Da bih prevazišao svoje sumnje danas, idem u kupovinu crveni karmin.
Moja drugarica Ana voli crvenu kao skupu marku automobila, a meni se sviđa kako oni zovu letnju varijantu, a to je koraljno crvena. Kupit ću i olovku za usne, umorna sam od sečenja stare, želim da pružim šansu novim iskustvima. idem u prodavnicu pa da probam.
Volim ovo sunce, ali se naježim od onoga što nas čeka iza ugla, kada Baba Marta otvori svoja vrata.
Preplavljuju nas sumnje: životne, ekološke, ekonomske, egzistencijalne, da ne govorimo o onom čuvenom pitanju i vječitoj dilemi koju svaka majka rješava: Šta je danas za ručak?
Onda kreće teška artiljerija pitanja i potpitanja: A šta, to nam se ne sviđa, a zašto opet, ni to nam se ne sviđa. Onda počinje salva grupnih i individualnih pitanja: zar ne znaš da ja to ne jedem, otkad misliš da to volim, nikad to nisam jeo, volio, maštao o tome…
Ajde, mama, smisli nešto drugo, što svi istovremeno volimo, da je po svačijim željama i željama, da je ukusno, ali nije slučajno masno, zdravo, ali bez puno povrća. Kineski ali srpski, moderni ali ne živi i sirovi.
Odlucila sam da stavim kvasac u mlako mlijeko, sacekam malo i ostavim da se tijesto odmori.
I tijesto i djeca će rasti, radujem se i jednom i drugom.
Poslušajmo danas Petra Konjovića – Velika igra izbora i hajde da plešemo.
