U vrijeme pojačanih geopolitičkih tenzija i ubrzanih evropskih integracija odnosi između Češke Republike i Srbija dobijaju na značaju, kako politički, tako i ekonomski i kulturno. Kao članica Evropske unije i NATO-a, Češka važi za jednog od glasnijih zagovornika ekspanzije na Zapadni Balkan, dok Srbija nastoji da ubrza svoj evropski put i ojača saradnju sa partnerima unutar Unije.
O aktuelnim izazovima, bezbednosnoj situaciji u Evropi i svetu, podršci Srbiji na putu ka EU, ali i sve intenzivnijoj ekonomskoj saradnji i kulturnim vezama, razgovarali smo sa ambasadorom Češke u Beogradu, gospodinom Janom Bondijem, koji je na toj funkciji od 2024. godine.
U intervjuu gospodin Bondi otkriva kako vidi budućnost regiona Zapadnog Balkana, šta Češka može da ponudi Srbiji kao partneru i zašto veruje da su naše dve zemlje bliže nego što se na prvi pogled čini.
- Gospodine Bondi, od 2024. godine ste ambasador Češke u Srbiji. Kako ocenjujete odnose naše dve zemlje od vašeg dolaska u Beograd i gde vidite najviše prostora za njihovo unapređenje?
Da, u pravu ste, došao sam u Srbiju u veoma zanimljivo vreme i moram da kažem da je to bila destinacija na koju sam želeo da dođem. Veoma sam srećan što sam ovde jer, znate, istorijski gledano, naše dve zemlje, Srbija i Češka, imaju jake odnose više od 200 godina. Posebno nam je važno unapređenje privrede i turizma. Od kada sam došao, vjerujem da ima mnogo mogućnosti i da zaista možemo raditi na različitim poljima, zajednički. To bi trebalo biti uspješno. Zato sam ovde.
- Kako vidite ulogu Češke u regionu Zapadnog Balkana i saradnju sa Srbijom u okviru te strategije?
Region Zapadnog Balkana je veoma važan, ne samo za Češku, već i za čitavu Evropu, za naše živote. Vidimo poteškoće svuda oko nas, u gotovo svakom kutku ovog čudnog svijeta. Zbog toga je veoma važno podržati zemlje zapadnog Balkana da postanu dio šengenske zone i dio Evropske unije, radi poslovanja, sigurnosti i zaštite. Češka Republika uvijek pokušava pružiti podršku u mnogim diskusijama i na mnogim poljima. Možemo da podržimo različite aspekte srpskog društva kako biste što pre postali deo te zajednice.
“Prijatelji na putu Srbije ka Evropskoj uniji”
- Kako Češka vidi napredak Srbije na putu ka članstvu u Evropskoj uniji?
Da, to je tema o kojoj se najviše raspravlja. Trudimo se da budemo neka vrsta primera Srbiji, jer smo pre nekoliko godina uspeli da postanemo član porodice evropskih država. Imamo određena znanja i iskustva o tome kako postići stabilnost i uređen sistemkako se prilagoditi zakonima. Ovo je nešto u čemu se zaista možemo pokazati kao dobri prijatelji koji nas podržavaju.
‘, backScript: ‘https://cdn2.midas-network.com/Scripts/midasWidget-25-1099-11898.js’ } googletag.cmd.push(function(){function e
- Češka je članica EU od 2004. Šta je, po vašem mišljenju, članstvo u EU donelo vašoj zemlji?
Moram početi s nečim drugim. Dugi niz godina bili smo u sistemu sovjetskog bloka. Devedesete, početak 1990-ih, u našem slučaju su bili neki od prvih uspjeha koje smo sami oslobodili. Naš osjećaj u tom periodu je bio da smo bliži zapadnom dijelu Evrope nego istočnom dijelu Evrope i to nam je mnogo pomoglo da budemo dio evropske strukture.
Kao što ste dobro rekli, 2004. godine uspjeli smo postati dio toga. Nakon toga, morali smo uložiti mnogo truda u balansiranje sistema sa našim velikim susjedima poput Njemačke i Poljske. Zajedno, ove tri zemlje i dan-danas pomažu jedna drugoj i komuniciraju.
Ako mogu nešto da istaknem na prvom mestu, onda je to komunikacijska veza. Ne samo putevi i željeznice, već i komunikacija građana ove tri zemlje, nivo saradnje građana i prijateljstvo. To su stvari koje su nam jako važne da bismo bili pravi partneri i zaista dobri prijatelji u ovoj zajednici, u ovoj porodici.
Sigurnosna situacija u Evropi
- Kako ocjenjujete trenutnu sigurnosnu situaciju u Evropi, posebno nakon početka rata u Ukrajini i krize na Bliskom istoku?
U pravu ste, nije lako pitanje i nije lako odgovoriti. Znate, posebno za Češku Republiku, Čehoslovačku 1968. Čehoslovačku je u to vrijeme preko noći okupirao Sovjetski Savez. Imamo loša sjećanja na bilo kakve ratove iz tog perioda. Kada je Rusija ponovo napala Ukrajinu, čvrsto smo stali na stranu Ukrajine u ovom ratu.
Smatramo da je potrebno zaustaviti ovaj rat i da je potrebno sarađivati, ali to je jako teško, pogotovo u današnje vrijeme kada vidimo probleme u drugim dijelovima svijeta. Pogledajte Iran i druga mjesta širom planete, u Africi također. Zato je potrebno da Ujedinjene nacije budu nekako jače, da odlučnije djeluju i učine sve da zaustave ubijanje ljudi, jer mi nemamo ništa drugo osim svojih života.
- Mnoge zemlje u Evropi prave planove u slučaju potencijalnog ruskog napada. Da li vaša zemlja razmatra i implementira slične planove?
Da, od izbijanja rata povećali smo procenat ulaganja u odbranu. Imamo i određene planove odbrane koje je naša vojska razradila. Pošto smo partner u NATO-u, članica NATO-a, doprinosimo procjenama NATO-a. Ovdje na Balkanu smo u dvije misije, u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, a podržavamo i takozvani sjeverni dio NATO sistema – Baltik, baltičke zemlje. Mi smo tamo prisutni, a mislim da je i naša flota.
Ekonomska saradnja između Češke i Srbije
- Da li i dalje postoji veliko interesovanje čeških kompanija za ulaganje u Srbiju i u kojim sektorima vidite najveći potencijal?
Sviđa mi se ovo pitanje jer na njega mogu odgovoriti pozitivno. Tamo smo zaista vidljivi. Pogledajte samo proizvodnju Škoda automobila u ovoj zemlji. Neko mi je nedavno rekao da je svaki treći ili četvrti automobil koji se proda u Srbiji marke Škoda, tako da sam jako ponosan na to. Ako pogledate apoteke Dr. Maxa, također je češkog porijekla. Postoje i druge kompanije, CE grupa koja proizvodi prašak za pranje Duel, na primjer “CE Industries” je kompanija. Zatim imamo kompaniju za nekretnine Marina Dorćol koja gradi zgrade u Beogradu i mnoge druge.
Međutim, ipak Ima dosta prostora za napredak i drago mi je da mogu da kažem da naši investitori koji su već ovde sve više ulažu u ovu zemlju i očekuju da Srbija bude svojevrsna „raskrsnica“ za ceo region Zapadnog Balkana. Ovo je važno i mi veoma dobro razumemo situaciju.
- Mnogi poznati umetnici u Srbiji studirali su u Češkoj. Planirate li nove stipendije, kulturne događaje ili projekte koji povezuju mlade iz Srbije i Češke?
Nedavno sam se iznenadio kada sam u Jugoslovenskoj kinoteci video tribinu o filmskim stvaraocima, srpskim filmskim stvaraocima koji su studirali u Čehoslovačkoj i Češkoj na FAMU, filmskoj akademiji. Zaista sam sretan što to znam.
Prilikom dodjele Oskara, Oskara za dokumentarni film dobio je film koji su podržali češki producenti. Tako da sam veoma srećan što smo dobili Oskara, ne prvog, ali prvog ove godine. Istorijski gledano, imamo nekoliko filmskih stvaralaca koji su ovde poznati, kao što su Miloš Forman, na primer, ili Jirži Menzel i drugi. Ovde smo pre godinu i po otvorili Češki dom, češki kulturni centar koji promoviše češku kulturu u Srbiji. Ponosan sam na to i snažno ga podržavam.
- Veliki broj Čeha živi u Srbiji, posebno u Vojvodini. Koliko organizacija i udruženja okuplja Čehe u Srbiji i kako sa njima sarađuje ambasada?
Imamo više od 20 grupa bivših Čeha, mi to zovemo – “Češka beseda”, to je organizovana grupa Čeha koji žive u Srbiji. Istorijski gledano, u Srbiju su došli pre 200 godina i mnogi od njih su veoma aktivni. Izračunali smo da smo prošle godine podržali više od 75 događaja širom zemlje.
Mislim da je centar Čeha koji žive ovde u Vojvodini Češko Selo ili Bela Crkva posebno. To su mjesta gdje možete sresti mnogo Čeha, a čak i radio i televizijske stanice dolaze iz tih krajeva. Ali prisutni smo iu Nišu i na drugim mestima gde su veoma aktivni. Tragovi češke kulture mogu se osjetiti i u drugim gradovima. Bio sam iznenađen kada sam prije nekoliko mjeseci posjetio Vrbas i tamo vidio zanimljiv češki kulturni program.
Turistička saradnja Republike Češke i Srbije
- Iz godine u godinu raste interesovanje Srba za posetu Češkoj, posebno Pragu. Kako ocenjujete dosadašnju saradnju Srbije i Češke u oblasti turizma i koje biste destinacije u Češkoj preporučili Srbima da posete?
Uvek sam veoma iznenađen da imamo ovakav odnos. Avio-veza je više od 10 letova sedmično, Air Serbia ima direktne letove za Prag iz Beograda. Putne veze su takođe veoma dobre, u Brnu možete biti za šest sati, a Brno je udaljeno samo 200 kilometara od Praga. Prilično smo aktivni.
U pravu ste, svi pričaju o Pragu. Prag je pomalo krcat, pa je bolje ići u rano proljeće ili ranu jesen nego u jeku ljetne sezone. Ali ima mnogo drugih mjesta koja su zaista zanimljiva za posjetiti, na primjer Český Krumlov ili Karlovy Vary, oni su također na top listi posjetitelja. Imamo veliki broj turista koji dolaze iz Srbije i veoma sam srećan zbog toga. Postoji turistička agencija koja organizira dolazak turista i sada je sve više hotela koje zaista mogu preporučiti za posjetu.
- Gospodine Bondi, živite u Beogradu skoro dve godine. Koja mesta u Srbiji ste do sada posetili i šta vas je najviše impresioniralo?
Teško je reći koje mi je najdraže jer još uvijek otkrivam nova mjesta. Sa sobom sam ponio stari motocikl i jako volim da ga vozim. Kao stariji čovjek vozim stari motocikl po zemlji. Ako mogu da izdvojim, na primer, Golubac je za mene fantastično mesto. Ali i ovde kod Avale i iza Avale put do Mladenovca i odlazak u te krajeve je uvek lep.
Ovdje su vinarije odlične i stvarno uživam u slobodnom vremenu ako ga imam. Puno putujem i preporučio sam Česi Topolu i taj kraj, na primjer, ili južnije, što je također jako zanimljivo. Nedavno sam bio u Nišu i iznenadio sam se kako je kraj lep, a naravno i mesta poput Šapca su veoma interesantna.
- Koliko su Česi i Srbi slični po mentalitetu?
Moram reći da smo veoma slični. Imamo sličan smisao za humor, a i način na koji pristupamo problemima je vrlo sličan. Ovdje se osjećam kao kod kuće na mnogo načina. Još uvek ne govorim savršeno srpski, ali znam da čitam na srpskom i slušam radio i muziku, i ovo je nešto što me zaista vodi na prelepa mesta. Posebno volim srpsku muziku i zaista uživam u njoj.
- Da li imate omiljenog pevača ili grupu iz Srbije?
Znate, istorijski gledano, volim grupu Riblji paprikaš. Slušao sam i nekoliko rok grupa koje više ne postoje, ali znate, moja generacija se oslanjala na tu jugoslovensku otvorenost tog vremena.
Pošto su naše zemlje bile prilično zatvorene za zapadnu kulturu, sećam se da sam pre mnogo, mnogo godina u Beogradu gledao svoj prvi film Pink Floyda „Zid“.
(Telegraf.rs)
