Analizirajući podatke o ukupno 1.176 vrsta, istraživači su utvrdili da kod sisara 72 odsto ženki živi u proseku 13 odsto duže od mužjaka, dok kod ptica 68 odsto mužjaka nadživi ženke za oko pet odsto.
Analizirajući podatke o ukupno 1.176 vrsta, istraživači su utvrdili da kod sisara 72 odsto ženki živi u proseku 13 odsto duže od mužjaka, dok kod ptica 68 odsto mužjaka nadživi ženke za oko pet odsto.
Kroz čitavu istoriju i u gotovo svim zemljama traje jedna biološka zagonetka – žene u proseku žive duže od muškaraca.
Iako je medicinski napredak u nekim državama smanjio jaz među polovima, nova studija sugeriše da ta razlika neće uskoro nestati, jer su njeni uzroci duboko ukorenjeni u evolucijsku istoriju, piše američki magazin Njuzvik.
Međunarodni tim naučnika predvođen istraživačima s Instituta “Maks Plank” za evolucionu antropologiju u Lajpcigu, u Nemačkoj, sproveo je dosad najobuhvatniju analizu polnih razlika u životnom veku među sisarima i pticama, prenose “Vijesti”.
Analizirajući podatke o ukupno 1.176 vrsta, istraživači su utvrdili da kod sisara 72 odsto ženki živi u proseku 13 odsto duže od mužjaka, dok kod ptica 68 odsto mužjaka nadživi ženke za oko pet odsto.
Jedno genetsko objašnjenje, poznato kao “hipoteza heterogametskog pola”, ukazuje na razlike u polnim hromozomima. Kod sisara ženke imaju dva X hromozoma, dok mužjaci imaju samo jedan X i jedan Y, što ih čini heterogametskim polom.
Pojedina istraživanja sugerišu da dva X hromozoma mogu da štite ženke od štetnih mutacija, pružajući im prednost u preživljavanju. Zanimljivo je da je ovaj sistem kod ptica obrnut, pa su ženke te koje su heterogametski pol.
Glavna autorka studije, Johana Štark, navela je da postoje i izuzeci. “Neke vrste pokazale su suprotan obrazac od očekivanog”, rekla je u saopštenju.
“Na primer, kod mnogih ptica grabljivica, ženke su i krupnije i dugovečnije od mužjaka. Dakle, polni hromozomi mogu biti samo deo priče”.
Reproduktivne strategije takođe imaju uticaja. Prema novoj studiji, kod poligamnih sisara u kojima je konkurencija jaka, mužjaci uglavnom umiru ranije od ženki. S druge strane, kod ptica – koje su obično monogamne – taj pritisak konkurencije je manji, pa mužjaci često žive duže.
Ulogu ima i roditeljska briga. U prirodi, pol koji više ulaže u podizanje potomstva – a kod sisara to je najčešće ženka – ima tendenciju da živi duže. Kod dugovečnih vrsta, poput primata, to verovatno predstavlja selektivnu prednost: ženke preživljavaju dok potomci ne postanu samostalni ili polno zreli.
Kako bi procenili uticaj okoline, naučnici su proučili i populacije u zoološkim vrtovima, gde su životinje zaštićene od predatora i teških uslova, i utvrdili da se razlika u dužini života smanjuje, ali ne nestaje u potpunosti, prenose vijesti.me.
Datum i vrijeme objave: 02.12.2025 – 16:55 sati
