Bloomberg otkriva šta su finansijski zvaničnici rekli Putinu

MOSKVA – Najviši ruski finansijski zvaničnici privatno su upozorili predsjednika Vladimira Putina da trenutni nivo vojne potrošnje postaje neodrživ za ekonomiju zemlje, prenosi “Bloomberg” pozivajući se na izvore upoznate sa diskusijama u vrhu vlade.

Prema navodi agencijaneki ključni ljudi zaduženi za upravljanje ruskim finansijama smatraju da troškovi rata u Ukrajini vrše sve veći pritisak na državni budžet i dugoročnu ekonomsku stabilnost.

Iako se takva upozorenja za sada ne objavljuju, “Blumberg” navodi da su sve češće rasprave unutar državnog aparata o tome koliko dugo Rusija može zadržati sadašnju stopu vojnog finansiranja bez ozbiljnih posljedica po druge sektore privrede.

Ogroman dio budžeta ide u rat

Poslednjih godina Rusija je značajno povećala svoje izdatke za odbranu i bezbednost. Prema dostupnim podacima, skoro 40 posto federalnog budžeta sada ide za vojsku, sigurnosne strukture i ratne operacije vezane za sukob u Ukrajini.

“Blumberg” navodi da su neki ruski ekonomski zvaničnici upozorili Putina da trenutni nivo potrošnje premašuje mogućnosti budžeta i da bi mogao izazvati ozbiljne finansijske probleme u narednim godinama.

Prema dokumentima na koje se poziva “Fajnenšel tajms”, Rusija bi tokom 2026. godine mogla premašiti planirane vojne rashode za najmanje dva triliona rubalja, odnosno oko 28 milijardi dolara. U najpesimističnijem scenariju, taj iznos bi mogao biti duplo veći.

Ministarstvo finansija traži rezove

Kako bi ublažilo rastući deficit, rusko ministarstvo finansija navodno predlaže zamrzavanje ili smanjenje potrošnje u drugim oblastima. Prema informacijama koje su procurile, razmišlja se o ograničavanju izdvajanja za različite civilne programe kako bi se oslobodio prostor za nastavak finansiranja rata.

Takav pristup dodatno povećava zabrinutost pojedinih ekonomskih stručnjaka koji upozoravaju da bi dugoročno zanemarivanje investicija, infrastrukture i socijalnih programa moglo usporiti razvoj zemlje i povećati ekonomske probleme nakon završetka rata.

Sankcije i rat dodatno opterećuju privredu

Ruska ekonomija više od četiri godine posluje pod snažnim pritiskom međunarodnih sankcija uvedenih nakon početka invazije na Ukrajinu 2022. Ograničen pristup zapadnim tehnologijama, smanjeni prihodi od energenata i sve veći troškovi rata dodatno komplikuju situaciju.

Posljednjih mjeseci evropske obavještajne službe i međunarodni analitičari sve češće upozoravaju da se budžetski deficit Rusije povećava, dok pojedine industrije bilježe pad proizvodnje i investicija.

Putin do sada nije pokazao volju da promeni kurs

Uprkos upozorenjima finansijskih zvaničnika, nema naznaka da Kremlj planira značajno smanjiti svoje vojne ambicije. Ruski predsjednik Vladimir Putin je više puta isticao da rat i bezbjednosni ciljevi ostaju prioritet države.

Istovremeno, neki ruski zvaničnici javno priznaju da privreda ulazi u osjetljiv period. Ministar ekonomskog razvoja Maksim Rešetnjikov ranije je upozorio da je zemlja “na ivici recesije”, dok su i drugi predstavnici vlade govorili o usporavanju privrednog rasta.

Sve više pitanja o dugoročnoj održivosti

Izvještaj “Bloomberga” pokazuje da zabrinutost oko ratnih troškova više nije prisutna samo među nezavisnim ekonomistima i zapadnim analitičarima, već i među ljudima koji upravljaju ruskim finansijskim sistemom.

Iako trenutno nema znakova otvorenog neslaganja sa Kremljom, činjenica da najviši finansijski zvaničnici privatno upozoravaju na neodrživost tekuće potrošnje ukazuje na sve veći pritisak unutar samog državnog aparata.

Kako rat ulazi u novu fazu, pitanje finansiranja vojne mašinerije postaje jedno od ključnih pitanja za budućnost ruske privrede.