Termin održavanja sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na kojoj bi se raspravljalo i glasalo o nacrtu rezolucije o genocidu u Srebrenici još nije određen, preneli su Glasu Amerike izvori iz svetske organizacije.
Kako nam je rečeno, izvesnije je da će se rasprava i izjašnjavanje država članica održati naredne nedelje – u još neodređenom terminu.
Izvori Glasa Amerike nisu mogli da potvrde da je, usled diplomatske inicijative Sjedinjenih Država, odloženo zasedanje Generalne skupštine – koja tehnički nije bila ni zakazana, pošto nije održana 2. maja – kada je bio određen prvobitni termin.
Iz kabineta predsednika Srbije za Glas Amerike je rečeno da Aleksandar Vučić neće putovati u Njujork, gde je najavio da će prisustvovati redovnoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećenu Bosni i Hercegovini, kao i sednici Generalne skupštine o rezoluciji o Srebrenici – za koju je u ponedeljak rekao da će se održati u istom danu, u sredu 15. maja.
Rezolucijom o Srebrenici 11, jul bio bi proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid počinjen nad Bošnjacima u tom području tokom rata na prostoru Bosne i Hercegovine od 1992. do 1995.
U vezi sa tom temom u Briselu se oglasio Peter Stano, predstavnik za medije Evropske unije, ukazavši na, kako je rekao, jasan stav.
“Koji o tom užasnom događaju ponavljamo svakog jula. Neupitno je da je u Srebrenici počinjen genocid. Ne sme biti negiranja ili relativizacije genocida u Srebrenici. To nije stvar mišljenja – već se radi o odluci međunarodnih pravosudnih institucija – Međunarodnog suda za ratne zločine i Međunarodnog suda pravde. Veoma je jasno, 2007. ukazano da je u Srebrenici počinjen genocid. To svi moraju da prihvate i poštuju. Za strane koje to dovode u sumnju – nema mesta u Evropi“, poručio je Stano u Briselu.
Zvanični Beograd, uprkos postojanju više presuda međunarodnih sudova kojima je potvrđeno da je u Srebrenici 1995. počinjen genocid nad Bošnjacima to ne priznaje i karakteriše događaj kao zločin masovnih razmera.
Predsednik Aleksandar Vučić poslednji put je o poziciji Srbije govorio u ponedeljak nakon sastanka sa komesarom za proširenje Evropske unije Oliverom Varheljijem.
„Pružiću im odgovor kakav zaslužuju, mnogo će boleti glava one koji to rade u Njujorku, a nas bole srce i duša“, izjavio je Vučić u ponedeljak.
Do debate i glasanja države članice Generalne skupštine imaju priliku da ulažu amandmane na predloženi tekst – koji su inicirale Nemačka i Ruanda.
Period uoči njihovog izjašnjavaja obeležile su konsultacije u sedištu UN, aktivno lobiranje njenih zagovarača i protivnika, kao i oštri istupi kritičara u kojima su prednjačili ruski, srpski i predstavnici bosansko-hercegovačkog entiteta – Republike Srpske.
U nedavnom intervjuu za Glas Amerike Dejvid Sajmon, direktor Programa za studije genocida na Univerzitetu Jejl, nastojanje da se o nacrtu rezolucije raspravlja i glasa označio je kao simboličan potez – zasnovan na odavno potvrđenim činjenicama vezanim za događaje iz jula 1995.
“Na akterima je da je smeste u okvir koji odgovara njihovim interesima. Vidim je kao korak ka pomirenju – jer bi značila simbolično prihvatanje da su događaji u Srebrenici predstavljali genocid – što je bio predmet više presuda međunarodnih sudova. Jasno je da pojedini političari ovaj trenutak pokušavaju da iskoriste kao sredstvo za zaoštravanje tenzija. Da li je, međutim – to odgovornost rezolucije ili političara…. Ne bih se saglasio da rezolucija sama po sebi podstiče napetosti”, izjavio je Dejvid Sajmon.
Predloženi tekst, u koji je Glas Amerike imao uvid, ne pominje nikakav vid odgovornosti bilo kog naroda ili države već, između ostalog, poziva na bezrezervnu osudu poricanja genocida u Srebrenici. Takođe, osuđuje postupke koji veličaju osuđenike za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovorne za genocid u Srebrenici.
Međunarodni sud pravde u Hagu, presudom iz 2007. donetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), utvrdio je odgovornost Srbije, koja – prema mišljenju suda – nije sprečila i kaznila zločin genocida u Srebrenici jula 1995, dok su istom presudom direktnim izvršiocima genocida označeni vojska i policija Republike Srpske (RS).
Tom presudom masovna ubistva više od 8.000 građana bošnjačke nacionalnosti u BiH definisana su kao genocid i utvrđeno da tadašnje vlasti u Beogradu nisu počinile, učestvovale, niti podsticale izvršenje genocida tokom rata u BiH od 1992. do 1995.
Na doživotni zatvor osuđeni su nekadašnji predsednik Republike Srpske (RS) Radovan Karadžić i bivši komandant Vojske RS Ratko Mladić.
Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija nisu obavezujuće, ali se tumači da imaju političku težinu i odražavaju stavove članica tog tela o pitanju ili temi u vezi sa kojom su usvojene.
U radu na tekstu pomogla je Margaret Bešir, izveštačica Glasa Amerike iz Ujedinjenih nacija.
#Termin #debate #glasanja #rezoluciji #Srebrenici #nije #određen #bez #potvrda #diplomatskoj #inicijativi #Amerike
Izvor:
www.glasamerike.net
