Najava opozicionih stranaka da će, nakon što je skupštinska većina sinoć usvojila zakone o unutrašnjim poslovima i ANB-u, razmotriti rad nekoliko skupštinskih tijela, među kojima je i Odbor za izbornu reformu.
Nakon najave opozicije da će napustiti Odbor za izbornu reformu, istražili smo kakve posljedice to može imati na ispunjavanje preporuka iz evropske agende i nastavak reforme izbornog zakonodavstva u pripremi za parlamentarne i lokalne izbore iduće godine. I dok vlast i opozicija jedni na druge prebacuju odgovornost za izvesnu blokadu administracije, analitičar Stefan Đukić tvrdi da političari time poručuju građanima da nisu spremni da se odreknu ovlašćenja odlučivanja i kontrole mandata.
Najava opozicionih partija da će, nakon što je skupštinska većina sinoć usvojila zakone o unutrašnjim poslovima i ANB, preispitati rad nekoliko skupštinskih tijela, među kojima je i Odbor za izbornu reformu, nije iznenađenje za analitičara Stefana Đukića, prenosi RTCG.
“Odbor za izbornu reformu, kad god se pojavi problem, od 2018. do danas – a to je već osam godina – stalno se napušta, ali i kada se ne odustaje, u njemu se praktično ništa ne radi. Jedini dogovori koji postoje vezani su za finansiranje političkih partija. Što se tiče svega ostalog, reforma o kojoj se priča, uvijek ostaje mrtvo slovo na papiru”, rekao je Đukić.
Vlast i opozicija, s druge strane, tvrde da je značajan pomak napravljen prošle godine kada je dogovoreno da se svi lokalni izbori održe na jedan dan. Ne spore da će najavljeni izlazak opozicije iz odbora zaustaviti dalje reforme koje su trebale uključivati čišćenje biračkog spiska i uvođenje otvorenih biračkih spiskova. Međutim, oni i dalje prebacuju odgovornost za novonastalu situaciju jedni na druge.
“Oni žele da naškode našem evropskom putu i jednostavno idu u tom pravcu. Ono što želim da istaknem je da bi bilo jako loše da zaista izađu iz odbora i odustanu od dalje izborne reforme, jer će se pokazati da su bili u odboru samo da bi povećali finansiranje svoje stranke. Na predlog opozicije, usvojen je kompromisni predlog da bi se doneo neki mnogo važniji zakon”, rekao je Vasilije ČaES. predstavnik.
“To je veoma interesantno tumačenje, posebno ako se ima u vidu da po prirodi stvari stranke parlamentarne većine dobijaju mnogo više novca od opozicionih. Dakle, ako računamo i finansijski interes, njihov interes je bio mnogo veći da se ove odredbe usvoje nego mi u opoziciji. Bili smo, čini mi se, vrlo konstruktivni i kooperativni, bili smo vrlo konstruktivni i kooperativni u proteklom periodu, ali imamo dovoljno da kažemo i Nikola, dovoljno je da kažemo u proteklom periodu”, rekao je Ziro. MP. SD.
Osim određene blokade rada odbora, analitičar Đukić dovodi u pitanje i činjenicu da poslanici nisu produžili rok za rad tog skupštinskog tijela zbog događaja u Botunu krajem prošle godine. Sve to, kaže, šalje jasnu poruku građanima.
“Politička klasa ne želi ni milimetar da odstupi od nivoa moći odlučivanja koji ima, ne želi ni na koji način da omogući bliži odnos između birača i njihovih izabranika. To je jedino mjesto gdje bih mogao očekivati neki dobar uticaj Brisela na Crnu Goru – da kaže ‘moraš’, da doneseš neke zakone, da se ne desi nešto da se nešto promijeni – ali to je sad ne vidim način’ to“, kaže Stefan Đukić, analitičar.
Od rezultata rada Odbora za izbornu reformu zavisi ispunjavanje preporuka iz evropske agende i privremenih standarda u poglavljima 23 i 24, koji se smatraju ključnim u pregovorima za članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji, piše RTCG.
