Kostas Parasiris (54), koji je osumnjičen da je u utorak na Kritu sa šest hitaca ubio najboljeg prijatelja svog sina Nikitu Gemistosa (21).rekao je da bi ispalio 1.000 metaka u mladića, samo da ih je imao.
Vjeruje se da je motiv zločina to što Kostas nije mogao da oprosti Nikiti što je bio za volanom automobila koji je učestvovao u stravičnoj nesreći u kojoj je 2023. godine poginuo Kostasov sin.
Ožalošćeni otac je proteklih godina više puta napao Nikitu, zbog čega mu je izrečena zabrana prilaska.On je u utorak popodne sustigao mladića nasred prometne ulice i ispalio šest hitaca u njega, nakon čega je sjeo u automobil i pobjegao.
Tokom ispitivanja u policiji, njegove riječi su zaprepastile i najiskusnije inspektore, pišu grčki mediji.
“Da sam imao 1.000 metaka, ispalio bih svih 1.000 u njega, ali sam imao samo šest”, rekao je Kostas na ročištu.
Kostas je rekao da je pištolj poneo sa sobom jer je išao na parastos svom nećaku, nakon čega je imao “sudbonosni susret da mladi Nikistrat odigra dva kruga u vazduhu u čast deteta, kako je to običaj u našim krajevima”. Međutim, kako je rekao, na parastosu se okupilo mnogo stranaca, pa na kraju nije pucao.
Želeći da opravda ubistvo mladića, rekao je da su njegovi postupci “prouzrokovani osjećajem da pravda nije zadovoljena”.
‘, backScript: ‘https://cdn2.midas-network.com/Scripts/midasWidget-25-1099-11898.js’ } googletag.cmd.push(function(){function e
“Život mi je stao 20. oktobra 2023. godine, kada sam izgubio jedinca i sina jedinca. Ugasilo se svetlo života za mene. Postao sam senka sebe. Više nije bilo razloga da živim. Odustao sam. Spavao sam, ako sam ikada spavao, i probudio se sa bolom gubitka deteta. Moj život je bio groblje, Kostas i groblje.”
Rekao je i da nije mogao da gleda kako najbolji prijatelj njegovog sina i dalje slobodno hoda nakon nesreće.
“Dve i po godine, nažalost, nisam video nikakav napredak. Moje ionako opterećeno psihičko stanje pogoršalo mi je to što se pomilovani slobodno šetao bez ikakve kazne, čak nije ni procesuiran za bilo kakav zločin”, nastavio je Kostas, koji je tvrdio da mu se Nikitas mnogo puta “rugao i rugao” nakon nesreće.
– Pravio je neke zaokrete i manevre, prolazio je ispred moje kuće, puštao glasnu muziku, a on i njegova porodica, umesto da mi na neki, pa i simboličan način iskažu podršku, lažno su me optužili da sam navodno pucao na njih ispred njihove kuće, što nije tačno – tvrdi Kostas.
Rekao je da nikakva pravda, ni božanska ni ljudska, neće vratiti njegovog sina Jorgosa.
“Moj Jorgosa, moja snaga, moj smeh. Stanje mi se pogoršavalo, tako da u poslednje vreme nisam sklopio oči najmanje 10 dana”, rekao je on.
– Stalno sam plakala jer se bližio dan Svete Irine, na koju je pre devet godina u saobraćajnoj nesreći nepravedno stradalo dete mog rođaka Konstantina, na istom mestu gde je poginuo moj sin jedinac, u isto vreme kada i moj sin i koji je sahranjen u istom grobu sa mojim sinom – rekao je osumnjičeni za ubistvo mladića.
Ispričao je i kako je svom pokojnom sinu dao ime Giorgos u čast svog pokojnog rođaka Giorgosa Varotsisa, koji je takođe poginuo u saobraćajnoj nesreći 1990. godine ispred ulaza na aerodrom u Heraklionu.
Govoreći o danu ubistva, rekao je da je Nikitisa “slučajno” sreo na ulici i da mu se učinilo da mu se mladić ponovo ruga.
“U tom trenutku sam izgubio tlo pod nogama, crne trake su mi prekrivale ionako preopterećen i bolestan um. Bio sam zbunjen, u stanju paranoje, delirijuma, bio sam psihički bolestan… Onda je to stanje zamenio užasan bes, toliko jak da mi je blokirao zdrav razum. Nisam ni bio svestan toga, naleteo sam na njega, naleteo na auto i izašao iz auta. mene, udarajući me”, tvrdi Kostas.
Upitan zašto je ispalio šest hitaca, rekao je da je u tom trenutku, pod naletom strašnog besa, besa i neizmerne tuge koja ga je obuzela, izvadio revolver i pucao u Nikitisa.
“Ne sećam se ni koliko sam puta pucao… dok ga nisam ubio”, rekao je Kostas.
Insistirajući na “zamagljenom umu” da bi opravdao ubistvo, 54-godišnjak je takođe rekao: “Na njegovom licu u tom trenutku nisam video ništa osim ubice svog sina. Nisam to bio ja. Osim toga, pravi Kostas je davno otišao. Nisam imao kontrolu nad sobom, svojim mislima i ponašanjem. Crni veo mi je prekrivao um. Jedina stvar je da sam u tom momentu skrivio svoju ženu. KOSTAS, NEMOJ’ i plakao čupajući kosu u autu, šta god da sam radio, radio sam bez da sam mogao da se definišem, obuzet oštrim osećanjem besa, ogorčenosti, a ujedno i razočarenja koje je pomilovani pokazivao tokom vremena, inercije i opšteg kašnjenja sistema, kao i njegovog ponašanja koji je odmah prethodio mom ponašanju.
(Telegraf.rs)
<% shareCounter %>
Podijelite to