‘Palicu’ je preuzela sadašnja predsednica Vjosa Osmani, na osnovu vladine Strategije o tranzicionoj pravdi usvojene ove godine, u kojoj se poziva na formiranje ‘Predsedničke komisije za istinu i pomirenje’.
“Pravni tim predsednice radi na izradi akta kojim će se definisati mandat, dužnosti i odgovornosti Predsedničke komisije za istinu i pomirenje, kao i njen puni naziv, koji će biti usklađen sa mandatom navedenim u Strategiji o tranzicionoj pravdi”, istakao je za BIRN portparol predsednice, Bekim Kupina.
On je dodao da će se inicijativa “baviti nasleđem iz prošlosti i pomoći miru i pomirenju” između zajednica i da će se realizovati u sadašnjem mandatu Osmani, koji se završava u martu 2026. godine.
Međutim, stručnjaci smatraju da je pristup već pogrešan. Obično su takve komisije istražna tela koja deluju nezavisno od institucionalnog i političkog uticaja, iako su formirana od strane države. Bez takve nezavisnosti, malo je verovatno da će zadobiti poverenje svih zajednica na Kosovu, posebno manjinske srpske zajednice.
U vladinoj Strategiji o tranzicionoj pravdi “nije na odgovarajući način objašnjeno kakav bi bio mandat takve komisije”, naglašava Bekim Blakaj, prvi čovek Fonda za humanitarno pravo Kosovo, organizacije koja godinama dokumentuje zločine počinjene tokom rata.
Ovakvi mehanizmi zahtevaju širok politički i institucionalni konsenzus, nešto što se, kako ističe on, na Kosovu često pokazalo nedostižnim nakon odvajanja od Srbije 1999. godine kada su se srpske snage za koje se tvrdilo da su odgovorne za ratne zločine počinjene nad albanskim civilima povukle pod pritiskom vazdušnih udara NATO-a.
“Predsednik Kosova mora da bude veoma oprezan tokom procesa formiranja Komisije i mora da uloži maksimalne napore da zadobije poverenje svih zajednica“, objašnjava Blakaj.
“Ako se to ne dogodi, šanse da Komisija uspe su minimalne”, navodi on.
Kupina kaže da će od strane predsednice biti “uložen sav potreban doprinos da se takav konsenzus postigne”.
Rizici u pristupu “odozgo prema dole”
