Ovog proleća, dok se vozimo prema Slaviji, gledamo kroz Hotel Slavija i Hram Svetog Save, koji donosi osećaj mira i radosti jer se obnavlja lepota Beograda, nekada zvanog Hotel Slavija.
Počinje proljetno uređivanje i sigurni smo da je zima gotova. Lično mi je najdraže penjanje na Resavsku ulicu i pogled na crkvu Svetog Marka, dok u pozadini čujem klopot tramvaja.
U brzini naših neočekivanih života, mir donosi malo stvari.
Beograd je metropola, Vračar je pun kondominijuma, Rakovica buja na sve strane, Palilula je grad za sebe, Pančevo se spojilo sa centrom grada. Zemun, moj omiljeni, i dalje je na Dunavu, ali okupan i pun novih arhitektonskih rešenja.
Promjene ne dolaze lako našoj generaciji, ali ne odustajemo, imamo još neostvarenih želja i noćnih provoda. Još čekamo taj pogled i leptiriće u stomaku.
Noćni život Beograda ne prestaje, a mladi ljudi koji su skloni noćnom izlasku ne posustaju.
Noću vidimo devojke kako nesigurno hodaju u grupama u štiklama, našminkane, ali sa velikim osmehom, hodaju Pariskom ulicom ka Knez Mihailovoj.
Mladići najčešće idu u malim grupama na kioske brze hrane jer vruća beogradska noć uvek završava pljeskavicom.
Životna sila vuče na sve strane i nemamo pravo stati.
Za cjelovečernje hamburgere kupio sam miješano mljeveno i danas pravim ručak po receptu sa juga naše zemlje.
Leskovačku pljeskavicu prati Usnija Redžepova, dama od dama, i pjesma: moj život.
Kličite Gospodu, sva zemljo! Psalam 100
