Iako se izdavačkoj kući pridružio tek po završetku legendarnog grunge procvata kasnih 80-ih, Tony Kiewel, šef A&R odseka u Sub Pop i ćerke-lejbla Hardly Art Records, pravi je teškaš na muzičkoj sceni SAD, direktno je doprineo oblikovanju kultnog zvuka i listi potpisnika na prelazu milenijuma.
Pre nego što će doći u Sub Pop, Tony je radio u Geffenu i Dreamworksu, čime je proširio svoje viđenje muzičke industrije. Danas je, kao strastveni zagovornik lokalnih talenata, aktivan u okviru Muzičke komisije grada Sijetla.
Uoči Runda Digital konferencije, koja će biti održana 23. i 24. septembra u beogradskom Domu omladine, seli smo sa Tonijem da razgovaramo o nekim važnim pitanjima u vezi sa etiketom i saznamo šta je potrebno kako bi se izgradilo i održalo jedno živo nasleđe – bilo da ste umetnik ili izdavač.
Balkanrock: „Dear Loser“ – Siguran sam da je mnogo artista u usponu videlo čuveno pismo odbijanja od strane Sub Popa. Da li znate kako je nastao taj pozdrav? Da nema neke veze sa onom pesmom benda Tad?
Tony Kiewel: Iskreno, nisam siguran. To je bilo pre mog vremena, ali bi verovatno trebalo da znam taj odgovor do sada. Nisam čak ni siguran da li je prvo bilo pismo, ili Loser majica.
Balkanrock: Sub Pop Singles Club, putem kojeg slušaoci, za mesečnu pretplatu, dobijaju nove singlove je svojevremeno predstavio Nirvanu, i još uvek traje danas. Da li se sećate nekog singla koji je prošao naročito dobro u skorije vreme?
Tony Kiewel: Prvi koji mi pada na pamet je singl Juliae Jacklin koji smo radili pre nekoliko godina. Ta pesma je prošla veoma dobro. Julija je, doduše, tada već bila izuzetno uspešna.
Balkanrock: Kad smo već ovde, umesto da se bavimo očiglednim i fokusiramo na prošlost, trebalo bi porazgovarati o tome šta je Sub Pop danas. Kako je kuća praktično direktno odgovorna za grunge zvuk Sijetla, po kojem je i najpoznatija, kako je izgledao proces rebrendiranja kada se slegla prašina oko toga?
Tony Kiewel: Mislim da je Sub Pop uvek bio veoma raznolik u svojim žanrovskim interesovanjima, ali postoji tendencija da lejbl definišu koji god da su najuspešniji bendovi tog vremena. Početkom 2000-ih mislim da smo bili označeni kao indie rock etiketa zbog uspona The Shins. A onda smo nekoliko godina kasnije bili donekle označeni kao indie folk izdavačka kuća, sa usponom Fleet Foxes. Ali za to vreme smo takođe radili sa neverovatnim, a ponekad čak i veoma uspešnim umetnicima iz sveta nojza, hip hopa, popa i komedije.
Sve to znači da nikada nismo svesno pokušavali da povežemo sebe ili svoj imidž sa određenim žanrom. Iako volimo svoj skroman moto i kačenje logotipa na komad merča, uglavnom smo se samo trudili da se zauzmemo marketingom umetnika.
Balkanrock: Možda naivno, ali relevantno pitanje – sa digitalnom distribucijom udaljenom samo jedan klik, kako Lejbl sa velikim „L“ ostaje aktuelan u ovom trenutku? Kako se čuva nasleđe? I, u Vašem iskustvu, da li se indi slušalac uopšte pita ko je šta izdao?
Tony Kiewel: To je odlično pitanje. Usredsredili smo napore na to da budemo aktivni članovi naše zajednice, kao i na besramno kačenje našeg logotipa na svaku košulju, šolju i duks kojeg možemo da se domognemo. Osim toga, samo pokušavamo da pognute glave radimo što je više moguće za naše bendove i nadamo se da će taj rad reći sve što treba.
Balkanrock: Ovo će biti izvesno samo u retrospektivi, ali se već sada sa sigurnošću može reći da na etiketi ima dosta novijih, ali generacijski definišućih albuma. „Bloom“, „Titanic Rising“, „Helplessness Blues“, „Diary“ – lista je prilično obimna. Kad je u pitanju identitet lejbla, šta je ono zajedničko ovim pločama, što ih čini delom jedinstvenog Sub Pop rostera?
Tony Kiewel: Svi imamo prilično široke ukuse u Sub Popu i uvek smo pokušavali da radimo sa umetnicima koji su pravili muziku koju smo voleli. A poigravanje sa stilovima nam služi kao izazov i tera nas da ostanemo aktivni. I lično, ne mogu da se setim ničega što bi me više uzbuđivalo kao kada prijatelji koje smo stekli u krugovima komičara počnu da sarađuju sa džez bendovima, ili kada hip hop umetnici počnu da remiksuju naše rok i elektronske umetnike. To je deo mog posla koji smatram najvećom nagradom i inspiracijom.
Balkanrock: S obzirom da regionalizam scene i zvučna uniformnost postaju stvar prošlosti, kako će potpisivanje novih talenata izgledati 2020-ih?
Tony Kiewel: Definitivno posedujemo istorijski najveću svest o globalnim dešavanjima nego ikada pre. Mislim da je, kao rezultat toga, naš sastav izvođača najinternacionalniji. Postoje neki izazovi za nas kao američku izdavačku kuću jer je Amerika naše najveće tržište i voleli bismo da navedemo umetnike sa kojima radimo da tamo gostuju, ali to je često skupa rabota. Dakle, teško je! Želimo da budemo što globalniji u našoj perspektivi i da imamo više alata za to nego ikada ranije, ali to dolazi sa povezanim troškovima i izazovima.
Balkanrock: Iz perspektive aktivne izdavačke kuće koja želi da potpiše izvođača, da li je marketing na društvenim mrežama zaista alfa i omega za umetnika u usponu? Ili je muzika i dalje dovoljna da se oko nje izgradi dobar narativ i uključe fanovi?
Tony Kiewel: Volim da mislim da, ako nam je neko dao najbolju ploču ikada napravljenu, ali nije imao ništa drugo da ponudi i nije bio voljan da ide na turneju, ili se angažuje na društvenim mrežama, mi bismo ipak mogli da im nađemo publiku. To definitivno otežava stvari. Čini se da fanovi ovih dana očekuju određeni nivo angažovanja u zamenu za obožavanje. Radimo sa brojnim umetnicima koji su bili uspešni uprkos tome što su svoju vezu sa društvenim mrežama sveli na minimum, tako da definitivno nije sve u tome.
Balkanrock: Siguran sam da Vas ne iznenađuje da na Balkanu takođe postoji zdravo interesovanje za fizičke medije, kao što su vinil i CD-ovi. Iako je ovo više vezano za distribuciju, da li ste ikada dobili povratne informacije o tome koje Sub Pop izdanje dobro prolazi van SAD?
Tony Kiewel: Mi zapravo vodimo dve proizvodne linije za svako izdanje; jednu u SAD i jednu u Evropi. Pažljivo pratimo nivoe zaliha kod naših regionalnih distributivnih partnera širom Evrope.
Balkanrock: Na digitalnom spektru stvari, format živih sesija (live session) izaziva ogromno interesovanje u našem delu sveta. I mnogi ljudi ne znaju da Sub Pop ima veoma dugu i plodnu vezu sa KEXP-om, koja se proteže na više od stotinu video snimaka takvih nastupa dostupnih na YouTubeu. Da li je ovakav format danas neophodan za svakoga ko želi da se „probije“?
Tony Kiewel: KEXP su neverovatni članovi zajednice (i Sijetl i šira muzička zajednica). Volimo da radimo sa njima i toplo bih preporučio svima da pogledaju njihove neverovatne sesije. Ipak, možda lično nisam pobornik živih sesija u opštem smislu, jer ponekad se čini da je previše da svaka radio stanica, lokal i festival traže da emituju i arhiviraju nastup svakog umetnika.
Balkanrock: Sve što je do sada pomenuto još uvek je u okvirima uobičajene lejbl-priče. Sa druge strane, da li vidite talas muzike generisane veštačkom inteligencijom kao realnu pretnju, nekih deset godina kasnije? Generisanje slika je, sa nejasnih mrlja doraslo do hiperrealizma u periodu od samo dve godine, i samo je pitanje vremena kada će muzika doživeti istu sudbinu.
Tony Kiewel: Veoma sam zabrinut. Sistem prihoda koji trenutno imamo sa platformama za striming zasniva se na tome da svaki umetnik i izdavačka kuća dele deo prihoda od pretplate svakog meseca. Ako broj pesama koje se dodaju svakog meseca naglo poraste, to će sigurno dodatno smanjiti stopu po strimu koja je već problematično niska. A to čak ni ne dotiče vezani problem povećane mogućnosti nevidljive manipulacije strimingom. Takođe, postoji uticaj generisanog sadržaja koji uzima udeo u muzici koja se koristi u filmskim/TV licencama i društvenim medijima. To će naštetiti profesionalnim muzičarima i na nivou prihoda i na nivou vidljivosti.
Balkanrock: Za kraj, možete li nam reći o tome šta nameravate da doprinesete ili steknete učešćem na ovogodišnjoj konferenciji Runda Digital?
Tony Kiewel: Uzbuđen sam što ću se angažovati sa ovdašnjom zajednicom. To je deo sveta koji sam oduvek želeo da posetim i nestrpljiv sam da pogledam vaše prodavnice ploča i upoznam ljude kojima je stalo do svoje kulture i umetnika.
