Svjetla pubovi prigušen, miris dima i parfema, a na sceni devojka u devetom mesecu trudnoće koja svojim glasom pomera planine. Dok ona peva, niko u publici ne sumnja da ista devojka, čim spusti mikrofon, odlazi u prazan stan koji je trebalo da bude porodično gnezdo. Teodora Isailović nije postala viralna atrakcija samo zato što je pevala do porođaja; postala je simbol tihe, ali razorne ženske snage. U petom mesecu, kada je život trebalo da bude najlepši, njen verenik je izabrao drugu ženu, ostavljajući Teodora da se bori sa trombofilijom, dijabetesom i pritiskom, dok su na profilu “druge žene” bile slike njegovih poklona.
U svijetu u kojem se sreća često mjeri brojem lajkova, a tuga skrivena iza filtera, priča Teodore Isailović (25) odjekivala je kao najčistiji ton stare, iskrene narodne pjesme. Rođena Beograđanka, rođena prvog maja, devojčica koja nosi energiju praznika i proleća, postala je simbol nepokolebljive ženske snage. I dok su je stotine hiljada ljudi pratile na društvenim mrežama, diveći se trudnici u devetom mjesecu koja s nevjerovatnom lakoćom “drži” atmosferu u lokalu, niko nije slutio da se iza njenog moćnog glasa i širokog osmijeha krije drama dostojna filmskog platna.. Teodora nije samo pevala; utopila je svoj bol u pesmi, boreći se za biće koje je kucalo ispod njenog srca dok je svet oko nje počeo da puca po šavovima.
Sve je počelo kao iz bajke. Obećavajuća veza, veridba u manastiru Tumane nakon samo četiri meseca poznanstva i ono najvažnije – beba koja je bila plod velike želje i čak tri pokušaja. Međutim, životni scenario je odlučio da se naglo okrene u trenutku kada je Teodora bila najranjivija. Nakon pet mjeseci trudnoće, muškarac za kojeg je vjerovala da je njena luka odlučio je napustiti. I to ne na bilo koji način, već sa drugom ženom.
– Pa jedva sam ostala trudna, beba je bila bukvalno iz trećeg pokušaja. Veza je protekla odlično, savršeno, sve je bilo kako treba. A kada smo se iselili da živimo privatno, desilo se nešto što nisam očekivala, a to je da me je dečko, odnosno verenik, napustio kada sam bila u petom mesecu trudnoće.otišao sa devojkom koja nije bila iz Beograda i nikad se nije vratila – priseća se Teodora sa onim prepoznatljivim mirom u glasu kakav imaju samo oni koji su prošli kroz vatru i preživeli.
Međutim, ironija sudbine najokrutnije se odigrala na mjestu gdje je sve počelo. Saznanje o izdaji stiglo je upravo pred manastir Tumane, gde su se nekada zakleli na večnost. Teodora taj trenutak opisuje kao nešto gotovo nestvarno, filmski bolno. Dok su putovali prema svetinji, u trenutku kada su stali, na ekranu njegovog telefona pojavio se Viber video poziv. S druge strane, bila je ona – žena zbog koje je odlučio da sve pogazi.
‘, backScript: ‘https://cdn2.midas-network.com/Scripts/midasWidget-25-1099-11898.js’ } googletag.cmd.push(function(){function e
– Pa, to je zaista neverovatna priča. Gdje je počeo, tu je i završio. Tada me je zaručio, tada sam saznao da ima tu djevojku. Mnogi mi nisu vjerovali, mislili su da preterujem jer su mi se tresli hormoni, jer sam bila trudna, ali dok sam objasnila ljudima i dok su shvatili šta se dešava, ja sam se već porodila i bilo je gotovo. Kao da je to neka vrsta znaka. Uvjeren sam da Bog postoji jer neke stvari koje planiramo ne ispadnu, ispadnu bolje jer je tako mislio onaj gore – kaže ova hrabra mlada žena, dokazujući da vjera nije samo u molitvama, već u snazi da se oprostimo i krenemo dalje.
Ono što je uslijedilo bilo je iskušenje koje bi slomilo i najiskusnije. Kortizol visok, šećer u trudnoći, krvni pritisak raste sa svakim novim udarom. Dok su joj “dobronamerci” slali slike na kojima bivši kupuje ogromne plišane medvede svom novom izabraniku, Teodora je morala da se suoči sa najtežom optužbom. Njegova majka je tvrdila da dete nije njegovo, da bi svalila krivicu na Teodora. Ali umesto da padne u očaj, Teodora je uradila ono što najbolje zna. Uzela je mikrofon.
To je postao njen zaštitni znak stomak “do zuba” i neverovatna energija na nastupima. Ljudi su s nevericom gledali u trudnicu koja je pevušila, šalila se na račun sebe i pevala kao da joj je to poslednja stvar u životu. Priznaje da je to bio njen odbrambeni mehanizam, njen bijeg iz tišine iznajmljenog stana u kojem je ostavljena sama da napravi krevetić i bira obale.
– Pevanje je došlo kao neka vrsta spasa. Čak mi je psihoterapeut rekao da što više izlazim među ljude, da pričam, da to izbacim iz sebe jer to… To mi je kao kamen u stomaku koji te stišće. Dosta ljudi mi se javilo preko Instagrama, vide da sam trudna, pa žele da im pevam na krštenju. Bila sam kao da idemo još jednu sedmicu, idemo još jednu sedmicu i ja sam kao sedmica za sedmicom i rodila sam se – kroz smeh kaže Teodora.
Ali iza tog smijeha je slika koja tjera suze na oči. Zamislite mladu ženu, trudnu, samu u čekaonici dok se drugi parovi maze oko nje i zajedno čekaju preglede.. Zamislite je kako pjeva na rođendanu tuđeg djeteta, gleda očeve kako podižu svoje nasljednike, pitajući se ko će joj pomoći da organizuje prvu proslavu.
– Bilo je jako nezgodno kad pevaš na tuđim rođendanima i gledaš te očeve kako su srećni što imaju dete, a u sebi misliš – šta ću ja? A šta ću, ko će me roditi? Tu je umesto mene rođena drugarica Milica Atanacković, takođe pevačica… Upoznao sam mnogo dobrih ljudi iz jedne loše priče – Teodora je iskrena.
Ova mlada žena nije samo pevačica. Ona je i babica po struci, neko ko najbolje poznaje čudo porođaja, ali i opasnosti stresa. Dijagnoza trombofilije, dva spontana pobačaja i borba za svaki dan treće trudnoće čine njen uspjeh još većim. Razveselila se, uključila alarme za lijekove, organizirala svoje finansije i borila se s napadima panike koji su dolazili u gluho doba noći.
– Čak su me i drugi ljudi stideli jer je rekao da dete nije njegovo i to…to me je stvarno najviše pogodilo. Ali najviše mi je drago što više nema onih ljudi koji su mi izazvali takav stres. I zamolila sam ih da se ne vraćaju, da se ne pojavljuju jer je tako najbolje i za mene i za nju, jer da bi beba bila dobro, moram da budem dobro – reči su koje je svaka žena u sličnoj situaciji trebalo da istetovira na svom srcu.
Sam porod bio je kruna njene izdržljivosti. To je trajalo punih 20 sati, a voda je pukla baš kako i priliči njenom užurbanom životu, čim je sjela na kauč. U bolnici je prepoznata kao “ona trudna pjevačica”, a uprkos bolu, u sebi je nosila trijumf. Kada je ugledala ćerku, sav bol, sve izdaje i sav visoki pritisak nestali su u tren oka.
– Sećam se da sam imao svirku, pevao sam, Došla sam kući a tata me zove i kaže sine hoćeš li se ponovo poroditi? Rekao sam ne, idi kući i spavaj. Kad sam sjela na kauč, puknuo mi je vodenjak. Rekao sam, tata, dođi kući, vodi me u porodilišteNe mogu. I stvarno me je vozio. Puno su mi pomogli. Ljudi koji su me videli u bolnici rekli su da sam ja ova trudna pevačica – rekla je ona.
Teodora je danas ponovo na nogama, na sceni, sa mikrofonom u ruci, samo tri nedelje nakon porođaja. Vratila se u roditeljski dom gde je okružena ljubavlju sestre, roditelja i bake. Kaže da je njegova ćerka sada “i mama i tata” i da joj ništa ne nedostaje. Finansije su bile izazov, ali su komšije i prijatelji uskočili tamo gdje je otac djeteta podbacio, donijevši krevetac, kolica i nadu..
– Otišao je. Nikada je nije vidio, ne zna čak ni njeno ime, ne zna čak ni datum njenog rođenja. Drugi ljudi su mu rekli da ima dijete. On živi svoj život. Zelim mu da je ziv i zdrav i sta dalje. Jer da nije bio tu kada mi je bio najpotrebniji, ovo što sada prolazim je ništa. Sada smo već navikli jedni na druge, imamo određeni ritam života, samo što bi nam to pravilo problem – objašnjava nevjerovatno zrelo za svoje godine.
Njena priča nije samo o zabavi i društvenim mrežama. To je priča o tome kako jedna sveska, jedan medicinski alarm i jedna neizmjerna ljubav prema muzici mogu spasiti čovjeka iz ponora. Teodora danas ne plače. Fokusira se na malo biće koje reaguje na kafanski repertoar i mirno spava uz buku, jer je već naviklo na tu buku u stomaku..
Na pitanje šta će naučiti svoju ćerku, Teodora jednostavno i odlučno odgovara: da ne bude naivna, da bude oprezna, već pre svega da bude dobra osoba i da sledi svoje srce. Ona je našla svoj put, a on je vodi preko pozornice, uz aplauz, pravo u zagrljaj njene ćerke koja je postala njen ceo svet.
– Nadam se da će mnoge žene poslušati ovu priču i koje prolaze kroz ovo ili koje su to već iskusile, samo nemojte odustati, nego idite naprijed, jer vjerujte mi svakim danom sam sve bolja i bolja – kaže Teodora na kraju razgovora ostavljajući nas ubijeđene da su najljepše pjesme zaista napisane sa suzama, ali ih je najbolje pjevati iz inata i čiste, nepatvorene ljubavi.
(Telegraf.rs)
