Sifan Hassan je završila svoju nemoguću misiju iscrpljujućim ženskim maratonskom pobjedom na osunčanim ulicama Pariza posljednjeg dana Olimpijskih igara, dajući igarama dramatičan završetak.
Sa posljednjom atletskom medaljom na utakmicama koja se čekala u nedjelju i sa sportskim moćnicima koji se bore za dominaciju, nekadašnja izbjeglica iz Etiopije u Holandiji je bila ta koja je Olimpijskim igrama priredila uzbudljiv sprint i osvojila svoju treću medalju u Parizu.
Hassan je preuzeo ono što su mnogi smatrali ludim kockanjem, takmičeći se na 5.000 m, 10.000 m i maratonu – posljednja dva događaja u razmaku od samo dva dana.
Ali u sjajnom finišu sprinta, Hassan je prepravio Etiopijca Tigsta Assefu i osvojio zlato za tri sekunde u olimpijskom rekordu od 2 sata 22 minuta i 55 sekundi. Assefa je osvojila srebro za 2:22.58, a Kenijanka Hellen Obiri osvojila je bronzu za 2:23.10.
Hassan je u petak osvojio bronzu na 10.000 metara na Stade de Franceu nakon što je došao sa bronzom na 5.000 metara.
Pala je na zemlju na plavom tepihu ispred zlatne kupole memorijalnog kompleksa Les Invalides u srcu Pariza prije nego što je zgrabila holandsku zastavu kako bi proslavila izvanredan uspjeh.
“Nije bilo lako,” rekao je Hassan, 31. “Bilo je tako vruće, ali osjećao sam se dobro. Nikad se nisam progurao do cilja kao danas.”
„Svakog trenutka u trci sam žalio što sam istrčao 5.000 i 10.000 metara. Govorio sam sebi da to nisam uradio, danas bih se osećao odlično.
“Od početka do kraja, bilo je tako teško. Na svakom koraku. Razmišljao sam, ‘Zašto sam to uradio? Što nije u redu sa mnom?’
Sifan radi Sifan stvari 👀@SifanHassan utrkao 62.195 km tokom @Paris2024 🥵
5000m 🥉
10.000m 🥉
Maraton 🥇 #Paris2024 #Olympics pic.twitter.com/KH01ZT1ryf— Svjetska atletika (@WorldAthletics) 11. avgusta 2024
‘Sa teškoćama će biti lakoća’
Kod kuće u Eindhoven Atletieku, atletskom klubu u Holandiji, mlade nade su podvrgnute svojim tempom, sanjajući da oponašaju svog najpoznatijeg člana – dvostrukog olimpijskog šampiona Sifana Hassana.
Prije više od jedne decenije, Hassan – mladi tražilac azila iz Etiopije – krenuo je na putovanje koje će dovesti do istorije na Olimpijskim igrama u Tokiju sa dva zlata i šampionatom u maratonu u Parizu.
“Odmah smo vidjeli da je talentovana sportista. Čak je i slijepi konj mogao vidjeti da će biti dobar trkač”, rekao je Ad Peeters, predsjednik trenerskog tima Atletiek Eindhoven.
Ali Hassanino prvo pojavljivanje došlo je kao čista slučajnost iu pomalo farsičnim okolnostima, objasnila je Peeters, također trkačica na srednje staze koja se takmičila s njom u prvim danima.
Hasan se označio zajedno sa prijateljem koji je predstavljao klub na trci na 1.000 metara u blizini – i odlučio da se pridruži.
“Ali 1.000 metara je dva i po kruga staze. Nisu to shvatili, pa su zapravo pokušali da finiširaju na startnoj liniji”, nasmejao se Peeters, 58.
“Dakle, tako smo je upoznali. Već smo tada mogli da vidimo da je bila talentovana atletičarka, ali tada još nije bila baš trkačica”, rekao je on za AFP.
Jedan od Hasanovih omiljenih motoa, preuzet iz Kur’ana, je “sa teškoćama će biti lako”, a njene formativne godine bile su sve samo ne lake.
Od tražitelja azila do trostrukog olimpijskog šampiona
Rođenu u Adami, jugoistočno od etiopske prijestolnice Adis Abebe, Hassan je odgajana na farmi od strane majke i bake. Sa 15 godina otišla je u Holandiju. Nikada nije objasnila zašto.
Prvo je bila smještena u centru za maloljetne tražioce azila u Zuidlarenu, u sjevernoj Holandiji. Ona je za De Volkskrant rekla da je tamo plakala svaki dan.
“Bila sam kao cvijet koji nema sunca,” rekla je.
Konačno je stigla u Eindhoven da pohađa kurs za medicinske sestre i sljubila se s drugim Etiopljanima, od kojih su neki bili članovi lokalnog atletskog kluba.
Odvojila je malo vremena da “odledi”, kako to kaže Piters, opisujući je kao “stidljivu devojku” u senci nekih od poznatijih etiopskih trkača.
Sama Hassan prisjetila se kako je trenirala toliko naporno “da mi je noga krvarila”, ali Peeters priča malo drugačiju priču.
„Zapravo ne mislim da je bila lenja, ali nije uvek bilo lako odvesti je na trening na vreme“, priseća se on uz cerekanje.
“Još nije imala disciplinu da odradi trening. Ali takođe ne želim da potcenjujem kako je biti ovde kao mladić, kao 17-godišnja devojka, biti usamljen, neizvesan u svoju budućnost”, rekao je Piters.
Klub je radio na njenoj tehnici. Očigledno je bila “prirodna” trkačica, ali “njene noge i ruke su išle svuda”, rekao je trener.
Peeters smatra da je glavna uloga kluba u Hasanovom uspjehu izašla iz koloseka koliko i na njemu – pomogla joj da se snalazi u životu kao solo tinejdžerki koja traži azil.
“Pobrinuli smo se da ne radi pogrešne stvari, ni na treningu, ni u privatnom životu. Čuvali smo je, pokupili je autom da ide na trening, vodili je na takmičenja”, rekao je.
„U suštini, držali smo je u jednom komadu.”
Napredak je došao brzo, kao i holandski pasoš. Holandski atletski treneri prepoznali su njen talenat i poslali je u elitni olimpijski trening centar u Papendalu.
Ostalo je istorija: na odgođenim Olimpijskim igrama u Tokiju 2021., Hassan je postao prvi atletičar ikada koji je osvojio medalje (dvije zlatne, jednu bronzanu) na 1.500, 5.000 i 10.000 metara.
U Parizu je pokušala još mučniju kombinaciju 5.000 m, 10.000 m i maratona.
Uprkos Hasanovom uspehu, njene veze sa Eindhovenom su ostale jake, rekao je Peeters. Klub joj je finansijski pomogao na početku karijere i često bi se vraćala na treninge.
Hassan ostaje član kluba uprkos tome što sada živi i trenira u Sjedinjenim Državama, a Peeters prikuplja poštu njenih obožavatelja.
Ništa ne zaustavlja treninge, rekao je, priznajući da će se klub okupiti oko šanka da bodri svoju slavnu alumnu u Parizu.
“Ne prestajemo sa treninzima zbog fudbala, ali prestajemo sa Sifanom.”
