Ovih dana u društvu se vodi velika polemika – ko je kriv za krah važnog braka?
Valjda jesu brakova ljudi koji sebe smatraju poznatim iz ovog ili onog razloga važnijim od običnih brakova, odnosno manje poznatih u ovom našem selu.
Bio je jedan čovjek u mom selu. Zaljubio se u djevojku mlađu od sebe. Djevojka je bila lijepa, visoka i mlada. Kao i tada, i danas je lijepa i visoka. Imali su dvoje djece. Prolaze dve decenije. Nama seljanima je ta zajednica predstavljena kao idealna. On je stariji i mudriji, ona je mlada i željna svega.
Ljubav cveta kao cveće u proleće, kao uši zecu.
I to je bio kraj. Nedeljama smo se brinuli koliko novca je muž potrošio na zajednički život sa sopstvenom ženom, s obzirom za šta je dao i koliko je bio velikodušan. I eto, dozvolio joj je da ode na odmor. Velikog grudi, ništa. Malo neobično za mene, ali šta da radim da nametnem svoje mišljenje.
Nije mario za njenu mladost, lepotu, energiju, ljubav, dvoje dece koje mu je rodila. On brine o njemu! Odlučio je da voli sebe više. Sa njim izgleda bolje na slici nego sa šeširom. On ne voli nikog drugog!
Čemu da se nadam, kuda da idem kad ostane samo pesma tuge! (Marina Živković)
Ali poznajete li druge poput njih?
Nema ko da se pita: da li da prikupljamo dobrovoljni prilog za pokrivanje troškova u braku? Hajde da malo analiziramo kako i na koji način bi se obračunali troškovi za lijevog muža i na koji način bi mu to ekvivalentno ublažilo bol. Pozivam finansijskog analitičara da uporedi bol sa cijenom, idemo dalje. Šta ako povrat novca ne pomogne? Možda je bolje da odbegla mlada ugoji 20 kila, da je ostavi novi dečko? Možda je to utješnije?
Bio je loš urod, prijatelji moji, stvarno loš. Muškarci jauču na naskukati, plakati i žaliti se na sudbinu.
Nisi za džabe, brate, da ti kažem! I da vam kažem da se ne samo ja, već i hiljade drugih žena pitaju kako će živjeti cijeli život samo sa nekim poput vas.
I bio sam u pravu.
Bilo da imam četvero djece ili jedanaestoro, udat ću se i razvesti kad god smatram da je pravi trenutak. Jer je naše boriti se hajde da biramo kuda cemo putovati, kada cemo imati decu i sta cemo biti po zanimanju.
Danas, da naglasim, ručak kuvam samo za svoju decu. Ja nemam muža. Zauzet je jadikovanjem i žaljenjem za svojom sudbinom, pa je zaboravio šta je odgovornost.
Oče naš, Sine Božiji, Isuse Hriste, pomiluj nas grešne.
