Iako je i sam Vladimir Putin na početku ruske agresije na Ukrajinu pre dve i po godine govorio da će “specijalna vojna operacija biti gotova za par nedelja”, to se nije ostvarilo. Onda se je u decembru 2022. godine “ispravio” i priznao da “specijalna operacija traje duže nego što je planirano”.
Ipak, ova “specijalna operacija” (termin koji je Kremlj izmislio kako bi opravdao agresiju na susednu zemlju) traje i danas. Za razliku od analitičara i savetnika u Kremlju, pa i samog Putina, koji su najverovatnije očekivali da će se “Kijev predati za manje od mesec dana”, suočen sa, barem na papiru drugom vojnom silom u svetu, neočekivano jak otpor Ukrajine je pokazao da se moderni ratovi ne mogu voditi u računarskim simulacijama i statistici, već na prvim linijama fronta.
Svakako da je Ukrajini u značajnoj meri pomoglo i moderno oružje iz zapadnih zemalja. Iako članice NATO-a i danas izbegavaju “direktnu konfrontaciju” sa ruskim snagama, dobavljanje modernih oružanih sistema (često i najmodernijih, poput američkih HIMARS raketnih sistema, jasno je i da Severno-atlantska alijansa neće dozvoliti akcije Kremlja prema Poljskoj, Letoniji ili Estoniji te aktivirati Član 5 o kolektivnoj bezbednosti.
Nema sumnje ni da će NATO, sa svojim novim generalnim sekretarom Markom Rutteom, ostati privržen daljoj pomoći Kijevu u oružju i vojnoj opremi. U ovom svetlu treba posmatrati i najnovije isporuke francuskih raketnih sistema “Mistral” iz Estonije, a Ministarstvo odbrane Estonije je na svojoj zvaničnoj stranici pozvalo i da se “nastavi sa podrškom i pomoći borcima za slobodu u Ukrajini”.
NATO ovaj sistem naziva SHORAD, PVO sistem kratkog dometa. Efektivni domet sistema na frontu je oko šest kilometara, dok je efektivni radijus dejstva (effective kill-target) oko 4,8 kilometara. “Mistral” je među lakšim sistemima u svojoj kategoriji, a ono što ga čini posebnim je “efektivna brzina pogotka” (portée cible effective) od 930 metara u sekundi, što je preko 2,5 maha (dva i po puta brže od zvuka). Raketni sistem “Mistral” spada u porodicu MANPADS (Man-Portable Air Defense Systems, PVO sistem koji sami vojnici mogu transportirati). Skraćenica od francuskog naziva za ovakve sustave, “Missile Transportable Anti-aérien Léger”, “Mistrale” proizvodi odbrambeni koncern MBDA.
Sistem “Mistral” se proizvodi u nekoliko verzija, a relativno lako se može montirati i koristiti za upotrebu iz vozila, oklopnih transportera, helikoptera, te sa lakih brodova i raketnih krstarica. Osnovni sistem se nalazi u posebnom “kućištu za lansiranje”, nazvanom MPC. Takođe, tu se nalazi i sistem za biranje mete i inicijalno navođenje. Koncern MBDA navodi uspešnost pogotka ovog sistema (proven-success rate (PSR), odnosno dokazana efikasnost) od čak 97 procenata, iako je ta brojka sigurno manja na samom bojnom polju. Ipak, “Mistral” ostaje izuzetno efikasan sistem, naročito protiv ruskih helikoptera, aviona u niskom letu, te različitih dronova (poput ruskih “Zala” i “Orlan-10”, te iranskih “Shahed”).
Razvoj sistema je trajao od kasnih ‘80-ih do početka ‘90-ih, kada je tadašnji proizvođač “Matra Defense” (danas deo MBDA) prikazao prve prototipove. Danas se proizvodi više verzija ovog sistema, poput “Alamo” za montažu na laka vozila sa dve rakete, ASPIC sa četiri rakete i daljinskom kontrolom, te “Santal Advance” sa šest raketa, automatskom kontrolom lansiranja i radarom za odabir meta. Sve verzije “Mistral” sistema imaju infracrveno navođenje i “zaključavanje mete” (IS-TL, Infrared-seeking Target Lock).
MBDA nudi i nešto izmenjenu verziju “Mistral ATLAS”, koja ima brojna unapređenja, te je tzv. fire and forget (ispali i zaboravi) sistem. Iako je predviđen za korišćenje sa dva operatera, u slučaju kada to nije moguće, samo jedan operater ga može staviti u auto-execute mod, u kome ATLAS sam bira mete za koje smatra da ima najviše šansi za pogodak, te lansira rakete.
Trenutno se razvija i “Atlas RC”, sličan sistem sa daljinskom kontrolom svih parametara, te automatizovanom kupolom sa mogućnošću rotacije od 360 stepeni, te mogućnošću montaže na nekoliko vrsta francuskih oklopnih vozila. Sistem “Mistral” je jedan od “omiljenih” izvoznih proizvoda francuske vojne industrije i danas se nalazi u sastavu snaga Singapura, Španije, Kipra, Estonije, Omana, Austrije i Brazila. Norveška je sve svoje sisteme “Mistral” isporučila Ukrajini u aprilu 2022, nedugo nakon početka ruske agresije. Pored “Mistrala”, u Ukrajini se koriste i protivoklopno raketni sistemi AT4, kao i M-270 MLRS višecevni lanseri projektila.
Isporučeni i drugi sistemi
Zanimljivo je i da Francusko ministarstvo odbrane navodi da je Ukrajini isporučeno i dva sistema “Crotale NG”, te “poverljiv broj” sistema “Aster”. Sistem “Crotale” (fra. Zvečarka) predstavlja napredni modularni PVO sistem, kojeg proizvodi drugi francuski koncern Thales Group.
“Crotale NG” je skraćenica za “Novu generaciju” (New Generation, NG), a proizvodi se od 1990. Ovaj sistem ima unapređene rakete, sa moćnijim motorom i većim dometom (do 11 kilometara), modularnom bojevom glavom težine do 15 kilograma, maksimalnom visinom leta do šest kilometara, te brzinom od čak 3,5 maha, što ga čini trenutno najbržim francuskim raketnim sistemom. U zavisnosti od vrste bojeve glave, ona može imati “radijus uništenja” (kill-radius) od čak osam metara.
Thales Group u Južnoj Koreji ima sporazum sa koncernom Samsung za proizvodnju sistema “K-SAM Pegasus”, koji u odnosu na originalni “Crotale NG” ima drugačije senzore za navođenje, te može da koristi i južnokorejske LIG/SAM-1 rakete. Sistem “Aster” proizvodi francuski koncern “Eurosam”, a radi se o najnovijoj generaciji raketnih sistema za vazdušnu odbranu. Sistem ima domet od preko 60 kilometara, a u verziji “30 Block 1NT” može se koristiti i protiv ruskih balističkih raketa (poput sistema “Khinzal”, te severnokorejskih “Hwasong-11”, koje Moskva odnedavno koristi).
