnici smatraju da visoke temperature mogu uticati i na neurotransmitere koji regulišu raspoloženje, poput serotonina, ali i ozbiljno narušiti kvalitet sna, što dodatno pogoršava raspoloženje narednog dana.
Zašto se više svađamo ljeti?
Postoji razlog zašto često kažemo da je neko “vruća glava”. Psiholozi su decenijama proučavali takozvanu hipotezu toplotne agresije, prema kojoj neprijatno visoke temperature povećavaju razdražljivost i impulzivnost. Opsežna analiza desetina studija pokazala je da kako temperatura raste, raste i vjerovatnoća agresivnog ponašanja, nasilnih sukoba i sukoba među ljudima. Istraživanja bilježe više nasilnih incidenata, više slučajeva divljanja na cestama, ali i više verbalnih sukoba u periodima velikih vrućina.
Zanimljivo je da ovaj odnos nije beskonačan. Neki psiholozi govore o takozvanoj “obrnutoj U-krivi”. Drugim riječima, agresivnost se povećava kako temperatura raste, ali kada ona postane jako ekstremna, na primjer iznad 30 stepeni, ljudi često više nemaju snage ni za borbu. Umjesto da se bore, oni samo žele pobjeći u hlad.
Kako se motivisati kada temperatura pređe 40 stepeni
Možda najzanimljivije preporuke stručnjaka nemaju mnogo veze s klima uređajima.
Psiholozi koji proučavaju uticaj ekstremnih temperatura na ponašanje savetuju da tokom toplotnih talasa, kad god je to moguće, ne donosimo važne životne odluke, ne ulazimo u velike rasprave i ne očekujemo od sebe isti nivo koncentracije kao u prijatnijim vremenskim uslovima. Razlog je jednostavan – pod toplinom, mozak troši više energije za regulaciju tjelesne temperature, zbog čega pažnja, samokontrola i donošenje odluka slabije funkcioniraju.
Stručnjaci preporučuju i ono što mnogi instinktivno zaboravljaju: važne razgovore ostavite za jutro ili veče, rashladite prostor u kome boravite, pijte dovoljno tečnosti i pokušajte da očuvate kvalitet sna, jer je loš san jedan od glavnih razloga zašto postajemo razdražljiviji tokom toplotnih talasa.
Stoga, ako vam se čini da vas sitnice nerviraju više nego inače, da ste nestrpljivi u saobraćaju, na poslu ili u redu u prodavnici, zastanite i postavite sebi jedno pitanje:
Da li je problem zaista toliki ili je danas samo 40 stepeni??
