Dok beogradska policija intenzivno traga za Aleksandrom Nešovićem Bajom, čovekom koji je preživeo hapšenje na Senjaku da bi posle večere u jednom beogradskom restoranu “ispario”, gradom ponovo odjekuje ime koje decenijama izaziva strahopoštovanje i jezu – Dejan Stojanović Keka.
Ovaj nestanak nije samo još jedan slučaj u nizu; on je podsetnik na postojanje najzatvorenije i najokrutnije kriminalne organizacije koju je Srbija ikada videla – novobeogradskog klana.
Krvni kod: Zahtjev za pridruživanje “Kekinovoj gardi”
Devedesetih, dok su se drugi klanovi borili za medijsku pažnju i blizinu pozornice, Keka je stvorio vojsku u blokovima 45 i 70. Njegov sistem selekcije je bio brutalan: u krug povjerenja mogli su ući samo oni koji su već “okrvavili ruke”.
“Ne bi mogao biti Kekin čovjek da nemaš dosije koji uključuje ubistvo ili barem pokušaj ubistva. To nije bila samo banda, to je bio odred smrti koji je djelovao pod vojnom disciplinom”, kaže izvor iz istrage koji godinama prati uspon ove grupe.
Foto: MUP
Keka je bio vizionar podzemlja – on je prvi shvatio da se prava moć ne krije u uličnim tučama, već u kontroli tržišta fudbalera i direktnim vezama sa južnoameričkim kartelima.
Carstvo sjenki: fudbal i kokain
Dok su Zemunci sejali smrt po gradu, Keka je polako preuzimao kontrolu nad karijerama najtalentovanijih mladih igrača. Reketiranje klubova i procenat transfera bili su samo paravan za ono što će uslediti 2006. godine, kada je Keka napustio Srbiju i otišao u Brazil.
‘, backScript: ‘https://cdn2.midas-network.com/Scripts/midasWidget-25-1099-11898.js’ } googletag.cmd.push(function(){function e
Tamo, u dubinama Južne Amerike, transformisao se iz “lokalnog gazde” u globalnog igrača. Postao je ključna karika u transportu kokaina u Evropu. Iako je 2011. bio meta kampanje “Nive”, Keka je ostao neuhvatljiv. Danas, 2026. godine, on je slobodan čovek – većina optužbi u Srbiji je zastarela, a važi za “penzionisanog” investitora koji iz senke upravlja kapitalom koji se meri desetinama miliona evra.
Gdje su danas “Kekovi momci”?
Sudbina onih koji su ostali u Beogradu dok je njihov vođa bio u izbeglištvu zapisana je na stranicama crne hronike:
Vujadin Pejanović (Vule Balavi): Ubijen 2012. godine ispred kafića na Novom Beogradu. Bio je desna ruka Bosonog i čuvar beogradskih poslova.
Miloš Ljubenović: Likvidiran u Pragu, što je pokazalo da osveta nad Kekinim ljudima nema granica.
Aleksandar Nešović Baja: Jedan od poslednjih “preživelih” iz stare garde. Preživio je pokušaj likvidacije u januaru, ali njegov trenutni nestanak ukazuje na to da su “stari dugovi” dospjeli na naplatu ili da je došlo do nepopravljivog raskola unutar ostatka klana.
Sastanak bez osiguranja: greška ili zasjeda?
Najveća misterija nestanka Aleksandra Nešovića leži u činjenici da je na sudbonosni sastanak otišao bez pratnje. Za čovjeka koji je meta, to je ili znak vrhunskog povjerenja u sagovornika ili je bio primoran na taj korak.
Policija provjerava bazne stanice i snimke, ali iskusni operativci strahuju od najgoreg. U svijetu u kojem je Keka bio bog, izdaja se plaća netragom. Istraga će pokazati da li je Nešović žrtva novih klanova koji raščišćavaju teren ili se radi o unutrašnjem obračunu za “Kekinu zaostavštinu”.
Jedno je sigurno: dok se ne sazna sudbina ljudi poput Baje, senka Dejana Stojanovića Keke nastaviće da visi nad beogradskim asfaltom, podsećajući da novobeogradski klanovi nikada ne odlaze u istoriju – oni samo menjaju svoje konture.
(Telegraf.rs)
<% shareCounter %>
Podijelite to