Nick Cave & The Bad Seeds – Wild God (30. 08. 2024.)
Izdavač: PIAS
Producent: Nick Cave, Warren Ellis
Trajanje: 44:21
Žanr: Alternative Rock
Ocena: 9
Najveća pobeda izvojevana u borbi čoveka sa tragedijom nije prevazilaženje tuge, već ponovno pronalaženje radosti. Nick Cave i tragedija su u poslednjih desetak godina, na svima veliku žalost, išli ruku pod ruku. Iz ove perspektive bezazleno zagledanje u dubinu sopstvene duše pre jedanaest godina činilo nam se kao najmračniji album The Bad Seedsa koji smo čuli, a ni sam autor nije bio spreman na sve ono što se nadovezalo na „Push The Sky Away“. Tada smo mislili da je taj album započeo trilogiju koja se završila maestralnim izdanjem „Ghosteen“ 2019. godine. Po svemu sudeći, svet se prevario. Tačku na trilogiju tragedije Nicka Cavea nije stavio taj album koji je nudio nadu, tačku na tu tragediju mogla je da stavi samo radost. A „Wild God“ je upravo to – neukaljana nova radost.
Postojale su velike strepnje da više nikada nećemo čuti The Bad Seeds iza Caveovih sve više hipnotišućih pesama. Pesnik je godinama sebi davao slobodu u formi izražaja, u isto vreme držeći muziku na kratkom lancu. U vreme žalosti, čovek nema odakle ni da pusti glas, a kamoli da razuzda melodiju u sebi.
Proleće nam je donelo najneočekivaniji singl Nicka i The Bad Seedsa, naslovnu, „Wild God“. Bez potpunog puštanja iz zagrljaja minimalizma, australijski princ tame je u prvom pojavljivanju The Bad Seedsa u pet godina doneo neočekivan obrt. I pored melanholičnog kroja, pesma je tapiserija boja i slika koje odavno nismo videli u Caveovom opusu. U glasu se, pre svega, mogla osetiti svojevrsna smirenost potpomognuta ispunjenošću i srećom. Nakon dva tragičarska albuma, to niko nije očekivao. Niko, isto tako, nije ni očekivao da će Nick Cave, posle svega, u sred pesme imati eksploziju gospel hora i furioznog kanalisanja joie de vivre. Nakon pesama težih od tereta na Atlasovim leđima, Nick Cave leti lakši nego ikada u svom životu. Posle gubitka dvojice sinova, stare ljubavi i beskrajnih razgovora na najboljem „Draga Saveta“ sajtu svih vremena (The Red Hand Files, naravno), Nicholas Edward Cave opet ima sjaj u svojim urokljivim plavim očima.
Ništa na ostvarenju „Wild God“ nije očekivano. Poezija je, doduše već neko vreme, bez previše gotike, muzika nije gruba, čuvena distanca prema pojmu Boga je smanjena na istorijski minimum, a umesto bola, glas našeg miljenika ovog puta krasi glad prema životu. Najveća novina je povratak ritam sekcije, koju smo, priznaćemo, jedva čekali da čujemo opet. Čak i one najnežnije numere kao klavirska „Joy“, ljubavna „O Wow O Wow (How Wonderful She Is)“, ili orkanska „Cinnamon Horses“ više ne zvuče kao usamljena meditacija za one večno obgrljene tugom. Prisustvo The Bad Seedsa više nije usputna formalnost, već je ponovo bend neizostavni deo ideje i vetra iza svake pesme.
Ne zalazeći previše u silne alegorije (mada nije bez njih) i gotičarenje, Cave nam na albumu servira neke od najsirovijih i najintimnijih stihova svog života.
The last time you came around here, it was to rescue me
You arrived just in time with your customary flair
You rode through the rain all the way from Castellain
With the wind, and the wind, oh, the wind, ah, the wind in your hair
After that nothing ever really hurt again
Nothing ever really hurt, not even ordinary pain
„Nakon toga, više ništa nije bolelo, čak ni običan bol.“ Nekrunisani kralj poezije na engleskom jeziku ovoga puta završni udarac zadaje prostim, ali nadasve ljudskim, frazama i slikama. Po prvi put još od „Grindermana 2“, Nick Cave zvuči srećno. Da se ne bi završilo na tome, Cave iz rukava vadi hor Double R Collectivea. Pre nego što stignete da shvatite da vas je uhvatio vrtlog euforije u kraju pesme „Wild God“, za vašu pažnju će se nadmetati autor i gromoglasan hor iza njega. Slično je i u „Conversion“, verovatno najboljem iskoraku na albumu, kada u jednom trenutku tanane note sa „Ghosteen“ nadogradi vrlo moderna ritam sekcija praćena odsečnim horom koji diže dlake na telu, a koja neočekivano raste u ogromni prasak strasti za životom.
Autor ovog puta, (divljeg) Boga ništa ne pita, već njegovo prisustvo prihvata kao gotovo iskonsku šansu da oseti život, ljubav i duh. To trojstvo zauzima sveti položaj u ovoj muzici. Korišćenje hora i bogatih pratećih vokala, kao uostalom i benda (ovoga puta oplemenjenog Colinom Greenwoodom), govori nam da se Cave nakon svega što ga je snašlo opet vratio među ljude. Vratio se i među one koji više nisu među nama, deci na „Joy“, koja mu tamo daju dozvolu da opet bude živ, i Aniti Lane u „O Wow O Wow (How Wonderful She Is)“, pesmi koja bez pardona može da pretenduje na mesto u najboljih pet ljubavnih pesama iz ruku Nicka Cavea. Prelep omaž nedavno preminuloj Aniti skockan je u snimku sa automatske sekretarice koji je ostavila u nekom skorijem momentu njihove istorije, a koji se bavi njihovom varljivom ljubavlju.
Tek kad ste se navikli na sentiment i srčanost albuma „Wild God“, on se nakon kratke „As The Waters Cover The Sea“ završi i ostavi vas da želite još. Još albuma, još života, još ljubavi, još osmeha, još pogleda koji govore više nego reči i još duha i vatre u sebi. Ako nešto možemo da zamerimo ovom maestralnom povratku, to je njegovo kratko trajanje. Četrdeset i četiri minuta čiste životne strasti neće vas ostaviti ravnodušnim, ali će vam se brzo urezati ispod kože gde će rasti poput talasa koji se sprema da vas zapljusne i krsti kako biste se ponovo rodili. Sve sumnje su otklonjene, Nick Cave and The Bad Seeds su se vratili u punoj snazi, u svom najveličanstvenijem izdanju do sada.
Spisak pesama:
1. „Song of the Lake“
2. „Wild God“
3. „Frogs“
4. „Joy“
5. „Final Rescue Attempt“
6. „Conversion“
7. „Cinnamon Horses“
8. „Long Dark Night“
9. „O Wow O Wow (How Wonderful She Is)“
10. „As the Waters Cover the Sea“
!function(f,b,e,v,n,t,s)
{if(f.fbq)return;n=f.fbq=function(){n.callMethod?
n.callMethod.apply(n,arguments):n.queue.push(arguments)};
if(!f._fbq)f._fbq=n;n.push=n;n.loaded=!0;n.version=’2.0′;
n.queue=[];t=b.createElement(e);t.async=!0;
t.src=v;s=b.getElementsByTagName(e)[0];
s.parentNode.insertBefore(t,s)}(window, document,’script’,
‘https://connect.facebook.net/en_US/fbevents.js’);
fbq(‘init’, ‘299221612133385’);
fbq(‘track’, ‘PageView’);
