Najoštrije osuđujem ponašanje rukovodstva Pokreta slobodnih građana, čiji se predsednik na društvenim mrežama pohvalio pevanjem četničkih pesama, da bi kasnije nevešto obrisao snimak, misleći da tako može skloniti sramotu. Kao čovek i antifašista izražavam žaljenje što je uopšte moguće da se ovako nešto desi. Takvo ponašanje je najveća sramota ove izborne kampanje i uvreda za svakog normalnog čoveka u zemlji.
Upravo je to ono zbog čega smo formirali Koaliciju za mir, to je ponašanje protiv koga se borimo. Zbog toga se izvinjavamo porodicama žrtava četničkog terora i u Srbiji, ali još više u zemljama regiona, u Bosni o Hercegovini i Hrvatskoj.
Zato tražimo podršku svih ljudi koji sa nama dele ideje antifašizma, bez obzira koje su vere, nacije, zato što moraju da se čuju i u skupštinskim klupama.
Zbog toga u sredu krećem u maraton za mir sa Fruške gore, sa mesta gde je ubijen Ivan Stambolić, zatim do dvorišta Vlade gde su ubili Zorana Đinđića, a onda dalje idem do Šumarica, u znak protesta zbog toga što je i danas moguće da se šalom smatra srbovanje i to od strane nekoga ko sebe naziva predstavnikom građanske Srbije.
Idem po mestima koja ne želim da se zaborave.
Da se ne zaboravi da su u kreč bacili Ivana Stambolića, da kod zgrade Vlade upozorim da su braća u krvi opet digla glavu. Taj vrednosni sistem – juče Legija, danas četnici, sutra isti ciljevi i u politici, u Skupštini – to je ono protiv čega se borimo.
Očigledno je da je danas potrebno više od moje politike, koja mi je dala to divno pravo da za sebe mogu da kažem da sam Beograđanin, ali i Sarajlija, Zagrepčanin, Podgoričanin, Prištevac, da sam i Srbin, ali i Albanac, Bošnjak, Hrvat, Crnogorac, Mađar, Rom, jer samo tako mogu da budem čovek. Potrebno je da se svi ujedinimo u borbi za takav život, jer je samo on za nas vredan življenja, čistog obraza pred svima.
Potrebno je da poklekli ustanu, posrnuli ostanu na nogama, razočarani i bezvoljni osete novu nadu i entuzijazam.
Zato u sredu idem u maraton za mir, mir svakog sa svakim, svakog čoveka, naroda, vernika, mir između pobednika i poraženih, mir za Srbiju, ali i za Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Crnu Goru, Kosovo, jer se samo tako stvara miran svet u kome će sutra sva naša deca, svake vere, nacije, porekla, biti prva generacija naših naroda za koji ćemo moći da kažemo da je rođena u miru i da živi život u miru.
Nemam prava da prećutim ovakavo gaženje antifašizma od strane Pokreta slobodnih građana, kao ni njihovo glorifikovanje pesama u slavu četnika koji su tokom Drugog svetskog rata, ali i gotovo juče, tokom raspada Jugoslavije, u crno zavili Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru, Kosovo i Srbiju.
To bi bilo saučesništvo u zlu i to onda ne bismo više bili mi, koji, za razliku od njih raspevanih, ne vide nikoga osim sebe i četnika.
Zato ne mogu da prećutim kada PSG srbuje, zato što se to radi svakodnevno, i na ulici, i u sportskim klubovima i ne smem da dozvolim da se to predstavlja kao građanska alternativa u Srbiji, jer to ona nije i nikada neće biti.
Svaki antisrpski grafit iz Hrvatske, Crne Gore ili sa Kosova u Srbiji je uvek prva vest. Mora onda biti reakcije i na srbovanje. Zato što je to pravilo, a ne usamljeni incident.
Zato krećem u maraton za mir, jer Koalicija za mir baš zato postoji.
