U novom Art kvart razgovoru gost je glumac Miodrag Miki Trifunov. Govori o svojoj dugoj karijeri u pozorištu i osvrće se na proteklih 56 godina.
„On se jednostavno desio i kad napravim flashback, što bi se reklo, ja sam zadovoljan. Bilo je dinamicno, uzbudljivo, raznovorsano, nevjerovatne iskustva su me pratila kroz tih 50 i nešto godina. Mnogo toga lijepo me vezuje za pozorište. A pogotovo taj period Zeničke bio izuzetno plodonostan, bogat, raznovorsan. Ali više je to bilo funkcije neke govorne vježbe u početku, nego što sam ja imao neku unutarnju potrugu, da se na taj način realiziram, što bih sreklo. Ali s vremenom to je postalo sastavni dio moja svakodnevnica i tako sam počeo da otkrivam sebe u njoj i da ona otkriva sebe u meni.“
Trifunov je otkrio da poezija i književnost otkrivaju njega, a ne obrnuto.
„Osu otkrivali mene, nisam ja imao potrebu da njih otkrivam. Oni su već davano razotkriveni i tu su. Prvi doticaj sa njima i prvo iskustvo pročitanog nekog lijepog, da ne kažem, lirskog teksta ili neke pjesme, kako god hoćete. Stvaro je u meni radoznalo sve veće i veće i da pronikeme u bit toga, šta to zapravo meni znači. Ja sam odrastao u sredini u kojoj u kući knjige čak ni materijalna nije postojala. Znači, ništa nije bilo, nikakav preduslov se nije desio da sam ja time bavio.“
Poezija i stihovi postali su njegova svakodnevna praksa.
„Sve je to bilo, sve je bilo stiha u komunosti, opet ponavljam. Ja sam prvi, eto recimo Oblak u pantalonama Majakovskog, to je jedna velika poema njegova, naučio je u 69. godini. Ja to i dan danas govorim.“
Pozorište je za Trifunova avantura i sredstvo upoznavanja sebe i drugih.
„Pozorište je zanimljivo po sebi. Ona je po definiciji jedna velika avantura. Zato što imate tekst koji ima svoj početak, sredinu i svoj kraj. Ima razlog svog poslujanja. Vi morate odnositi svoje mjesto. Počeo sam sebe zapravo upoznavati sve više i upoznavati život oko sebe. Išao sam otvorena, uma otvorena, srca. Svaki dan kad sam se sve probudio, tražio sam razlog zašto sam to uradio.“
Broj premijera i uloga koje je Trifunov odigrao je impresivan i oblikovao ga je profesionalno i osobno.
„Kad ja evidentiram da ja sam od 69. do zadnjih ovih godin imao oko 129 premijere. Znate mi koliko je to. Neko nema čitav život toliko predstava. Ja sam toliko premijera imao. Pozorište laboratorija uvijek. Ona ima smisa samo kad ona… Ako ne kopaš po sebi, onda se pretvaraš u neko samozadovoljstvo. Samozadovoljstvo koje apsolutno ne znači ništa. Ja hoću da se ogledam u tvojim očima kad razgovaram. Ja živim zahvaljujući tvojom prisustvom. Nisam ja zaslužen zato što si ti tukad. Ja ti zahvaljujem što ja postojim jer si ti pored mene.“
Ulogu u predstavi „U sobi gospodina Grina“ vidi kao potvrdu komunikacije i identiteta.
„To je jedna divna predstava zato što radi zapravo o potrebi sa nekim identitetom vlastitim. Naime, radi se o tom starom Grinu, jevrejnu židu koji živi sami. Jedan klinac dolazi kod njega, napravio je saobraćajni prekršaj i dobio je dušteno korisni rad. A to znači da ga obilazi starog. Makar nedeljno jednom.“
Trifunov je istakao da mu nije padalo na pamet nijednog trenutka da ostaje u Sarajevu.
„Okej mi je bilo, dobro mi je bilo. Nijedan razlog nisam imao. Iako nisam imao stana, ništa, imam neki stan u Zenici, Ali da ostavim, stvorio sam jedan krug poznanika, prijatelja, pod ovom kapom nebeskom, Sarajevskom, našao sam svoje parče, svoju izbu, ponekad svoj mali iglo, pa se mogu sakriti u njega sa nekim ili sa nekom. Čak i ja volim izazove u životu, to je pokojna majka Ljuba, mene naučila, moja Ljuba, majka koja je inače Krajškinja, oni su 1946. otišli iz Krajine u Banat.“
U odgovoru na pitanje koliko mu je značio rad u tom periodu, rad u predstavama, kazao je da mu je značio puno.
„Eto, recimo, razlog zašto sam ja počeo da učim, pogotovo u vrijeme rata, upravo zbog toga. Zbog toga sam na taj način mogao svaki dan da komuniciram sa nekim slučajnim prolaznikom, tako što imam šta da mu kažem. Ja se ne namećem, nego razgovor vodi k tomu. I ja sam odmah napravio neko porađenje sa nekim autorom, sa nekim napisanim tekstom, i vidio sam da to savršeno dobro funkcioniše i zašto bih onda izbjegao takvu mogućnost. Jer to te upotpunjuje kao čovjeka i čini sve to smislenim. Prema tome, tako sam ja i u reakciju se dao. Kad mi je dosadno, ne znam šta ću, sad se uzmem, neke naslove pronađem i ih naučim.“
Datum i vrijeme objave: 15.11.2025 – 00:40 sati
