Ego – Mechanisms (2024) | Balkanrock.com

Ego – Mechanisms (01. 05. 2024.)
Izdavač: Multimedia Music
Producent: Marko Živanović
Trajanje: 43:01
Žanr: Alternative/Progressive Rock
Ocena: 7

„U tebi su dva vuka“ – memetična krilatica pokazala se kao zgodan opis debi albuma niškog benda Ego. Lokalni alt rock heroji, zvanično aktivni još od 2009. godine nedavno se vraćaju iz hibernacije u obnovljenom sastavu sa „Mechanisms“ – novim longplejem koji, uprkos, ili možda upravo zahvaljujući jasnoj viziji i progresivnom usmerenju, ostavlja utisak albuma, namenjenog striktno ljubiteljima te specifične vrste alternative.

Čitaocima koji se sećaju upliva Balkanrocka u izdavačke vode sigurno neće promaći drastične razlike između novog izdanja i „Essential“ EP-ja iz 2013. godine. Osim očiglednog odsustva ženskog vokala, frontmen Milan Mirić, jedini od originalnih „egoista“ i dalje u bendu, uspeo je da, sa novom grupom saradnika, za desetak godina prilično nag i bazičan zvuk transformiše u pravu alternativnu rock operu – projekat neuobičajenog obima za roster Multimedia Music, koji već duže vreme potpisuju izvođače bez naročitih artističkih pretenzija. S trenutnom (čitaj: nepostojećom) ponudom na našoj alt. rock sceni, ovo nikako ne znači da je lejbl nabasao na „zlatnu koku“, ali u najmanju ruku čini projekat vrednim pažnje, pa makar zbog njegovog drugačijeg karaktera.

Ova ocena može da važi samo lokalno jer, od „stepenovanja“ gitare uz Mirićev falseto na vodećem singlu „Butterfly Effect„, do vizuala Nenada Tasića (Paydo Komma, Tribal Rajber), bend rado saopštava o svom inspirativnom zimskom snu, provedenom uz Muse, Porcupine Tree i druge pulene progerajske alternative novijeg datuma. Na tom polju se promalja i dvojaka priroda albuma – progresivni pedigre koji se šepuri celim trajanjem kroz promenljive, uzvišene melodije („The Road„) i tekstove čija je grandioznost i sadržinska ispraznost u savršenoj srazmeri („Undo„), nalazi izraz ili u bombastičnim rokerskim numerama, ili u mnogo zanimljivijim power baladama.

Naravno, nije sve tako crno-belo. Tvrđe pesme dolaze u mnogo boja i oblika – dok pomenuti singl sa spotom predstavlja klasičan naklon Mattu Bellamyju, „The Right Mistake“ se otvoreno poigrava žustrim post-punk revivalom. Brza „Encounter„, sa njenim gličevima i misterioznim strofama koje vraćaju u doba vintažnog MTV nu metala i solidnog dizajna zvuka otvara drugu polovinu albuma. Iako retka, elektronika u izvođenju Ega je uvek umesna, služeći kao potpora organičnim teškim gitarama koje vešto brazde između trijumfa i melanholije. Iako su neizbežna neka odstupanja od uniformne zvučne slike – tu produkcijski najveći iskorak iz šablona čini „Hypnotech„ – zvuk na albumu je generalno bodar i udarnički. Prve dve pesme će, uzgred, biti jedan od poslednjih projekata Johna Davisa – mastering inženjera iz Londona koji je preminuo u septembru prošle godine.

Kako bend nije dovoljno spontan da „iznese“ teži zvuk, a melodije i rifovi nisu naročito zarazni, eliminacijom preostaju moćne, raskošne balade. Mirićev zrnasti tenor je tajno oružje – bilo da se visoko uspinje ili gasi poput tinjajućeg plamena, on jednako asocira na adult contemporary gigante kasnih osamdesetih, savršeno naležući na bogate aranžmane kao na „Fire“ ili sporoj „Crossroads„. Srce im očigledno kuca u ritmu tihe kontemplacije, a u retkim trenucima kada se ona skladno sudari sa teškim gitarama kao na „Slide Away„, sve konačno staje na svoje –melanholično palacanje gitare uspešno koketira sa gudačkom organikom sve do eksplozivnog vrhunca, dok ih u stopu prati prati izvajan vokal na engleskom.

Kada se sve pak sabere i oduzme, album sputava manjkavost koncepta. Okvir je postavljen dobro – preispitivanje osećaja jastva, inspirisano teorijom haosa, koje se odigrava na međi prirodne datosti i društvenog uticaja. Zvuči sjajno na papiru, ali se u praksi ideja svodi na obezličena egzistencijalna lutanja sa malim ulogom i bez karaktera. Srećom, klišei poput „I closed my eyes today, hoping I’d fade away. The morning brought nothing but the rain“ ne spadaju u obavezno štivo, i ako se zažmuri, album će uz malo sreće dobro poslužiti da se prekrati vreme do sledeće transformacije benda u zreli pop za odrasle koji u dubini duše želi da bude.

Lista pesama:

1. Butterfly Effect
   

2. Hypnotech

3. Undo

4. The Right Mistake

5. The Road

6. Slide Away

7. Encounter

8. Mechanism

9. Crossroads

10. Ground Zero

11. Fire