Izbor novog visokog predstavnika produbljuje razlike između SAD-a i Evrope

SARAJEVO – Iako se još ne zna da li postoji dogovor oko imena budućeg visokog predstavnika, prema informacijama koje smo dobili, već sada je jasno da su odnosi između članova Vijeća za implementaciju mira ozbiljno poremećeni, bilo da postoji dogovor ili ne.

Ključne tačke spora između SAD-a i Evrope

• Nesuglasice oko izbora novog visokog predstavnika
• Različiti pogledi na budućnost OHR-a
• Pritisci na Christiana Schmidta tokom mandata
• Evropska zavisnost od američke vojne podrške
• Nedostatak jedinstvenog evropskog stava
• Pitanje političkog uticaja u BiH i regionu
• Finansiranje i buduća uloga OHR-a

Napominje, na dvodnevnoj sjednici Upravnog vijeća Vijeća za implementaciju mira, koja počinje u srijedu, odlučivaće se o nasljedniku Kristijana Šmita.

Pritisak iz Washingtona

Naime, kako saznajemo, većina Evropljana i dalje se ne slaže da se o izboru visokog predstavnika odlučuje van Evrope, odnosno ne želi da prihvati rješenje koje je nametnuo Washington.

Prema svemu što smo do sada uspjeli saznati, Evropljani uglavnom smatraju da je pritisak Washingtona na Christiana Schmidta bio neprimjeren, iako neki od njih priznaju da se ne slažu sa svim odlukama koje je on donio.

Pročitajte više:

BiH dobija novog visokog predstavnika, najbolje šanse ima Italijan Antonio Zanardi Landi

Sudeći po izjavama i objavama na društvenim mrežama nekih penzionisanih američkih zvaničnika, čini se da i među profesionalnim američkim diplomatama postoji zabrinutost u kojoj meri će se odnosi sa Evropljanima pogoršati zbog funkcije bez vidljivog uticaja i značaja.

Čini se da se Evropljani suočavaju s dvostrukim problemom u svom ponašanju prema Amerikancima. S jedne strane, zvanična politika EU je da je neophodno postepeno zatvaranje OHR-a, pa im je vrlo teško da zauzmu čvrst stav. Kako se zalažete za kandidata za poziciju za koju smatraju da ne bi trebalo da postoji, barem u obimu i ovlastima koje sada ima? I ne samo to: ko bi lako pristao da bude novi visoki predstavnik i da bude između dve vatre – s jedne strane zadovoljavajući želje Amerikanaca, as druge strane suočavajući se sa pritiskom Evropljana da ključne odluke prepuste Delegaciji EU?

Evropa zavisi od Amerike

S druge strane, Evropljani ne žele da ljute Amerikance jer i dalje ovise o svom vojnom prisustvu u Evropi i potrebi da budu prisutni na američkom tržištu. Izazov sa kojim se suočavaju je evropsko nejedinstvo.

Naime, Evropljanima bi bilo mnogo lakše da izađu sa svojim kandidatom prije Amerikanaca na sjednici PIC-a da Italijani nisu unaprijed izašli sa svojim kandidatom, bez dogovora sa svojim saveznicima u EU, koji su zapravo prvi predložili iz Washingtona. Nismo uspjeli saznati kako je došlo do ovakvog raspleta događaja, s obzirom da su nas pojedini Evropljani uvjeravali da ni italijanska diplomatija nije baš zadovoljna ovakvim rješenjem, osim da možda postoji granica između savjetnika američkog predsjednika Donalda Trumpa s jedne strane i savjetnika italijanskog premijera Giorgia Melonia s druge strane. Naime, ranije se znalo da je Meloni jedan od rijetkih evropskih lidera koje Trump visoko cijeni.

Koliko je situacija ozbiljna govori i informacija koju smo dobili da je, iako London nije predložio nikoga za tu poziciju, spreman da predloži rješenje koje bi poslužilo kao most za očuvanje transatlantskog jedinstva.

Neevropski kandidat?

Jedan diplomata iz uticajne članice EU rekao nam je da bi se možda moglo pokušati predložiti rješenje kandidata koje nije iz Evrope, kako bi se pokušao postići kompromis, a u tu svrhu se spominje mogućnost kandidata iz Japana, Kanade ili čak Turske, iako je to manje vjerovatno. Naime, kako nam je rečeno, visoki predstavnik ne mora biti Evropljanin, ali mora biti biran i evropskim glasovima.

Iako su Amerikanci i dalje najutjecajniji, Evropljani imaju i dva jaka aduta: prvo, oni su najveći finansijeri OHR-a, sa čak 50 posto ukupnog budžeta, a drugo, za vrijeme administracije Georgea Busha dogovoreno je da Evropljani imaju primat u pitanjima vezanim za evropski kontinent.

Osim toga, službeni stav Trumpove administracije je da se Evropljani više ne moraju oslanjati samo na SAD, već sami moraju preuzeti veću odgovornost.

Sve u svemu, jedina mogućnost da budući visoki predstavnik ne bude Italijan Antonio Zanardi Landi je ako Evropljani pokažu visok nivo odlučnosti da se Evropa prva pita za stvari vezane za evropski kontinent, posebno kada su u pitanju zemlje u procesu proširenja.

Ali, kao što smo rekli, kako god da se ova priča završi, biće potrebno dosta vremena da se odnosi između Evropljana i Amerikanaca vrate na prvobitni nivo. Kako god bilo, već sada je jasno da će ova sjednica Upravnog odbora PIC-a biti jedna od najzanimljivijih i najdalekosežnijih u istoriji.