Evropska komisija stavila je danas na raspolaganje Albaniji 49 miliona eura, Crnoj Gori 44,2 miliona a Sjevernoj Makedoniji 65,7 miliona iz Programa za reforme i rast. Do realizacije dolazi nakon trećeg zahtjeva za isplatu tih zemalja i nakon što je Komisija pozitivno ocijenila reforme u oblasti konkurentnosti poslovanja i inovacija u Albaniji i Crnoj Gori i u oblastima obrazovanja i digitalizacije u Sjevernoj Makedoniji.
Računajući današnja sredstva, Albanija je do sada iz Plana rasta dobila 212,8 miliona eura, Crna Gora 89,3 miliona a Sjeverna Makedonija 142,1 milion.
U okviru ovog programa nalaze se i Srbija, Kosovo, Bosna i Hercegovina te druge zemlje regiona, koje kroz reformske procese mogu ostvariti značajnu finansijsku pomoć Evropske unije. Međutim, BiH još nije osigurala pristup sredstvima jer nije potpisan Sporazum o Instrumentu za reforme i rast, dokument koji predstavlja osnovni uslov za početak isplate novca iz evropskog fonda. Bosna i Hercegovina trenutno je jedina država regiona koja još nije počela koristiti sredstva iz evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan, iako je za našu zemlju predviđeno gotovo milijardu eura podrške.
Problem je, prema dostupnim informacijama, nastao zbog neslaganja unutar vladajuće koalicije na državnom nivou. Srđan Amidžić, kadar SNSD-a, predložen je za koordinatora programa, što odbijaju ministri stranaka Trojke.
Evropskim planom predviđeno je da BiH može dobiti ukupno 976,5 miliona eura, ali pod uslovom da provede reforme definisane Reformskom agendom koju su domaće vlasti usvojile krajem prošle godine u Briselu. Prema pravilima programa, prva tranša pomoći, vrijedna nešto više od 60 miliona eura, trebala bi biti isplaćena bez dodatnih uslova, dok će sve naredne isplate zavisiti od konkretnih reformskih rezultata i ispunjavanja zadatih ciljeva.
Institucije Bosne i Hercegovine imaju rok do juna 2027. godine da provedu reforme u više oblasti, a uspješna realizacija planiranih mjera mogla bi zemlji donijeti oko 378 miliona eura iz narednih faza finansijske podrške Evropske unije.
U Albaniji su među reformama koje je procjenjivala Komisija mjere za unaprjeđenje poslovnog okruženja, olakšavanje investicija u inovacije i proširenje pristupa finansijama, uključujući za startapove i kompanije aktivne u zelenom i digitalnom sektoru. Od dodijeljenih 49 miliona eura, 22,8 miliona će biti transferisano u državni budžet a ostalo će biti na raspolaganju za investicione projekte kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), u skladu sa važećim procedurama odobravanja.
U Crnoj Gori je Komisija ocjenjivala reforme u oblasti istraživanja i inovacija, uključujući podršku naučnicima, preduzećima i istraživačkim institucijama, kao i dalje jačanje nacionalnog ekoistema inovacija. Od ukupne sume, 20,6 miliona eura će ići u državni budžet a ostalo za projekte u okviru WBIF, saopštila je Komisija. Sjevernoj Makedoniji sredstva su odobrena za reforme, uključujući mjere za unapređenja finansiranja osnovnog i srednjeg obrazovanja i za proširenje pristupa digitalnoj infrastrukturi i IT opremi u školama.
U državni budžet će biti transferisano 30,6 miliona eura a ostalo za investicione projekte kroz WBIF. Komisija je saopštila da će se sredstvima iz WBIF, pošto ih odobri uprava tog investicionog okvira, podržati infrastrukturni projekti u sektorima održivog transporta, čiste energije, razvoja digitalnog i ljudskog kapitala.
Projekti će biti sprovedeni u bliskoj saradnji sa partnerima EU sa Zapadnog Balkana i međunarodnim finansijskim institucijama. Plan rasta za Zapadni Balkan usvojen je 2023. sa ciljem da partnerima iz regiona pruži koristi od članstva prije nego što uđu u EU. Taj plan je podržan Programom za reforme i rast, finansijskim instrumentom od šest milijardi eura.
Od 2024. do sada iz tog instrumnenta je isplaćeno 673,5 miliona eura.
Datum i vrijeme objave: 20.05.2026 – 18:16 sati
