Istraživači su otkrili da samo jedna vrećica čipsa dnevno može smanjiti pažnju, oslabiti koncentraciju i povećati rizik od demencije. Šta tačno grickalice rade vašem mozgu?
Svako je iskusio da sjedi na sastanku nakon ručka i ne može pratiti nit razgovora. Sigurno ste mislili da ste umorni, da ste prerano ustali ili da ste loše spavali, a da je prije podne već bila krcata poslom.
Mislite da ste samo umorni? Možda je to vreća čipsa koju ste spakovali u torbu na putu do posla, za svaki slučaj.
Novo istraživanje na više od 2.000 odraslih pokazalo je da oni koji jedu više ultra-prerađene hrane imaju lošije rezultate na testovima pažnje (koji uključuju grickalice i druge “brze zalogaje” koji su zapravo prerađena hrana bez cjelovite hrane).
I nije potrebno mnogo – povećanje unosa od samo 10 posto, što je ekvivalentno jednoj standardnoj vrećici čipsa, dovoljno je da primijetite pad koncentracije.
Studija objavljena u časopisu Alchajmerova bolestʼi demencija: dijagnoza, procjena i praćenje bolestiotišla je i korak dalje: svakih 10 posto povećanja potrošnje ultra-prerađene hrane povećava rizik od demencije za 0,24 poena.
Tacno. Čips bukvalno hrani zaborav.
Grickalice su svuda oko vas i dizajnirane su da vas iskušavaju
Keksi, instant supe, gotova jela, grickalice u vrećicama i slična ultra-obrađena, industrijska hrana pažljivo se proizvode kombinacijom šećera, masti i soli kako bi se aktivirao centar za nagrađivanje u moždanoj kori. Ukusno je, ima na svakom ćošku i ovisnost o tome je stvarna.
Podaci američkog Nacionalnog centra za zdravstvenu statistiku govore sami za sebe – više od polovine dnevnih kalorija koje unose, recimo, Amerikanci dolazi iz ultra-prerađene hrane.
Dok Amerikanci čak 60 posto dnevnih kalorija unose iz ultra-prerađene hrane, Evropljani su, barem za sada, u nešto boljoj poziciji. Istraživanja pokazuju da ovaj udio u Evropi varira između 14 i 44 posto, ovisno o zemlji. Južna Evropa prednjači po zdravijim navikama: Italija i Rumunija imaju samo oko 14 posto, dok mediteranska prehrana i dalje služi kao prirodna zaštita. No, trend nije ohrabrujući ni na starom kontinentu – prerađena hrana polako osvaja evropske trpeze, posebno među mlađim osobama i populacijom sa nižim primanjima.
Šta se tačno dešava u tvojoj glavi?
U istraživanju su naučnici pratili ishranu i kognitivne sposobnosti učesnika starosti od 40 do 70 godina, koji na početku studije nisu imali dijagnozu demencije. Koristili su kompjuterizovani test koji mjeri radnu memoriju, brzinu obrade informacija, vizualno učenje i pažnju.
Rezultati su bili sljedeći: što je više ultra-obrađene hrane, to je koncentracija slabija i veći je rizik za mozak.
dr. Lelani May Acosta to jednostavno objašnjava:
“Mozak treba odgovarajuću energiju za funkcioniranje. Bez vitamina, minerala i vlakana, jednostavno ne može pravilno funkcionirati.”
Ultra obrađena hrana je siromašna upravo ovim nutrijentima. Osim toga, umjetni aditivi, boje i emulgatori mogu uzrokovati upale i u tijelu i u mozgu. A inzulinska rezistencija, koja je također povezana s takvom ishranom, dodatno opterećuje kognitivne funkcije.
Zanimljivo, čak ni mediteranska dijeta, inače poznata po svom blagotvornom dejstvu na mozak, nije pokazala posebno zaštitni efekat kod učesnika koji su je imali na jelovniku, što znači da problem sa ultra-prerađenom hranom je toliko jak da ga čak i dobre navike teško mogu neutralisati.
Shutterstock.com
Šta možete učiniti danas?
Sljedeći put kada posegnete za torbom u popodnevnom škripcu, zapitajte se – Šta vaš mozak zaista traži?
Najčešće je to voda, ili kratak odmor, ili nešto hranljivo. Može biti orah, komad voća, jogurt. Ovi istraživači napominju da je to ulaganje u vašu oštroumnost, a ne samo dobru liniju.
Nauka sve više potvrđuje staru izreku – jedeš ono što jesi!
A ako odlučite da vam služe namotaji, pamćenje, dobra koncentracija, odlična pažnja i jasne misli – počnite od tanjura.
Naslovna fotografija – Shutterstock.com
