У времену у којем се традиција све чешће сусреће са изазовима савременог живота, звук гусала и стихови народне епике подсјећају на вриједности које су вијековима чуване и преношене с кољена на кољено. Управо у духу очувања народног памћења, историје, обичаја и културног насљеђа, у Брчком је одржано „Друго ајдучко гусларско вече“, у организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ – Српског књижевног круга Брчко.
У Културно-административном центру „Патријарх српски Павле“, у Српској вароши, окупили су се гуслари из Романије, Крајине, Херцеговине, Семберије, Посавине и Брчког, како би кроз епске пјесме оживјели сјећања на хајдуке, јунаке и историјске догађаје који су оставили дубок траг у народном предању.
У богатом програму наступили су Рајко Пелемиш, Ратко Паровић, Зоран Голубовић, Виолета Крајишник, Васо Драшковић, Душан Пејић и Милош Маркановић, док се публици представила и Етно-пјевачка група „Босиљак“. Манифестацију је водио Саво Д. Теодоровић.
Обраћајући се присутнима, Предраг Стевановић, у име брчанске „Просвјете“, истакао је да оваква окупљања нису посвећена само пјесми, већ и сјећању, традицији и одговорности да се насљеђе предака сачува и пренесе будућим генерацијама.
„Оно што смо добили од својих предака не смије остати само успомена, него треба да постане жива вриједност коју ћемо пренијети нашој дјеци и младима. Посебно желим истаћи наше гусларе. Ваш труд, посвећеност и љубав према гусларској пјесми заслужују искрено поштовање. Ви не чувате само једну музичку вјештину, већ и дио народног памћења и традиције“, поручио је Стевановић.
Да гусле нису само музички инструмент, већ много више од тога, потврђује и Душан Пејић, гуслар из Гусларског удружења и школе „Свети Петар Дабробосански“ са Пала. Према његовим ријечима, гусле и српска епска поезија имале су изузетно важну улогу у очувању националног и културног идентитета, вјере и историјског памћења.
„Гусле су оно што је кроз вијекове чувало српски национални идентитет. Уз манастире, православну вјеру и Српску православну цркву, народна епска поезија, која је пјевана уз гусле, представља један од најзначајнијих стубова очувања традиције. У томе посебно мјесто има Косовски завјет, који је снажно уткан у српску народну епику“, истакао је Пејић.
Иако има свега 30 година, Пејић се гуслањем бави више од двије деценије. Прве кораке направио је на Божић 2005. године, када је, као дијете, започео учење ове древне вјештине. Своје знање касније је преносио и другима, а неколико година водио је школу гусала у Сребреници. Данас је један од учитеља у школи гусала на Палама, коју похађа око 15 полазника.
Посебно охрабрује, каже Пејић, чињеница да интересовање младих за гусле и народну традицију расте. Све више дјечака, али и дјевојчица, жели да научи да свира овај инструмент и упозна се са епском поезијом и културним насљеђем својих предака.
Према његовим ријечима, данас је ситуација знатно повољнија него прије три или четири деценије, када је међу младима било веома мало заинтересованих за гусларство.
„Друго ајдучко гусларско вече“ у Брчком тако је било више од културног програма. Било је то подсјећање на вријеме када су се уз огњишта, у породичним домовима и на народним окупљањима пјевале пјесме о јунаштву, части, слободи и завичају. A одржавањем ове вечери у СПКД „Просвјета“ почела је са радом и гусларска секција, кажу организатори. Звуком гусала и снагом епског стиха, учесници су показали да традиција није само дио прошлости, већ живо насљеђе које има своје мјесто и у савременом друштву.
