Pa neka kasnije neko kaže da čuda nisu moguća!
U ovom našem višegodišnjem haosu i mržnji, uz sve političke podele, uz priču o dve Srbije koje se ne razumeju i ne tolerišu, nekoliko dana, između protesta, i interventne policije i pendreka, i pucnjave i požara, u mafijaškom ratu, i dubokog ogorčenja, dogodilo se nešto neverovatno.
Proteklih dana više od tri stotine hiljada ljudi stajalo je satima i u neverovatno dostojanstvenoj tišini – mirno, dvoje po dvoje, u dugim serpentinastim redovima koji su se formirali od Južnog bulevara – ulazilo u Hram Svetog Save i molilo se pred pojasom Presvete Bogorodice.
Pojas Presvete Bogorodice sa Hilandara, iz manastira Vatoped, jedne od najvećih svetinja pravoslavnog sveta, posle skoro šest i po vekova ponovo je u Beogradu. Inače, to je jedna od najpoštovanijih hrišćanskih relikvija i jedina sačuvana svetinja koja je, prema crkvenom predanju, povezana sa zemaljskim životom Majke Božje. Prema pravoslavnoj tradiciji, pojas Blažene Djevice Marije Sveta Ana pletena od kamilje dlakeMajka Bogorodice. Nakon Velike Gospe, pojas je dat apostolu Tomi kao potvrda njenog uznesenja. Upravo zbog toga, vjeruje se jedina sačuvana materijalna relikvija koja je direktno povezana sa životom Blažene Djevice Marije na zemlji.
Stotine hiljada studenata i srednjoškolaca, mladih bračnih parova, majki sa bebama u kolicima, ljudi svih uzrasta i zanimanja, iz Beograda, ali i iz cele Srbije, bili su simbolični Bogorodičin pojas oko hrama Svetog Save, dostojanstveni i besprekorni. Ja sam bio u toj koloni – niko nije prešao granicu, niko nije gurao, niko nije vikao, bila je noć, a kolona je polako napredovala ka ulazu u Hram, neke žene su tiho pevale tropar, niko nije smeo da dođe ovde, nebo je bilo posuto zvezdama, a ja sam imao utopijski utisak da se cela Srbija, bar na trenutak, osmehuje, da nam se bar na trenutak osmehne.
Kako bi rekao patrijarh Pavle, da bismo bili bolji, moramo biti bolji.
Pa možda smo malo bolji!?
Ili smo mi totalno ludi ljudi?
Da se ovako nešto dogodi usred političkog haosa u kojem se nalazimo, može se opisati samo jednom riječju – čudo.
