Mlade plaćene ubice – potrošna roba u ratu klanova

U jednom od najpopularnijih restorana na Novom Beogradu u subotu uveče, 6. decembra prošle godine, gotovo da nije bilo praznog mesta.

Na spratu lokala proslavljao se dečiji rođendan, a u prizemlju su konobari užurbano prolazili između krcatih stolova.

Gotovo da niko nije obratio pažnju na 16-godišnjeg tinejdžera u dukserici sa kapuljačom koji je stajao pored šanka.

Bilo je tu još ljudi koji nisu uspeli da rezervišu sto, te su čekali da se neko mesto uprazni. Atmosfera je bila ispunjena žamorom, odsjajem novogodišnjih lampiona.

Nedaleko od šanka večerala su dvojica muškaraca. Tinejdžer sa kapuljačom u sekundi je prišao njihovom stolu, neodlučno gledao u jednog pa u drugog i onda izvadio pištolj iz farmerki i počeo da puca.

Ispalio je devet hitaca jedan za drugim – pet metaka pogodilo je muškarca identifikovanog kao N.K. Ostali meci završili su u nameštaju restorana.

Drugi muškarac za stolom, vođa jedne navijačke frakcije Nenad Alajbegović, prošao je nepovređen. Mladić sa pištoljem u rukama pobegao je ka dvorištu obližnje škole. Ranjeni Krstić uspeo je da preživi.

Istragom je utvrđeno da je meta napadača zapravo bio upravo Alajbegović. Osumnjičeni šesnaestogodišnji B. R. pucao je u pogrešnog.

Prema policijskim izveštajima napadač je uoči pokušaja ubistva dobio oko pet hiljada evra. Uhapšen je u Beogradu mesec i po kasnije, a u međuvremenu se krio na teritoriji Bosne i Hercegovine.

Prema podacima iz istrage, tokom hapšenja, kod maloletnog B. R. pronađen je novi kriptovan telefon i fotografija nove mete koju bi trebalo da likvidira, a za taj posao mu je obećano 150 hiljada evra.

Policiji i tužilaštvu rekao je da ne zna identitete ljudi koji su ga angažovali s obzirom na to da su na kriptovanoj komunikaciji koristili nadimke koje su često menjali.

Ranjivi, lakoverni i lako zamenljivi, mladići poput njega sve su traženiji kao plaćene ubice među organizovanim kriminalnim grupama u Srbiji i Crnoj Gori, pokazuju podaci do koji je došao BIRN.

Glavni javni tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić za BIRN kaže da je njegovo tužilaštvo upoznato sa tim da se već deceniju i deca mlađa od 14 godina i maloletnici starosti od 14 do 18 godina, prijavljuju kao izvršioci najtežih krivičnih dela.

„Ova praksa je najviše bila zastupljena u zemljama Južne Amerike, a razlog za angažovanje dece i maloletnika je odsustvo krivične odgovornosti ili niži stepen krivične odgovornosti tih lica. Ova pojava se prenela i u Evropu, pa i u Srbiju“, kaže on.

Nenadić objašnjava da se deca i maloletnici uglavnom angažuju preko posrednika kako se ne bi mogla dokazati konekcija sa visoko pozicioniranim pripadnicima organizovanih kriminalnih grupa.

„Prilikom izbora lica, uglavnom se koriste kriterijumi pripadnosti siromašnim slojevima,kao i lica koja su iz razorenih porodica. Naknade za izvršenje krivičnih dela su simbolične, a ova lica vrlo često prihvataju izvršenje krivičnih dela zbog dobijanja statusa i pripadništva organizovanim kriminalnim grupama sa ciljem dokazivanja i budućeg pozicioniranja“, navodi tužilac Nenadić.

Osim maloletnog B. R. za pokušaj ubistva uhapšen je i jedan stariji muškarac. Sumnja se da je on ispred restorana na Novom Beogradu repetirao pištolj i dao ga u ruke maloletniku. Za drugim starijim muškarcem raspisana je potraga, on je osumnjičen da je napadača odvezao u pravcu granice BIH.

Sagovornik BIRN-a iz kriminalističke policije kaže da je maloletnik imao sreće da bude uhapšen.

„Mnogi mladi posle takvih akcija nestanu bez traga. Nekada otkrijemo i da su ubijeni, pošto je klanovima to jeftinije nego da ih isplate. Ili, prosto, sam klan dojavi policiji gde su izvršioci likvidacije, kako bi bili uhapšeni i onda se statistički taj slučaj zavede kao rešen, a za nalogodavcima se slabije traga“, kaže jedan od policijskih inspektora koji radi na ovakvim slučajevima.

On veruje da je B. R. ponovo angažovan zato što je promašio metu tokom prvog pokušaja likvidacije.

„Sumnjam da bi mu ikada bilo isplaćeno 150 hiljada evra. On je unajmljen kao plaćeni, a ne kao profesionalni ubica“, navodi on.

Poslednjih godinu dana ovaj fenomen sve češćeg angažovanja mladih u organizovanom kriminalu za izvršenje najtežih krivičnih dela u fokusu je i Evropola.

„Organizovane kriminalne grupe sve više nastoje da distanciraju one koji naručuju nasilje od onih koji ga vrše. Mladi počinioci se često regrutuju, jer možda nemaju utvrđenu vezu sa kriminalnom organizacijom, a u nekim slučajevima, ni prethodni krivični dosije“, kaže Jan Op Gen Ort, glavni portparol Evropola za BIRN.

„Obično im se dodeljuje jedan zadatak, što otežava povezivanje sa organizatorima i lakše ih je zameniti u slučaju hapšenja“, dodaje on.

Mladost za koju sutra ne postoji

Mirno veče u sredu, 1. oktobra prošle godine, prekinula je jaka eksplozija u stanu na trećem spratu zgrade u strogom centru Beograda.

Na samo nekoliko stotina metara od Narodne Skupštine, kroz Kosovsku ulicu, desetinama metara naokolo leteli su delovi betona, nameštaja, stakla i odbijali se o zidove zgrada i automobile u blizini.

Na mesto eksplozije su najpre stigli policajci iz stanice u susednoj ulici, a za njima i vatrogasci. Kroz oblak prašine, gazeći preko krša uspeli su da uđu u stan koji više nije imao vrata. Među komadima zida i polomljenim nameštajem bilo je i telo mladog muškarca.

Komšije ga nisu poznavale. Istragom je utvrđeno da je uzrok eksplozije oko kilogram i po eksploziva pentrit.

Žrtva je bio Martin Šipkovski (21), državljanin Severne Makedonije. Odrastao je u uglednoj porodici, bio student, maneken poznate turske modne agencije i bivši rukometašVardara.

Martin je nedelju dana ranije ilegalno ušao u Srbiju, pošto je pobegao iz porodične kuće u Skoplju gde je bio u kućnom pritvoru i nosio nanogicu. U Severnoj Makedoniji sudilo mu se za učestvovanje u pokušaju ubistva.

Beogradska policija uhapsila je Filipa Vukalovića (26), osumnjičenog da je dan pre eksplozije Martinu predao eksploziv.

Navodno, taj eksploziv bio je namenjen za ubistvo Tadije Pantića (23), jednog od vođa navijačke grupe Partizana, koji je bio povezan sa frakcijom Kavačkog klana. I navodno je eksploziv mlađi punoletnik iz Severne Makedonije slučajno aktivirao i tako poginuo.

Pošto je telo Martina Šipkovskog identifikovano, javnosti se na društvenim mrežama obratio i njegov otac:

„Otišao je u Beograd – uplašen, zbunjen i, kako verujemo, prevaren i zlostavljan od strane ljudi koji su iskoristili njegovo poverenje i strah. Postoje osnovane sumnje da je Martin prevaren i namešten, da je podvrgnut pritisku da pobegne u Srbiju, uz lažna obećanja da će kasnije moći da ode u treću zemlju“, napisao je Dejan Šipkovski.

On je naveo i da porodica zahteva potpunu, temeljnu i objektivnu istragu, ne samo od nadležnih organa u Srbiji, već i od makedonskih institucija.

„Istina mora biti otkrivena do kraja i svaki korak koji je doveo do ove tragedije razjašnjen. Svestan sam da istina uvek ima više gledišta – ali jedno je sigurno: Martin nije bio počinilac, već žrtva okolnosti i manipulacija koje su prevazišle njegovo iskustvo i godine“, piše u saopštenju Dejana Šipkovskog.

Angažovanje tinejdžera za likvidacije postao je manir i Škaljarskog i Kavačkog klana.

„Profesionalne ubice su mnogo skuplje i veliki je rizik, ako ih uhapse, da ne postanu svedoci tužilaštva“, kaže kriminalistički inspektor za BIRN.

On objašnjava da iako unajmljeni tinejdžeri često i greše – upucaju pogrešnog ili naprave neki nevešt potez – to je jeftinije i bezbednije za šefove klanova nego da angažuju visokorangirane članove.

Navodi kao primer i slučaj iz Crne Gore, gde je u Nikšiću ovog leta uhapšen 19-godišnji državljanin Severne Makedonije Andrej Tanaskovski. Osumnjičen je da je avgusta 2025. godine, u kompleksu Hotela Maestral u Budvi, pokušao da ubije visokopozicioniranog člana škaljarske ćelije Balkanskog narko-kartela – Budvanina Marka Ljubišu Kana.

„Sve se odigralo kod hotelskog bazena. Ljubiša je bio na ležaljci, a napadač mu je prišao na manje od pola metra. Međutim, u momentu ispaljivanja hitaca, okliznuo se na mokre pločice i pao. Meci su samo okrznuli Ljubišu, a napadač je pobegao tokom pometnje koja je nastala. Ipak, uhapšen je za manje od godinu“, zaključuje inspektor.

Pioni u ratu narko-bosova

Nekoliko dana posle eksplozije u Kosovskoj ulici i obavljene rekonstrukcije, u sudskim spisima se navodi da je kriminalistička policija obavestila Tadiju Pantića da je bio na meti plaćenog ubice i ispitivala ga da li poznaje Šipkovskog.

Pantić je posle toga menjao stanove, ali su ga ubice ipak pronašle nepuna dva meseca kasnije. Ubijen je 22. novembra 2025. godine na Novom Beogradu.

Novi napadači bili su još mlađi. Policija je kao osumnjičenog za ubistvo Pantića uhapsila 18-godišnjeg Pavla Filipovića, dok i dalje tragaju za njegovim saučesnikom koji još nije identifikovan.

Kako se navodi u optužnici, Filipovića je saučesnik dovezao motorom do Bulevara Arsenija Čarnojevića, obojica su imali kacige i kada su ugledali Pantića krenuli su ka njemu ispaljujući hice jedan za drugim.

Posle zločina, motor su zapalili na Voždovcu i jedno vreme se krili u štek stanu, a zatim je Filipović prevezen do granice sa Bosnom.

Dva meseca o njemu se ništa nije znalo, kuda se kretao i krio, sve do njegovog hapšenja u Beogradu.

Za sada, on odbija da iznese svoju odbranu i otkrije ko ga je angažovao. Jedan od kriminalističkih inspektora za BIRN kaže da mladi u organizovanom kriminalu retko šta i mogu da otkriju policiji.

„Maloletnike i mlađe punoletnike obično sumnjivi likovi regrutuju u kladionicama ili na mestima gde se okupljaju da kupuju narkotike, čak i u školskim dvorištima srednjih škola. Obećavaju im novi identitet, odlazak iz zemlje i veliku zaradu“, kaže inspektor.

Od svega obećanog, međutim, najčešće dobiju samo kriptovani telefon preko kog ih nalogodavci – koji identitete kriju iza nadimaka na aplikaciji – pripremaju za zločin. Telefonom im šalju i fotografije buduće žrtve i lokaciju ubistva.

„Po nekoliko dana provode u iznajmljenim stanovima, dobijaju malo naručene hrane, droge, od hiljadu do pet hiljada evra i onda im kuriri donose oružje i obezbeđuju prevozna sredstva do mesta zločina: bicikl, taksi, motor… Logistika za beg je obično najslabija karika zato što šefovi klanova ništa ne gube hapšenjem mladih plaćenih ubica. Oni zapravo ni nisu deo kriminalnih organizacija, već potrošna roba“, zaključuje inspektor.

Žrtve žrtava – koncentrični krugovi

Slučaj ubistva Ivana Aleksića i pokušaja ubistva Luke Mitića u ulici Gavrila Principa u Beogradu od 6. juna 2025. pokazuje kako veliki broj mladih učestvuje u čitavoj mreži zločina dok ih, preko kriptovanih telefona, koordiniraju visokorangirani pripadnici kriminalnih narko-klanova. Ovi izvršioci ne poznaju ni nalogodavce, a vrlo često ni direktne saučesnike.

Optuženi za ubistvo, 19-godišnji Nikola Babić, tvrdi da nije imao lični motiv niti sukob sa Aleksićem i Mitićem, koji je uspeo da pobegne pošto su hici ispaljeni ka njemu.

„Priznajem izvršenje krivičnih dela koja su mi stavljena na teret, samo nisam iz koristoljublja ubio tog dečka i pokušao da ubijem drugog, već da bi mi nalogodavci oprostili dug koji sam imao kod njih“, rekao je Babić u tužilaštvu.

U optužnici se navodi da je Babić ostao dužan onima za koje je prodavao drogu, zato što je, kako je izjavio, i sam zavisnik.

„Ja sam bio beskućnik i boravio sam na klupi u parku, te su mi tu prišle dve muške osobe, čiji identitet ne želim da otkrijem, jer se plašim za svoju bezbednost i bezbednost braće i sestara, koji se nalaze u hraniteljskoj porodici, i bezbednost majke. Te dve muške osobe, koje su mi prišle možda nekih tri-četiri meseca pre nego što sam ubio tog čoveka, tražile su od mene da za njih prodajem drogu, što sam ja prihvatio“, naveo je optuženi Babić.

On je tužilaštvu ispričao da je za njih prodavao drogu, ali je i sam trošio, pa su ga i tukli zbog dugova.

„Te dve osobe su mi predložile da za njih ubijem dva muškarca i, ako to učinim, oprostiće mi dug. Pristao sam i ta dva lica su mi dala kriptovan telefon, Gugl piksel.”

Desetak dana pre ubistva, prema njegovim rečima, nalogodavci su mu poslali fotografije meta, odnosno mladića u ranim dvadesetim Ivana Aleksića i Luke Mitića i iznajmljivali stanove u kojima je čekao da mu jave kada da krene u akciju.

Oružje mu je doneo 16-godišnji B. R, koji je kasnije sa njim učestovao i u samom izvršenju ubistva.

Babić tvrdi da ga nije prethodno poznavao, ali da mu je B. R. ispričao da je odrastao u domu za nezbrinutu decu u unutrašnjosti Srbije.

„Predveče su mi poslali poruku da treba da idemo do kafića koji se nalazi u Ulici Gavrila Principa i poslali taksi na adresu gde smo B. R. i ja boravili. Rekli su nam putem poruka i da će se u kafiću nalaziti dve devojke s njima dvojicom“, ispričao je Babić.

Dok su Babić i B. R. kružili oko kafića, njihove mete su ih primetile. Aleksić je ušao u auto, a Mitić je uspeo da otrči.

„To zaključujem, jer su obojica u tom momentu kada su nas ugledali , ustali i krenuli da izlaze iz kafića. […] B. R. i ja prišli na udaljenost od oko metar, dva… Pucao sam možda četiri-pet puta, a kada sam video da je Luka pobegao i da je stigao na sredinu ulice, napravio sam nekoliko koraka i počeo da pucam u Ivana, koji je bio u vozilu. Prišao sam blizu suvozačevih vrata i kroz suvozačev prozor pucao u Ivana“, opisao je Babić.

Optuženi su se dali u beg, međutim policija ih je uhapsila oko pet minuta kasnije. Nisu ni znali da su te večeri u kafiću imali saučesnicu.

Naime, nekoliko meseci kasnije uhapšena je i mlađa punoletnica, 20-godišnja Izabela S. iz Beograda. Ona se tereti da je za 7.000 evra dojavljivala nepoznatoj osobi informacije o kretanju žrtve, koje su zatim prosleđivane unajmljenim ubicama.

U međuvremenu je maloletni saučesnik u ubistvu osuđen i upućen da kaznu izdržava u kazneno popravnom domu.

U Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal kažu da se pred ovim tužilaštvom, u periodu između 2017. i 2026. godine, vodio postupak protiv 57 mlađih punoletnih lica – starih između 18 i 21 godinu u trenutku izvršenja dela. O maloletnicima nemaju evidenciju zato što njihove slučajeve preuzima drugo tužilaštvo.

Glavni javni tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić za BIRN navodi da činjenica da JTOK ne može da vodi postupke prema maloletnim licima znatno otežava postupanje, jer se istovremeno vode dva krivična postupka u vezi istih krivičnih dela pred različitim tužilaštvima i sudovima.

„Ono što je bitno za Srbiju je da deca do navršenih 14 godina nisu krivično pravno odgovorna, da mlađim maloletnim licima od 14 do 16 godina za izvršena krivična dela može da bude izrečena samo vaspitna mera, a da starijim maloletnicima od 16 do 18 godina izuzetno može da bude izrečena i kazna maloletničkog zatvora“, objašnjava Nenadić.

„Ono što posebno zabrinjava je da postupci prema maloletnicima, iako ih zakon karakteriše kao hitne postupke, traju znatno duže i da se izrečenim merama ne postiže cilj vođenja postupka“, dodaje on.

Mladost i smrt – spirala kriminala

Filip Ivanović, visokorangirani član Škaljarskog klana, bio je Interpolovoj poternici godinama, a postalo je jasno da se skrivao u elitnom naselju Beograd na vodi tek pošto je ubijen 16. oktobra 2025. u Hercegovačkoj ulici.

Njemu je 20-godišnji Đorđe Zdravković ispucao pet metaka u leđa, pa pokušao da pobegne. Ipak, nije uspeo da se udalji ni 300 metara od mesta zločina kada je uhapšen.

Na optužnici se našao i 18-godišnji Marko Popov, učenik jedne od beogradskih gimnazija. On je osumnjičen da je pomagao u realizaciji likvidacije Ivanovića, odnosno da je angažovao maloletnu školsku drugaricu kojoj je nabavio i lažnu ličnu kartu kako bi iznajmila stan u kom se krio osumnjičeni za ubistvo.

Kao okrivljenom u slučaju ubistva Filipa Ivanovića sudi se i jednom maloletniku. On je osumnjičen da je nekoliko sati uoči likvidacije Ivanovića od nepoznatih osoba na kriptovani telefon, putem jedne aplikacije za internet komunikaciju, dobio zadatak da ode u Hercegovačku ulicu.

Kako je izjavio u tužilaštvu, pozvali su ga na video poziv – na kom se lica nalogodavca nisu videla – i zahtevali od njega da ceo put oko kompleksa određenih zgrada obiđe i snimi.

Da je snimio buduće mesto zločina i trasu kojom će ubica bežati, postalo mu je jasno tek kada je kasnije te večeri pročitao vesti.

Policija sumnja da su sa njim sve vreme komunicirali i davali mu zadatke pripadnici Kavačkog klana koji se kriju širom sveta.

Glavni portparol Evropola Jan Op Gen Ort za Birn navodi da je „nasilje kao usluga“ osnovni transnacionalni kriminalni poslovni model.

Naručilac, regruter, pomoćnici, počinilac i meta – svi se mogu nalaziti u različitim zemljama. Ova fragmentacija čini identifikaciju i krivično gonjenje nalogodavaca izrazito teškim.

Maloletnik je u tužilaštvu naveo i da je kriptovani telefon dobio u takozvanom Crvenom parkiću na Vračaru gde često sedi sa drugarima. Ponuđeno mu je da uzme telefon i obećano da će zauzvrat obavljati, kako je rekao „glupe poslove“ za 50 i 100 evra.

Inače, Crveni parkić na Vračaru je poznato mesto za regrutovanje mladih u organizovani kriminal.

Na tom mestu početkom dvehiljaditih, tadašnji srednjoškolci, poznati kao „društvo iz Crvenog parkića“ počeli su sa dilovanjem droge i reketiranjem vlasnika lokala.

Vremenom su prerasli u dva najsmrtonosnija klana na Balkanu – Vračarce i klan Velje Nevolje.

Oba klana su srpske frakcije Kavačkog klana iz Crne Gore. Prema operativnim policijski podacima samo organizovana kriminalna grupa Vračarci poslednjih godina u svoje redove je uvrstila oko 150 tinejdžera na teritoriji Srbije.

Evropske kriminalne mreže, među kojima je i švedski Fokstrot, koriste model takozvane „usluge nasilja“ i preko društvenih mreža angažuju maloletnike za izvršenje ubistava i napada, navode u Evropolu i upozoravaju da se ovaj trend širi iz Skandinavije ka drugim delovima Evrope.

Prema podacima Operativne radne grupe, koju je Evropol formirao za borbu protiv ovog fenomena u aprilu 2025, mladi izvršioci regrutuju se putem internet platformi, a zadaci im se predstavljaju na način sličan video-igrama, uz instrukcije i obećanje novčane nagrade.

Operativna grupa trenutno obuhvata 11 država – Belgiju, Dansku, Finsku, Francusku, Nemačku, Island, Holandiju, Norvešku, Španiju, Švedsku i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Policija je od njenog formiranja uhapsila više od 280 osoba.