Породица проф. др Стевана Р. Стевића из Брчког поднијела је Основном јавном тужилаштву у Новом Саду кривичну пријаву против абдоминалног хирурга др Александра Глуховића и запослених у Специјалној болници за општу хирургију „Globar Care Surgery”, због сумње на несавјесно лијечење које је, према наводима из пријаве, довело до смртног исхода.
Стеван Р. Стевић, угледни универзитетски професор, некадашњи декан Економског факултета у Брчком и бивши министар просвјете у Влади Републике Српске, преминуо је 25. маја 2026. године, након што је у критичном стању са поменуте клинике пребачен на Универзитетски клинички центар у Новом Саду.
У кривичној пријави како преносе новосадски медији наводи се сумња да је током пружања љекарске помоћи примијењен очигледно неподобан начин лијечења и да се поступало несавјесно, што је, према тврдњама подносилаца пријаве, довело до погоршања здравственог стања и смртног исхода. Околности лијечења и евентуална одговорност медицинског особља требало би да буду утврђене у поступку пред надлежним правосудним органима, на основу медицинске документације и стручних вјештачења.
Стевићева смрт изазвала је потрес у академској заједници, посебно у Брчком гдје је оставио значајан траг као универзитетски професор и јавни службеник. Његова породица сада тражи да се расвијетле све околности које су претходиле смрти и утврди да ли је током лијечења било пропуста који би могли имати кривичноправне посљедице.
Случај професора Стевића није једини који је у јавности отворио питања о поступању у овој новосадској клиници. Против хирурга др Вука Секулића и др Александра Глуховића поднесена је и одвојена кривична пријава Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду, након смрти Мирка Тадића из Сомбора.
Према наводима из те пријаве, Тадић је у фебруару 2026. године оперисан због цистичне промјене у предјелу бубрега, а након захвата дошло је до компликација. У пријави се наводи да је обдукциони налаз указао на перфорацију цријева, након чега су наступили сепса и тешко погоршање здравственог стања. Тадић је преминуо 12. априла у Универзитетском клиничком центру Војводине.
Два смртна исхода у размаку од мјесец дана, након лијечења у истој здравственој установи, додатно наглашавају значај независног и темељитог испитивања оба случаја. Ипак, кривичне пријаве представљају наводе које надлежни органи тек треба да провјере, а евентуална одговорност појединаца може се утврдити искључиво у одговарајућем поступку.
Породица проф. др Стевана Р. Стевића очекује да надлежни органи без одлагања испитају медицинску документацију, утврде околности његовог лијечења и пруже одговоре на питања која су остала након његове смрти.
