Jedan od najvećih bendova sa ovih prostora, Partibrejkers, održao je nezaboravan koncert pred beogradskom Zappa Bazom.
U januaru ove godine navršeno je 40 godina od objavljivanja njihovog prvog albuma, “Partibrejkers” (1985, Jugoton), što je obeleženo izložbom fotografija na Kalemegdanu u aprilu i koncertom u Luci Beograd u maju, a sada i sa dva rasprodata koncerta u blizini ušća Save u Dunav.
Drugo veče počelo je pesmom “Ona kaže ljubav pokreće ovaj svet” što se do kraja večeri pokazalo tačnim jer je tokom skoro dva sata, koliko je trajao ovaj koncert, svaki pokret publike bio pokrenut ljubavlju.
Iako se za prethodni koncert Partibrejkersa može reći da je održan skoro, u publici je primetno bilo koliko se uželela vanvremenskih pesama, a količina energije preko puta bine bila je neverovatna, pogotovo kada se u obzir uzme činjenica da je koncert održan na samom kraju radne nedelje. Broju ljudi na koncertu svedoči i činjenica da mesta za parking nije bilo ni ispred Zappa Baze, a ni na Obilićevom vencu i nekim malo daljim garažama, što je izazvalo potpuni kolaps u ovom delu grada, pa su ljudi i dalje pristizali i nakon izlaska benda na binu.
Nakon prve pesme usledili su hitovi “Ako si”, “Ona sve zna”, “Zemljotres” i “Lobotomija” koje je svaka osoba u publici sa većim starosnim opsegom znala, rado pevala i uz njih skakala. Od ovolikog skakanja se vrlo brzo ožedni, pa su glavni utisak večeri verovatno ostavili šankeri koji su se tokom celog koncerta provlačili kroz gustu masu i nosili više litara raznih pića u rukama.
Čim bi usledila neka manje energična pesma, poput “Biraj” ili “Kraj mora”, publika je odmah koristila priliku da malo zastane i nadoknadi tečnost izgubljenu kroz znoj od silnog skakanja, pevanja i igranja. Međutim, odmor nije nimalo dugo trajao, jer Brejkersi nisu poznati po baladama već po energičnosti svojih pesama, pa su odmah na red došle “Hipnotisana gomila”, naslova savršeno opisujućeg publiku tokom njenog izvođenja, “Ono što pokušavam” i “Kreni prema meni”, čija gitara sa početka izaziva pravi nalet adrenalina svakoj osobi sa ovih prostora.
Pesma “Molitva”, koja je potpuno drugačija od sebi prethodne “Hoću da znam”, i ne tera ljude na skakanje, već na zagrljaje, dobila je svojih šest minuta. Pred kraj pesme, Zoran Kostić Cane, izgovorio je rečenicu koja je u publici izazvala divljenje i citirala se do kraja večeri: “Čuvajte vašu dušu, po tome će vas jedino prepoznati kada za to dođe vreme, a vreme je sad.” Nakon ovog divnog emotivnog rolerkostera, usledila je kratka pauza tokom koje su se čuli razni uzvici, od kojih su najprimetniji bili “pumpaj!” i “bis!”.
Kada se bend ponovo pojavio na bini, još jedna izjava je izgovorena Canetovom prepoznatljivom dikcijom, a to je: “Bratstvo i jedinstvo. Smrt fašizmu. Sloboda čoveku.”, koja je, naravno, od publike dobila samo odobravanje. Potom su usledile pesme “Koliko je sati” i “Dugo te nema”.
Favorit publike je ubedljivo bila pesma “Mesečeva kći” tokom koje je bilo najviše igranja, dece koja još nisu krenula u školu na ramenima svojih roditelja i penzionera koji sede na naslonima stolica i uživaju u decembarskom spektaklu koji je priređen Beogradu.
Usledile su još pesme “Kako je teško bez tebe”, “Srce kuca tu je”, “Ona živi na brdu” i “Svakoga dana”, nakon kojih je bend, uz veliku zahvalnost brojnoj publici, morao da napusti binu.
Publika je, u neverici da je koncert zaista gotov i da ponovnog izlaska benda na binu nema, napustila Zappa Bazu i do kraja dana ponovo preživljavala koncert, gužvu, omiljene pesme i divne ljude oko sebe čija je brojnost i posebna energija svake osobe, ukupnu atmosferu učinila neverovatnom i stvarno nezaboravnom.
