Odjednom vremenske promene koje trenutno imamo u Srbiji najviše pogađaju hronične i kardiovaskularne bolesnike, meteorologe, ali i osobe sa sezonskim alergijama, rekla je doktorka Biserka Obradović za Telegraf.rs. Kako objašnjava, vremensko-klimatski faktori koji nam sada najviše smetaju su visoke temperature, visoka vlažnost vazduha, nagle vremenske promene i padavine.
„Nagle promjene vremena, nagle promjene temperature ne idu u prilog hroničnim bolesnicima, jer krvni pritisak zavisi od krvnih sudova. Kod nekih zbog ovih naglih promjena raste, kod drugih pada. Zašto pada? Jer tijelo mora održavati tjelesnu temperaturu od 36 stepeni. A kako mu to uspeva kad je napolju više od 30 stepeni? Kako širi krvne žile, mi se znojimo, a time i krvni tlak pada“, objašnjava nam doktorka na početku razgovora.
Kako ističe, oni sa niskim krvnim pritiskom treba da piju šta je tečnost jedite puno soli, jer so i tečnost povećavaju krvni pritisak.
“I naravno, adekvatna odeća. Pošto je ujutru hladnije, ljudi se oblače, onda mrze da se previše skidaju i šta se dešava – pregreju se, mogu da dobiju toplotni udar, a vrlo često se i sruše. Kada je u pitanju kolaps, čovek treba leći, podignutih nogu, tako da krv iz ekstremiteta dođe do mozga, jer je mozak najosjetljiviji ljudski organ na nedostatak kisika. A nakon toga, kada se osvijesti, dajte joj nešto slano – slanu vodu. Tada svi jure za slatkišima, ali ne slatkišima, ali stvarno fiziološki rastvor“, ističe ona.
Foto: Telegrafrs
Vremenske promjene nisu prijatne ni za plućne bolesnike jer u vazduhu ima dosta vlage, pa su gušenje i napadi češći kod astmatičara i opstruktivnih pacijenata.
“Osim toga, rekli smo da imamo promjene atmosferskog pritiska. Kada pređemo iz toplog u hladno, atmosferski pritisak spolja je niži, pa se javlja pritisak svih tečnosti u telu na kožu i potkožno tkivo. Bol se javlja u zahvaćenim delovima tela, u sinusima, u zglobovima. Oseća se i na ožiljcima, jer se koža ne može proširiti zbog operacije, a tkivo se ne može proširiti zbog operacije. na pritisak tečnosti“, kaže dr Obradović.
‘, backScript: ‘https://cdn2.midas-network.com/Scripts/midasWidget-25-1099-11898.js’ } googletag.cmd.push(function(){function e
Dolazi do toga glavoboljevrtoglavica, a posebno kod, kako dodaje doktorka, meteorologa.
“To je onih 30 posto ljudi kod kojih su te promjene mnogo teže jer luče hormone stresa u većoj količini. Endorfin, hormon koji utiče na prag bola, slabije se luči, pa se bolovi koje nismo registrovali prethodni dan sada doživljavaju intenzivnije”, kaže doktor.
Osim vremenskih promjena, podsjeća doktorka, proljetni umor, koji kod ljudi može dovesti do problema zbog nedostatka vitamina D, ali i sezonskih alergija.
“Mesec maj je jedan od najintenzivnijih meseci za sezonske alergije. Glavni krivci su polen trava, posebno livadskih trava, korova i ostataka polena drveća. Oni izazivaju alergičan rinitis i konjuktivitis. U zraku je još uvijek ‘mačka’, pa su prisutne jake alergijske reakcije. Međutim, postoji i velika grupa adenovirusa (preko 60 vrsta). Često kažemo ‘prehladio sam’, ali nismo se prehladili jer smo izašli mokre kose, samo je to dalo podsticaj virusima koji utiču na respiratorni trakt ili izazivaju stomačne probleme (dijareja, mučnina, povraćanje). Gornji respiratorni trakt donosi groznica, kijanje i malaksalostt. Sada se miješaju alergije, virusne i bakterijske bolesti, pa moramo razbiti ono što je primarno. Tu su i ‘repovi’ gripa i covida, koji su prisutni kod blažih simptoma”, objašnjava doktorka.
Oni i dalje najviše pate. rekao je dr Obradović, hroničnim bolesnicima i meteorolozima, ali posebno onima starije populacije.
“Naravno, jer većina su hronični bolesnici. Ali slušaju nas više nego mlade. Mladi vole energetska pića i kafu. Kada treba da unosite tečnost, trebalo bi da smanjite kafu, jer jedna šoljica kafe izbaci sedam šoljica tečnosti iz organizma. Nikotin uništava vitamin C, pa pušači moraju da unose šest puta više vitamina C nego nepušači. Jednostavno, moramo da pazimo šta mi jedemo. kada se bavimo fizičkom aktivnošću koja je neophodna za imunitet, a ne za unos toksina. Moramo pomoći tijelu da savlada ove promjene. I ono što je jako bitno – pozitivna energija. Mi biramo stres, a stres bira bolest“, zaključuje na kraju razgovora dr Biserka Obradović.
(Telegraf.rs)
<% shareCounter %>
Podijelite to