Uoči beogradskog koncerta elektro-džez dua Sungazer razgovarali smo sa Adamom Neelyjem, basistom, kompozitorom i jutjuberom. Beograd se u na njihovoj turneji zakucao na kalendaru 26. jula, a kao koncerti prostor odabrali su Dom omladine Beograda.
O džezu, taktovima i različitim kulturnim, etničkim uticajima na rad Sungazersa, ali i odnosu Sungazers muzike i Neelyjevog YouTube kanala čitajte u redovima ispod.
Balkanrock: Ćao Adame, uzbuđeni smo što ćete svirati u Srbiji! Šta beogradska publika može da očekuje od Sungazera?
Adam Neely: Može da očekuje visoko-oktanski elektronski jazz fusion u izvođenju muzičkih štrebera, kao mnogo poliritmičnog igranja. Ako volite mnogo nota odsviranih od jednom, svideće vam se šou koji će Sungazer napraviti.
Balkanrock: Često sa divljenjem pominješ sedmoosminski takt, koji je u tradicionalnoj muzici Srbije gotovo obavezan već vekovima. Koje su šanse da tako nešto čujemo na svirci?
AN: Dakle, Sungazer ima stvar u 7/8 koja se zove „Anthem“ i ima veoma specifičan ritam za tapšanje. Jedva čekamo da čujemo kako beogradska publika tapše uz taj ritam, budući da, negde na pola pesme, Shawn Crowder (bubnjar, prim. aut) svira polimetrijski solo na bubnju dok publika tapše. E sad, u mnogim mestima gde smo svirali, publika u ovom delu već počne da posustaje i prestane da tapše, ali mi nešto govori da će u Beogradu uspeti da drži ritam. Zaista jedva čekam da je sviramo
Balkanrock: Zamisli da ste najednom transportovani u 1950-e i da nastupate ispred velikog Theloniusa Monka. Kojih pet numera Sungazera bi imale čast da impresioniraju gospodina Monka?
AN: Mislim da bih se prvo postarao da popravim društvene i političke nepravde druge polovine 20. veka, znajući sve ovo što sada znam u 2024. godini (budući da smo putovali kroz vreme u 1950-e, ne?). E sad, što se tiče sviranja za Theloniusa Monka, svirali bismo „Drunk“, „Threshold“, „Sequence Start“, „All These People“ i „Thicc“.
Balkanrock: Koje ti je omiljeno korišćenje čuvenog The Licka?
AN: Stravinskijeva „Žar-Ptica”, definitivno.
Balkanrock: Ako bi morao da dodaš svoj savremeni pristup nekom klasičnom džez albumu, da li bi se radije našao na mestu Jimmya Garrisona na „A Love Supreme“ ili Paula Chambersa „Kind of Blue“ i zašto?
AN: Uh, to je teško pitanje. Mislim da bi moj pristup bio veoma loš na bilo kom od ta dva albuma, da budem iskren, a i te dve ploče ne bismo mogli da zamislimo bez tona i karaktera Paula Chambersa i Jimmya Garrisona. Međutim, najverovatnije bih se osećao najispunjenije da radim na projektu kakav je bio „A Love Supreme“, makar samo zbog toga koliko su ti ljudi divljali na Coltraneovim kompozicijama. Zvučao bih grozno, ali hej, važno je da budeš najgori muzičar u prostoriji, tako se uči.
Balkanrock: Da li postoji kulturološki/etnički uticaj kojim biste hteli da obogatite naredno izdanje Sungazera?
AN: Volimo da crpimo inspiraciju sa raznih izvora. Na našem narednom albumu moći ćete da čujete muziku inspirisanu tigrejskom, irskom tradicionalnom i u nekoj meri bugarskom muzikom, na primer. Nadamo se da će nam ljudi pokazati neku srpsku muziku koju bismo mogli da čekiramo, pošto volimo neparne taktove i verujemo da bi se super uklopila u naš fusion pristup sviranju.
Balkanrock: Koliko je komplikovano dovesti turneju u daleke zemlje poput Srbije za jedan njujorški bend kao što je Sungazer?
AN: Postoji mnogo logističkih peripetija sa kojima se suočavaš kada putuješ da bi svirao muziku, ali imamo fenomenalnu ekipu ljudi koja nam pomaže oko svega. U suštini, čeka te mnogo jutarnjih letova, čvrstih kofera punih opreme i mnogo kafe! Srećom, mi baš volimo da sviramo i ostvarujemo kontakt sa publikom širom sveta pa nam i duga putovanja lako padnu.
Balkanrock: Kako je tvoja karijera sa Sungazerom uticala na tvoju karijeru jutjubera i obrnuto?
AN: Sungazer je dobio ogromnu vidljivost zbog moje karijere na YouTubeu. Mnogi ne bi čuli za nas da nas ne pominjem na mom YouTube kanalu. S druge strane, u poslednje vreme je sve više onih koji otkrivaju Sungazer bez da su za nas čuli u mojim videima. Iako su te dve karijere povezane, one se svakako ipak veoma razlikuju.
!function(f,b,e,v,n,t,s)
{if(f.fbq)return;n=f.fbq=function(){n.callMethod?
n.callMethod.apply(n,arguments):n.queue.push(arguments)};
if(!f._fbq)f._fbq=n;n.push=n;n.loaded=!0;n.version=’2.0′;
n.queue=[];t=b.createElement(e);t.async=!0;
t.src=v;s=b.getElementsByTagName(e)[0];
s.parentNode.insertBefore(t,s)}(window, document,’script’,
‘https://connect.facebook.net/en_US/fbevents.js’);
fbq(‘init’, ‘299221612133385’);
fbq(‘track’, ‘PageView’);
