The Stone – Kletva (28.11.2025.)
Izdavač: Immortal Frost Productions
Producent: Honza Kapák
Trajanje: 40:07
Žanr: Black Metal
Ocena: 9
Jedan od benefita pisanja teksta o The Stone je da ne treba gubiti puno vremena na predstavljanje benda. Na objašnjavanje ko su, šta su, odakle su, šta i kako sviraju. Kada se njihovo ime izgovori, sve navedena pitanja i podpitanja postaju nepotrebna; o najznačajnijem entitetu domaće black metal scene (i ne samo) se mahom sve zna. Ta ista scena, kojoj svaki slušalac metala pripada bez obzira na preferirani žanr, uglavnom na trenutak zastane kada The Stone izdaju novi album. I taj trenutak je konačno došao – “Kletva” je tu.
Deseti po redu LP, izdat neposredno pre tridesetog rođendana benda, “Kletva” može biti posmatran dvojako. Prvo, kao zaokruženje jednog procesa transformacije nakon Gladovog preuzimanja pozicije frontmena. Drugo, kao još jedan korak u neprekidnoj evoluciji benda. Oba ugla gledanja su validna i svakako međusobno neraskidivo povezana. No, šta zapravo “Kletva” donosi? Nakon singlova koji je bend plasirao periodično, moglo se naslutiti nekoliko stvari, ali tek nakon izlaska kompletnog materijala, bez ikakvnog ustezanja i kalkulacija možemo zaključiti da su The Stone ponovo napravili korak napred u smeru koji su sami zacrtali.
“Kletva” je primetno oštriji od prethodnika, “Kosturnice” (2021, Immortal Frost), i takvom karakteru doprinose pre svega dve stvari. Prvo, Gladov performans na albumu je izuzetno snažan i efektan, može se reći daleko najbolji njegov učinak do sada. Glad je pred očima slušalaca po svim pitanjima sazreo kao umetnik. Možda ne bi škodilo da su njegovi vokali za nijansu glasniji u miksu, ali sa druge strane, nije sigurno da li bi takav potez uopšte doprineo vrlo specifičnoj atmosferi albuma, ili bi je narušio i odvukao u nekom drugom smeru. Druga stavka koju treba istaći je da su gitare dosta napadnije i dominantije nego na “Kosturnicama”, što “Kletvu” čini čvršćim i, u pozitivnom smislu, arogantnijim izdanjem. Samim tim, Kozeljnikov, ionako vrlo prepoznatljiv stil sviranja i aranžiranja, je gurnut slušaocu pravo u lice.
Ovde se dolazi do sastojka koji “Kletvu” čini toliko kvalitetnim albumom. Naime, kada je komponovanje u pitanju, ovom izdanju ni najmanje ne fali ambijentalnih delova, a delikatni balans između snage i atmosfere je tajni sastojak koji ga čini toliko ubedljivim. U nekoliko navrata bend slušaoca baca sa jedne na drugu stranu ovog paradoksa – red juriša, red borbe, pa red meditacije. I tako ponovo, pesmu po pesmu. Iz ličnih razloga, neće biti izdvajanja favorita, a i povrh svega “Kletva” je album ujednačenog kvaliteta koji, momenta kada dotakne vrhunac, ne pušta do isteka vremena trajanja. Tehnikalije? Osim kratke diskusije o vokalu, autor ovog teksta tom aspektu nije pridavao naročitog značaja.
Formula po kojoj je album odrađen je poznata: gosn. Honza Kapák je odradio i bubnjeve, i produkciju, i to jednostavno funkcioniše kako treba. “Kletva” je dokaz. Bend profila The Stone prosto ne može da bude gurnut u jamu sa gomilom bendova neprepoznatljivog soničnog potpisa jer imaju ima vrlo specifićan karakter i identitet, te se po ovom pitanju reč “kompromis” ne nalazi u beležnici benda.
Za kraj, valja priznati da, tokom godina, autor teksta nije bio ni svestan rasta poštovanja prema svim inkarnacijama benda i njihovom opusu generalno. I izvan perspektive black metal klike, jedna stvar je očigledna – The Stone su svojim radom, upornošću i albumima, koji su obojili kako domaću, tako i globalnu scenu crnom bojom koja se nikada neće saprati, zaslužili svaku napisanu pohvalu. “Kletva” je još jedna nijansa iste u paleti kojom najveći srpski black metal sastav slika svoje delo, sledeći svoju, i samo svoju viziju. I to rade vrhunski.
