Dozvoljen ulaz svima! Najpoznatiji klupski koncertni prostori

Svako ko sluša rokenrol muziku zna da je najveći i ultimativni doživljaj čuti svoj omiljeni bend uživo. Neopisiv je onaj osećaj blage nervoze koji te prati na dan koncerta, dok preslušavaš albume i live snimake sa društvom, pevušeći svaku pesmu, a sve u iščekivanju  trenutka da iste pesme zapevaš  na samom koncertu, negde u mosh pitu, izgubljen u moru svojih istomišljenika.

Iako koncerti u velikim salama i arenama, kao i na otvorenom prostoru imaju svoje draži, svirke u malim koncertnim prostorima, kao što su klubovi i pabovi, pružaju pravi osećaj bliskosti publike sa bendom koji nastupa. U pitanju su prostori bez barijera i ograda među publikom, a čest je slučaj i da je bina postavljena u ravni sa publikom, što čini da su publika i bend jedno.

U klupskim svirkama se ljubav prema bendu ne meri prema ceni karte koju je pojedinac spreman da plati (cena karte je jednaka za sve!), pa se put do prvog reda krči ranijim ulaskom u prostor, a ne finansijskom sposobnošću slušaoca.

Ti mali i zadimljeni prostori o kojima pričamo, mesta su koja su pisala i pišu muzičku istoriju sveta. Mnogi bendovi su, pre nego što su počeli da pune arene i stadione, svoje prve muzičke korake učinili upravo u nekom klubu ili pabu.

Shodno tome, postavlja se pitanje, šta je starije koka ili jaje, odnosno da li su klubovi učinili poznatim muzičare ili su muzičari učinili poznatim klupske prostore iz kojih su ponikli.

Balkanrock se potrudio da Vam predstavi, prema našem mišljenju, top listu najznačajnijih klubskih prostora koji promovišu rokenrol i alternatrivnu scenu.

1. Whisky A Go Go (Los Angeles)

Kada govorimo o znamenitostima Los Angelesa, grada anđela, slobodno možemo reći da je klub Whisky A Go Go, jednako važno mesto koliko i Hollywood, Hollywood walk of fame, observatorija, Disney world, Wenice beach ili Codac theatre.

Smešten na Sunset Stripu, Whisky A Go Go neizostavno je mesto brojnih turista.

Osnivač kluba bio je Elmer Valentine. Nakon Drugog svetskog rata, čiji je učesnik bio, Elmer se vratio u rodni Čikago, gde je radio kao policajac. Kako je obilazio noćne klubove u kojima se okupljala mafija, podignute su brojne optužbe protiv njega, ali ni zbog jedne nije bio osuđen. Zbog pritiska je napustio Čikago i preselio se u Los Angeles 1960. godine. Otvorio je mali noćni klub pod nazivom PJ’s. Klub je privukao veću pažnju posetilaca kada je u njemu počeo da nastupa pevač i muzičar Trini Lopez, koji je snimio svoj prvi koncertni album upravo u ovom koncertnom prostoru.

Međutim, Elmeru se nije sviđala ideja da gradi karijeru u Los Angelesu, pa je prodao svoj suvlasnički udeo u klubu PJ’s i uputio se u Pariz. Elmer je u Parizu obilazio boemske četvrti i u njima klubove, tražeći inspiraciju za svoj noćni klub. Tamo je naišao na klub pod nazivom Whisky A Go Go, koji je u noćnim satima bio ispunjen mladim ljudima. Zadivljen konceptom kluba, Elmer se vratio u Los Angeles rešen da, u ovom gradu, napravi repliku ovog pariskog kluba, pa je Whisky A Go Go zvanično otvoren 1964. godine.

Odmah nakon otvaranja, klub je postao centralno mesto okupljanja poznatih ličnosti, kao što su Steve McQueen, Jane Mansfield, Johnny Rivers, Cary Grant, The Beatles i drugi.

Još kao studenti filmske režije na UCLA, Jim Morrison i Ray Manzarek, bili su redovni gosti kluba. Jednom prilikom Ray je rekao: „Whisky je bio najposećenije mesto na Stripu. Ceo grad je gravitirao prema klubu. To je bilo omiljeno mesto gradskih svingera. Sve što je imalo bilo kakve veze sa umetnošću, dešavalo se u Whiskyju.“

Nakon osnivanja, Doorsi su bili bend koji je redovno nastupao u klubu, u početku kao predgupa Riversu. Situacija se promenila onog trenutka kada je Jim počeo da nastupa pod dejstvom opijata, pa je, na kraju, Doorsima trajno zabranjen ulazak u klub.

Kako su šezdesetih naročito bili popularni disk džokeji, koji su puštali muziku sa razglasa, Valentine je uveo kao redovni deo programa upravo disk džokeje, koji su nastupali u pauzi nastupa benda, a iste su pratile i igračice u kavezima.

Krajem šezdesetih jačao je hipi pokret u Americi, a Sunset Strip je uveče bio ispunjen mladim ljudima koji su izražavali svoj bunt prema ratu u Vijetnamu. Mesto okupljanja je bio klub Pandora’s box, koji je bio na samom uglu Stripa. Građani su se žalili na konstantnu buku i gužvu na bulevaru, pa su gradske vlasti donele zakon da se uvede policijski čas nakon 22 časa. Vidno izrevoltirani ovakvom odlukom, brojni mladi ljudi, od kojih je najveći broj bio pripadnik hipi pokreta, okupio se ispred kluba Pandora’s box krajem 1966. godine. Protesti su počeli mirno, ali su eskalirali u sukobe sa policijom. Rezultat je bio trajno zatvaranje brojnih klubova duž ulice, između ostalih i Pandora’s box.

Šezdesetih godina prošlog veka, redovan gost Whiskya bio je Charles Manson, koji je čak i nastupao u klubu sa svojim bendom. Međutim, Manson se često bizarno ponašao, pa je i njemu trajno zabranjen ulazak u klub.

Početkom sedamdesetih, rokenrol je napustio klubove i preselio se u veće koncertne prostore i stadione. Na scenu je stupila disko muzika. Valentine je pokušao da pretvori klub u prostor za kabare, ali bezuspešno, pa je bio prinuđen da zatvori klub 1974. godine.

Međutim, klub je ponovo otvoren 1976. godine, baš u vreme kada su pank i new vawe muzički pravci zavladali svetom.

Whisky je ubrzo nakon otvaranja  ugostio Dead Kennedys, Blondie, Rammones i druge bendove.

Međutim, 1978. godine, u Whiskyu je nastupio bend iz Pasadine, Kalifornija, pod nazivom Van Halen, i zbrisao sa scene sve dotadašnje bendove, otvorivši vrata dekadi heavy metala.

Osamdesete. Vreme duge kose, kožnih pantalona, dekadencije, zloupotrebe narkotika i spreja za kosu. Pravo vreme za bend Motley Crue, koji je nastao 1981. godine, upravo na Sunset Stripu.

Odmah nakon osnivanja, bend je imao redovne nastupe u Whiskyu. Prema svedocima tog vremena, oko benda Motley Crue, bilo je uvek droge, alkohola i sexa, na svakom mestu u svako vreme.

Klub je ponovo zatvoren 1982. godine, ali je ponovo otvoren 1986. godine, u pravo vreme da uhvati poslednji talas rokonrola pred njegovo gašenje početkom devedesetih.

Whisky je bio omiljena meta bendova s početka karijera za afirmaciju. Pa su tako svoje prve svirke upravo u ovom klubu imali Guns ‘N’ Roses i Warrant, a redovne nastupe imala je i Metallica.

Whisky je 2006. godine uvršten u Rokenrol kuću slavnih. Njegov osnivač Elmer Valentine umro je 2008. godine, u 85. godini života.

Do danas, Whisky je ostao centralno mesto za nastup bendova koji sviraju rokenrol, i jedno od omiljenih mesta koje posećuju turisti, najviše zbog bogate muzičke istorije i zaostavštine.

2. CBGB (New York City)

Klub CBGB & OMFUG (Country, Bluegrass, Blues and Other Music For Uplifting Gormandizers), osnovao je Hilly Cristal 1973. godine u Njujorku.

Klub je lociran u East Villageu, u Njujorku. U vreme osnivanja, to je bio kvart u kom se odvijala prostitucija, kao i druge kriminalne aktivnosti.

Cristal je odmah počeo sa praksom angažovanja lokalnih demo bendova, a prvi bend koji je nastupio u klubu bio je Squiz.

Ubrzo nakon ekspanzije panka, CBGB je postao kultno mesto za susret punk bendova i publike.

Klub je ugostio brojne punk bendove i izvođače, poput Blondie, Ramones, Patti Smith, Talking Heads, New York Dolls, Television i druge.

Osamdesetih godina, CBGB bio je Meka za hardcore punk bendove, kao što su Bad Brains, Agnostic Front, Cro-Mags, Marphys Law, Gorrila Bicsuits, Youth of today.

Činilo se da je ovaj klub sa 350 slobodnih mesta idealno mesto za punk svirke, međutim, s početkom devedesetih, koncerti su praćeni brojnim neredima, kako u samom klubu, tako i van kluba, a inicijatori istih bili su skinsi koji su upadali na punk rock svirke.

Debbie Harry je jednom prilikom rekla: „Unutar kluba, mogao si osetiti jedinstven miris ustajalog piva, dima cigarete, psećeg izmeta i ljudskog znoja. Sećam se svog nastupa u CBGB. Pomislila sam, ovaj koncert će zauvek ostati u mom sećanju i sećanju 25 ljudi u publici.“

Poslednji koncert u klubu održala je 15. oktobra 2006. godine, Patty Smith. Iste godine klub je zatovren.

Samo godinu dana kasnije, osnivač kluba Hilly Cristal, preminuo je u avgustu, u 75. godini života.

John Holmstrom rekao je: „Hilly je bio dobar čovek i dobar prijatelj. CBGB nikad ne bi postao rodno mesto panka da nije bilo Hillyeve vizije kluba koji će predstavljati ljubiteljima muzike drugu kuću. Svako može da bude rok zvezda, bez obzira na muzički talenat. CBGB me je podstakao na ovu misao.“.

3. Rainbow Bar & Grill (Los Angeles)

„It was rock n roll cafe“ – Ozzy Osborne.

„The church of rock n roll“ – Gene Simmons.

Ako nešto predstavlja muzej rokenrola, onda je to sigurno Rainbow klub u srcu Sunset Stripa u L.A.u.

Prema svedocima zlatnog perioda rokenrola, Rainbow je bio pravo mesto da se bude – Meka svih muzičkih zbivanja.

Rainbow su osnovali pomenuti Elmer Valentine, Lou Adler i Mario Maglieri 16. aprila 1972. godine.

Sedamdesetih godina dvadesetog veka, klub je postao mesto okupljanja rock muzičara i njihovih devojaka. Stalni gosti tog perioda bili su Alice Cooper, Keith Moon, Ringo Starr, John Lennon, Micky Dolenz i Harry Nilsson. Ova skupina je sebe nazivala Hollywood Vampires, a njihova druga kuća bila je Rainbow.

Koliko je Rainbow bilo važno mesto muzičarima, svedoči činjenica da je bend Guns ‘N’ Roses odao počast ovom klubu stvaljajući ga u čak tri svoja video spota, i to za pesme „Nowember rain“, „Estranged“ i „You Could Be Mine“.

S druge strane, Rainbow se pominje u pesmi „Sunset and Babylon“ grupe W.A.S.P.  i pesmi „Vampire“ grupe L.A. Guns.

Zanimljivo je da je Axl Rose 11 puta izbacivan iz kluba kao nepoželjan gost, dok je David Lee Roth izbacivan čak 13 puta.

Lemmy Kilmister iz grupe Motorhead, toliko je voleo Rainbow, da je kupio kuću u zapadnom Holiywoodu samo da bi mu bio bliže.

Osnivač Mario Maglieri preminuo je 2017. godine u 93. godini života, a klub su nastavili da vode njegov sin Mikeal i unuk Mike jr.

Međutim, ono što posebno izdvaja Rainbow od ostalih klubova na Stripu jeste odlična klopa, tačnije roštilj.

Naime, još od osnivanja, u sklopu kluba se nalazi restoran koji služi brzu hranu, a na posebno dobrom glasu je čuveni Rainbow stake.

4. Cavern Club (Liverpool)

Čuveni Cavern club u Liverpoolu osnovao je Alan Sytner 16. januara 1957. godine, po uzoru na džez klubove u Parizu.

Ubrzo nakon osnivanja, prostor koji je nekada bio podrum za čuvanje voća, postao je najbolji džez klub u gradu.

Međutim, ono po čemu je Cavern nadaleko poznat jeste činjenica da su čuveni Beatlesi upravo u njemu stasali kao bend.

U periodu od 1961. godine do 1963. godine, Beatlesi su održali 292 svirke u Cavernu.

Prvu svirku u Cavernu Beatlesi održali su 9. januara 1961. godine. Na koncertu koji je održan 09. novembra 1961. godine, Brian Epstein je zapazio Beatlse na sceni Caverna i opčinjen onim što vidi, postaje njihov menadžer i ostaje do raspada grupe 1969. godine.

Tokom svog trajanja, Cavern je ugostio brojne muzičare i grupe poput The Who, Elton John, The Rolling Stones i druge.

Klub je zatvoren 1973. godine i pretvoren u parkiralište. Međutim, 1984. godine je ponovo izgrađen, a u njega je ugrađeno 15.000 originalnih cigala.

5. Roxy (Los Angeles)

Roxy klub u L.A.u osnovali su Elmer Valentine i Lou Adler 20. septembra 1973. godine, u saradnji sa Davidom Geffenom, Elliotom Robertsom i Peterom Asherom.  Ceremonija osnivanja trajala je tri dana, za koje vreme su muzičar Neil Young i bend Santa Monica Flyers svirali dve svirke na dan.

Kroz Roxy su prošli brojni bendovi, a klub je naročito značajan za afirmaciju kalifornijske rok i metal scene osamdesetih, pa su svoje prve svirke tamo imali Motley Crue i Guns ‘N’ Roses.

6. The Marquee Club (London)

Marquee club osnovan je u Londonu 1958. godine.

Prvobitno je zamišljen kao džez klub, ali je s vremenom ugostio brojne rok muzičare i bendove, poput The Rolling Stones, Beatles, The Who, Led Zeppelin, Jimi Hendrix, Eltona Johna, Queena, Davida Bowiea i drugih.

Stonesi su svoj prvi koncert imali upravo u Marqee klubu 12. jula 1962. godine.

Zanimljivo je da je Yu grupa nastupila 24. marta 1973. godine u Marquee klubu, zajedno sa grupom Mahatma.

Basista grupe Žika Jelić se u jednom od intervjua prisetio tog nastupa i rekao: „Našli smo se u tom Marki klubu, koristili smo instrumente te grupe, jako dobre instrumente, ali nismo imali ni foto aparat ni flomaster da bismo se potpisali u toj sobi gde smo čekali izlazak na pozornicu. Peca Popović je bio s nama da uzme intervju od grupe Slade ili Sweet, ne mogu da se setim, ali on je bio prisutan, tako da, da njega nije bilo, ispalo bi sa mnogo strana da smo ovu priču izmislili… Nastup je prošao fenomenalno! To je bio klub svetskog renomea i odatle su krenuli svi poznati svetski bendovi. Prostorija je prazna, odvratno izgleda preko dana, katastrofa na šta liči, kao neka jazbina sva u crnom, ali noću dobije drugu dimenziju zbog rasvete i zbog ljudi, koji su uglavnom u prvoj prostoriji, velikoj, sa ogromnim šankom i tu piju pivo, pričaju… Bend, kao mi, počinje da svira, a koliko je interesantan zna se po tome koliko njih će doći u tu drugu prostoriju da čuje o čemu se radi, koja je grupa… U jednom trenutku na pozornicu izlazi čovek, dolazi pred mikrofon, predstavlja se i kaže: „Ja sam menadžer evropske turneje grupe Alman Brothers Band i ja ovu grupu pozivam da im bude predgrupa na petnaestodnevnoj turneji“. Mi šokirani, niko ne reaguje, on se zahvali, ode, mi smo to odsvirali i tako… Da smo ostali, verovatno bismo svirali tih 15 koncerata.“