Švedski kraljevići; Mado Diao u Beogradu

Mando Diao, bend koji je 2023. godine primljen u Švedsku muzičku kuću slavnih, došao je u Srbiju po treći put na dan kada su se očekivale ćelijske oluje, a vremenske prilike su se kretale od umereno nepodnošljivih do odvratnih. Na sreću svih posetilaca kao i samog benda osim sparine većih vremenskih bedastoća nije bilo. Botanička bašta Jevremovac, oaza. Da, oaza dobrih ljudi koji su u ne preterano velikom broju došli da se dobro provedu uz bend koji više od dve decenije isporučuje savršene alternativne pop-rock pesme. Učili su od The Kinks i The Beatles, pomalo i od The Rolling Stones i naučili su esenciju: davljenje u pesmama ne sme da postoji. Kaži sve što imaš u dva-tri minuta i ostavi ljude bez daha. Uz idealnu muziku sa razglasa (AC/DC – „Hells Bells”) i instrumentalni intro (koji sasvim sigurno nije bio himna kraljevine švedske) vidno raspoloženi šlanovi benda Mando Diao sa visoko podignutim rukama su izašli na binu tačno u 21.02.

Od samog starta i gruv i ritam koji tera na ples ili barem njihanje. „Frustration” je bila uvodna numera, evidentno je bilo da bend nije isfrustriran količinom posetilaca te da želi da ostavi „srce na terenu”, pardon „svaku kap znoja na bini”. Komunikacija sa publikom je uspostavljena odmah po završetku prve silovite pesme. U toj ulozi se bolje snalazio basista benda Karl Johan Fogelklou, izgovarajući reči pa čak i rečenice na srpskom jeziku (ko zna ko mu je komšija u Švedskoj, čim je u jednom momentu izgovorio je.em). Bjern Diksgord, harizmatični pevač, gitarista, kompozitor benda se odlučio na drugačiji energetski nezaustavljiv pristup komunikacije sa publikom te nije stao tokom svih devedeset minuta odličnog koncerta. Zvuk savršen. Lajt šou ili Vam svetlosni efekti svedeni i krajnje efektni. „Animal” i „Primal Call” su bile odličan uvod u prvo razigravanje svih prisutnih tokom numere „One Last Fire” sa odličnog pretposlednjeg albuma „Bang”. Tu je ako je i postojala ikakva barijera za dobru žurku u prelepom ambijentu bila konačno probijena.

Nenametljiv, a itekako prisutan na bini klavijaturista Danijel Haglund je punio, inače odličan zvuk tokom naredne tri pesme „Stop The Train”, „Fire In The Hall” i razgaljujuće „Long Long Way”. U opštoj dobroj atmosferi posebno su se istakli Patrik Hejkinpijeti koji je čvsto i bez viška udaraca komandovao ritmom i odlični gitarista Hokan Serle. Uz takvu postavku Bjernu je bilo lako da preuzme ulogu savršenog frontmena, koji osim scenom izuzetno vlada i svojim glasovnim mogućnostima. O, da, voleo bih čuti nekog tako talentovanog na ovim prostorima, ali mrka kapa. Za ovu priču je bilo bitno da je triling pesama „All The Things”, „More More More” i razožoružavajauća „Dancing All The Way To Hell” dodatno podgrejao već temperaturom podgrejanu atmosferu. Predah je usledio uz „Rabadam Ching” i „Money Doesn’t Make You Man” te je nenametljivi melodični gitarski duel između Bjerna i Hokana bio uvod u jednu od njihovih najpoznatijih pesama „Down In The past”. Izučili su oni tu rokenrol prošlost i te kako, te je danas prezentuju svim rokenrol sladokuscima na najbolji mogući način. Da li treba napisati da je „Gloria“ izazvala kolektivnu euforiju? „Scream For You” je bila posvećena svim ženskim osobama u publici koje su itekako očima pratile Bjernovo kretanje po bini. „Black Saturday” je zatvorila zvanični deo koncerta.

Nije prošlo dugo, a bend se vratio na binu. Opet na radost ženskog dela publike Bjern je skinuo majicu i pokzao kako izgleda 43. godišnjak koji vodi uredan rokenrol život a nema tetovaže na sebi. „Wake Up” je bila prva pesma na bisu. Adrenalinska „Get It On” je usledila (inače prvi singl sa njihovog poslednjeg albuma „Boblikov’s Magical World“), da bi do kolektivne katarze došlo uz njihovu slobodno mogu napisati himnu „Dance With Somebody”. U tom momentu publika je pozvana da se što više približi bini. i približili su se, i igrali su i vidno raspoloženi Mando Diao se posle poslednjeg tona poklonio publici koja je i ovoga puta (to se i očekivalo) odlično odreagovala na muziku i nastup ovih petorice Švedskih kraljevića. Bravo, bre!, I još jedno bravo i za poslednju pesmu sa razglasa „Let There Be Rock“, abeceda, bre!.

I za kraj, zlotvori u ulozi prodavca pića osokoljeni prodajom na Rammstein koncertu i ovde su nabili cene koje su blago rečeno prenaduvane. Majstori dovoljno je 1:3, a ne 1:5, ohladite malo, a i frižideri bi mogli bolje da rade. No, da nastavimo sa Švedskom, kada će (i da li ikada) „The Hives”?

autor: David Vartabedijan

Galerija fotografija – Mando Diao – Beograd

Izvor:
balkanrock.com