Sveti Nikola štiti pomorce i nas koji se tako osjećamo. Panonsko more takođe važi, a mi koji igramo i uvek računamo na “trojku” – jasno je zašto se ovom svecu najviše molimo.
Rođen u bogatoj hrišćanskoj porodici, tvrdoglav u svojim ubeđenjima, precizan u bogosluženju, dao je svoje nasledstvo deci i siromašnima.
Nema većeg naslijeđa od lika Djeda Mraza – kojeg nije očekivao i dobio. Nema čovjeka koji nije vjerovao u božićnu i novogodišnju čaroliju. Do čuda, koje je uvek moguće.
Zabluda ili istina, naivnost ili glupost. Pa, ne moramo da znamo sve!
Predlažem da odamo počast tradiciji i vrednostima srpskih domaćica, koje su vekovima odolevale vremenu i rado dočekivale svoje goste. Mršavi ili debeli, kako kaže domaćin.
Za nas Srbe slavlje ide ruku pod ruku. Pokajanje slabije.
Da li je slava danas slava ili naše pokajanje i molitva treba da budu jači da nas čuje Sveti Nikola?
Kroz glavu mi prolaze mnoga pitanja, a dok sečem pitu od zelja i pečuraka, dok svira neki božićni koncert zapadne civilizacije, a u uglu gledam veleslalom na TV-u – znam da su sveci sa nama. A mi smo i dalje ljudi!
Kuma Maja peče ribu u ponoć i tjera nas da dođemo u mrtvo vrijeme jer joj niko ne može nametnuti vrijeme kada želi slaviti. Valjda se ona lično složila sa Nikolom, pa šta drugo nego slušati.
Njena deca, sada odrasla, čekaju nas u narodnoj nošnji koju su nasledili od tetke Dare od kneza Miloša, a svi mi, opijeni tamjanom i atmosferom, bukom, žamorom i pozadinskim smehom, znamo da smo čudo!
