Rusija bi se mogla suočiti s ponavljanjem boljševičke revolucije iz 1917. ako ne preduzme hitne korake za rješavanje rastućeg nezadovoljstva, upozorio je lider Komunističke partije toj zemlji Genady Zyuganov.
“Rekli smo vam deset puta – ekonomija će propasti. Prvi kvartal je bio potpuna katastrofa. Ako hitno ne preduzmete finansijske, ekonomske i druge mjere, na jesen ćemo se suočiti sa onim što se dogodilo 1917. godine. Nemamo pravo da to ponovimo”, rekao je Zjuganov u ruskom parlamentu, Državnoj dumi, misleći na to da je Vladimir Lenjin posljednji put došao na vlast. cara Nikolaja II Romanovakako su objavili Britanci The Times.
Iako se Komunistička partija, druga po veličini u ruskom parlamentu, predstavlja kao baština ideja Vladimir Iljič Uljanov – Lenjin i Karl Marxnaširoko se doživljava kao djelomično pretjerano antikremljovski, čija je svrha zapravo da Rusima da iluziju demokratije.
Međutim, istina je da se Kremlj posljednjih sedmica bori da drži pod kontrolom nezadovoljstvo građana. Naime, Zjuganovljeve izjave su uslijedile nakon njega Victoria Bonjajedna od najpoznatijih i najutjecajnijih ruskih manekenki, manekenki i influenserica, bivša televizijska zvijezda i inače nepokolebljiva pristalica ruskog lidera koji – što nije iznenađujuće – ne živi u Rusiji već na Zapadu, tačnije u Monaku – optužila je Kremlj da ne rješava niz problema, od ekonomije do internetskih ograničenja. Njen 18-minutni video na Instagramu pregledan je više od 30 miliona puta otkako je objavljen prošle sedmice.
“Vladimir Vladimiroviču, ljudi vas se plaše”
„Vladimire Vladimiroviču, ljudi vas se plaše“, rekla je Bonja govoreći Vladimir Putin.
“Ljudi te se boje, blogeri te se plaše, umjetnici te se plaše, guverneri te se boje. A ti si predsjednica naše zemlje”, rekla je, između ostalog, Bonja – koja je kasnije obrisala svoj video.
Kremlj je, međutim, odbacio Bonjinu tvrdnju – i ne samo njenu, već i brojnih propagandista Kremlja, ruskih influensera i proratnih vojnih blogera – da se ruski lider drži u mraku jer se zvaničnici „plaše“ da mu kažu istinu o rastućim problemima s kojima se Rusija suočava.
‘, backScript: ‘https://cdn2.midas-network.com/Scripts/midasWidget-25-1099-11898.js’ } googletag.cmd.push(function(){function e
“Znate li kakav je rizik? Ljudi će prestati da se plaše, a sada ih stežu kao oprugu, i jednog dana će ta opruga puknuti”, rekla je Bonja, ne pominjući rata u Ukrajini.
Čak je i ruska državna agencija za ispitivanje javnog mnjenja priznala da je Putinova popularnost pala na najniži nivo od početka sveopšte invazije na Ukrajinu 2022. Sada 66 posto Rusa odobrava njegove poteze, što je pad od 11 posto u odnosu na decembar, navodi Vtsiom. Iako je ta brojka po zapadnim standardima izuzetno visoka, treba imati na umu da Kremlj kontroliše sve nacionalne medije i da u Rusiji ne postoje prave opozicione stranke, podsjeća Times.
Pad podrške Putinu dijelom je uzrokovan gašenjem aplikacije za razmjenu poruka Telegram, najpopularnije takve platforme koju koriste deseci miliona Rusa – od običnih građana do poslovnih ljudi i vojnika – ali i raznim drugim ograničenjima na internetu, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo među građanima Rusije, pogotovo jer je mobilni internet sve nedostupniji ne samo u udaljenim, već i izolovanim dijelovima Moskve i Moskve.
U krajnje neuobičajenom potezu za Putinov režim, Kremlj je prihvatio i odgovorio na kritike, najavljujući da “radi na rješavanju problema koje je identifikovala Bonja”, a Zjuganov se požalio da je Kremlj reagovao na njenu izjavu, ignorišući pozive njegove stranke na akciju.
“Učinili smo sve što smo mogli da podržimo Putina, njegovu strategiju i politiku. A onda su ova dama iz Monaka – poslušali!” rekao je ogorčeno.
Njegova zabrinutost zbog ponavljanja revolucije iz 1917. godine, koja je rezultirala sedam decenija komunističke vladavine, izazvala je podsmijeh u nekim krugovima.
“Ovo nisu komunisti – to su neka vrsta antikomunista”, komentirao je politički analitičar Abbas Galyamovbivši portparol ruskog lidera, koji je u Rusiji proglašen “stranim agentom” i godinama živi u egzilu.
“Neki čudan komunista”, ocenio je, s druge strane, Yuri Butusovuticajni ukrajinski novinar.
Bonjine izjave izazvale su žestok napad voditelja ruske državne televizije Vladimir Solovjovnajpoznatiji prokremljanski i proratni propagandista.
“Nije na ovoj istrošenoj kurvi da otvara svoja prljava usta”, rekao je, između ostalog, u emisiji, optužujući je da radi za Zapad.
“Otuđeni i opsjednuti vladar”
Influencerka je brzo reagovala, najavivši da će pokrenuti peticiju da ga ukloni sa televizije.
“Želim da pitam sve nas žene – u kom trenutku smo propustili trenutak kada su žene počele da se vrijeđaju na nacionalnim TV kanalima?” prokomentarisala je. Takođe je objavila video koji je stvorila veštačka inteligencija, kao žena pauk, koja se bori sa Solovjovom i Vitalijem Milonovom, prokremljskim poslanikom, koji je sugerisao da je prostitutka ili skupa žena u pratnji.
Međutim, Bonja je pazila da ne kritikuje samog Putina, što je dovelo do spekulacija da je njene izjave orkestrirao Kremlj kako bi stvorio utisak da vlada reaguje na probleme. Pokušala je i da se distancira od ruske opozicije u emigraciji.
“Nisam s tobom, ja sam sa ljudima”, rekla je ona u video objavi. “Ne znam šta će biti sa mnom… ali vredelo je jer nisam mogla da ne koristim svoj glas… Bila bi izdaja moje ruske duše da ne govorim. Tako mi je drago što se naš glas čuo (u Kremlju)”, rekla je ona.
U međuvremenu, Putinovi kritičari već dugo tvrde da se ruski vladar sve više udaljava od briga običnih ljudi i da je opsjednut ratom u Ukrajini i “slavom” sovjetske ere.
U srijedu je, po nalogu Putina, Akademija Federalne službe bezbjednosti (FSB) u Moskvi, nasljednica tajne službe KGB-a, preimenovana u čast Felix Dzerzhinskyprvi šef Čeke, strašne sovjetske tajne policije.
Čeku, preteču jednako zloglasne tajne službe KGB-a, osnovao je Džeržinski 1917. Njeni agenti su ubili desetine hiljada navodnih “klasnih neprijatelja” tokom perioda poznatog kao “crveni teror”, kampanje masovnog ubijanja civila različitih profila, za koje su boljševici sumnjali da podržavaju kontravoluciju.
Njegova statua je srušena u Moskvi 1991. godine tokom prodemokratskih protesta uoči raspada Sovjetskog Saveza. Akademija FSB nosila je njegovo ime od 1962. do 1993. godine.
Uprkos neuspjehu Rusije da porazi Ukrajinu u više od četiri godine rata, nema znakova da je Putin spreman da smanji svoje osvajačke ambicije u zemlji. U utorak je ponovo uporedio “specijalnu vojnu operaciju” Kremlja sa pobedom Sovjetskog Saveza nad nacističkom Nemačkom i pohvalio žene i decu koji “pleju čarape” vojnicima na bojnom polju.
Tatjana Stanovaja, istaknuta ruska politička analitičarka koja živi u egzilu, kaže da “stariji i udaljeniji Putin” rizikuje da izgubi kontrolu zbog “unutrašnjeg raskola izazvanog gašenjem interneta”.
“On ne može ni da sklopi mir u Ukrajini niti da pobedi u ratu koji je započeo”, napisala je ona u članku za Karnegi centar za Rusiju i Evroaziju.
“Putinov glavni adut oduvek je bila njegova snaga. Slab Putin nikome ne donosi dobro – čak ni bezbednosnom aparatu zemlje”, zaključila je Stanovaja, navodi list The Times.
(Telegraf.rs)
