Sinoć oko jedan ujutru u Guči se dogodio incident u kojem su se nalazili iz jednog frižidera curi amonijak. Nekoliko ljudi je povrijeđeno.
Teška je i napeta noć za žitelje Guče, posebno one koji posle žive u Prvomajskoj ulici nezgode i curenje amonijaka u frižideru koji je tamo.
Jedan od njih je Milorad Kovačević, koji živi preko puta hladnjače u kojoj je došlo do curenja. On je ekipi Telegrafa ispričao šta se dogodilo sinoć.
– Moja kuća je preko puta hladnjače. Moja ćerka i ja smo sinoć otišli na spavanje. U jednom trenutku je samo viknula: “Tata, dođi ovamo!”. rekao sam joj: “Amonijak, devojko.” Ćerka mi je počela da se guši, pozvala me da hitno dođem. Dijete nije znalo šta je guši. A onda mi je rekla da bežim. Uspjeli smo izaći iz kuće i dvorišta u poslednjih deset sekundijer je takva koncentracija amonijaka mogla biti smrtonosna. Bili smo u životnoj opasnosti, ali smo uspeli da izbegnemo povrede – kaže Milorad za Telegraf.
On je, kao i drugi očevici, ugledao ogroman otrovni oblak koji se nadvio nad Gučom, i on i njegova ćerka su u panici počeli da bude sve komšije.
– Tamo smo videli oblak dima, zapravo oblak amonijaka. Izašao je pod velikim pritiskom sve dok nije stigao do centra grada. Ljudi su se probudili, kao što smo mi probudili naše komšije, tako su komšije probudile ove druge komšije, samo da pokušamo da pomognemo koliko možemo, jer ljudi ovde, noć je, spavaju, i to je veoma otežavajuća okolnost. Ljude treba probuditia da oni ni ne znaju šta se dešava. Tako da smo uspjeli, barem donekle, obavijestiti te ljude i na kraju dana stvari su krenule kako su išle. Na sreću, nije bilo žrtava – prisjetio se.
‘, backScript: ‘https://cdn2.midas-network.com/Scripts/midasWidget-25-1099-11898.js’ } googletag.cmd.push(function(){function e
Ovo nije prva nesreća s amonijakom. Slična situacija se dogodila 2008.
– Bio je u manjem obimu i izašao je na sigurnosnom ventilu. Nije baš bezopasno, ali je bilo u manjem obimu. Ovo je samo “maksimum”. Jedva su uspeli da zatvore taj ventil, ne znam kakav je to ventil bio, ali dešava se – rekao je Milorad.
Kako on, kao i ostali stanari, navodi, frižider je pre samo pet dana bio napunjen amonijakom.
– Napunili su ga pre pet dana, iako se malo osetio amonijak, negde je curio. Ne znam tačno gde, kako, ali osetilo se. Neko je zakazao ili je nešto propalo, ne mogu da kažem da li je u pitanju ljudski faktor ili postoji ventil – istakao je on.
Većina ljudi pobjegla je na benzinsku pumpu koja se nalazi na brdu gdje je zrak bio nezagađen amonijakom.
– Ljudi su uspeli. Okruženi smo ovim brdima. Jednostavno, kako je ko uspio. Jer kad je otrov u pitanju, nema milosti, beži kud možeš. Tako je, nema druge. Dobro je da niko nije povređen. A to što mi je kuća puna amonijaka – ventiliraće se, šta ću – rekao je i dodao:
– Stavio sam vodu u kade. Ta amonijačna voda privlači iz sobe i to je to. Vremenom će to nestati, ali to nije baš jednostavno, sve treba da se uradi – izjavio je on.
Također je otkrio zašto je amonijak toliko opasan i potencijalno smrtonosan.
– Onda nema kiseonika. Dolazi do gušenja. Samo, ja sam čovjek sa nekim iskustvom, pa onda, normalno, mokri peškir preko lica i u tom trenutku pobjegnem što dalje. Tako je, nema druge – objasnio je.
Sinoćnji incident je posebno pogodio djecu, a mnoga su i povratila.
– Bilo je djece i bila su bolesna. Amonijak izaziva želučane tegobe. tako je. Ne bih znao koliko ih je bilo, ali bilo je ogromno. Ne bi valjalo ovo ponoviti – naglasio je.
Milorad je istakao i da se najviše plašio za svoje pse, jer ih je u tom haosu ostavio kod kuće, što je njega i njegovu ćerku mnogo zabrinulo.
Foto: Telegraf.rs
– Imam dva psa, oni su moja porodica i mnogo ih volim. A i moja kćerka, bili smo jako zabrinuti dok smo išli na onu kružnu raskrsnicu – šta je s njima. Mislim, to je nešto što ljudi možda ne razumiju. Ta ljubav prema njima je ogromna. Ogromna ljubav. I znaju kako da uzvrate. To su moja Malena i Garov – naglasio je.
Rekao nam je i da se kući vratio jutros oko 7 sati i da su to vrijeme proveli kod njegove tetke u centru grada.
Zahvalan je što se sve dobro završilo i što nije bilo tragedije, te što će ovaj dan pamtiti do kraja života.
– Moram da slavim, još 10 sekundi i ni ja ni moja kćerka ne bismo bili ovdje danas zaključio je Milorad.
(Telegraf.rs)
<% shareCounter %>
Podijelite to