Myrath već više od dve decenije egzistira u prostoru koji su stvorili isključivo sopstvenom strašću i umetničkim izrazom. Bend koji potiče iz Tunisa, a koji je svoj jedinstveni muzički jezik izgradio između domovine i Francuske, spojio je metal sa bogatim pripovedanjem i duboko emotivnim izrazom. Da li su to učinili povinujući se žanrovskim ograničenjima ili trendovima? Nimalo.
Sada, kada otvaraju novo poglavlje muzičke karijere sa predstojećim albumom “Wilderness of Mirrors” (2026, earMUSIC), obradovali su fanove nedavnim singlom “Until the End”, u kojem je gošća Elize Ryd iz benda Amaranthe. Razgovarali smo sa bendom Myrath uoči evropske turneje i dugo očekivanog, prvog nastupa uživo u Srbiji. Govorili smo o kreativnoj slobodi, saradnji bez kompromisa i o tome zašto bend muziku ne vidi kao spoj stilova, već kao sopstveni jezik koji konstantno evoluira.
Balkanrock: Vaš novi singl “Until the End” sa Elize Ryd je obradovao i iznenadio vaše slušaoce. Možete li nam reći kako je došlo do ove saradnje i šta vam je bilo najzanimljivije u procesu pisanja i snimanja singla?
Myrath: Sve je počelo vrlo jednostavno. Elize i mi smo shvatili da smo međusobni fanovi i od tog trenutka sve je teklo neverovatno prirodno. Bilo je skoro spontano, u fazonu: “Okej, daj da rezervišemo letove i nađemo se sutra u studiju.” Nije bilo nikakve strategije, samo uzajamno poštovanje i uzbuđenje.
Elize nije pokušavala da se prilagodi Myrathu, niti smo mi pokušavali da prilagodimo njen identitet. To mi je bilo ključno. Pesma se jednostavno proširila kada je njen glas ušao u priču. Po mom mišljenju, dobila je novu emotivnu dimenziju, nešto dublje i veći kontrast.
Najuzbudljiviji deo procesa bila je sama kompozicija. Eksperimentisanje, izlazak iz zone komfora, rizikovanje, tada je stvaranje postalo zaista fascinantno. Za mene je čin komponovanja uvek najmoćniji trenutak, jer tada može nastati nešto sasvim novo, iako ne znaš kuda će te proces odvesti.
Balkanrock: Kako ste pristupili spajanju vašeg zvuka sa stilom Elize Ryd?
Myrath: Nismo tome pristupili kao fuziji koju moramo da planiramo. Nije nam palo na pamet da veštački spojimo ili poliramo stvari. Myrath ima jak identitet, ali ima ga i Elize, i želeli smo to i da očuvamo.
Umesto da njen glas prilagodimo našem zvuku, pisao sam muziku tako da ostavi prostor za kontrast, svetlost i dah. Njeno vokalno prisustvo je donelo novu boju pesmi na vrlo prirodan način, donelo je nešto uzvišenije i emotivnije, a ravnoteža je proizašla iz tog dijaloga, a ne iz kompromisa.
Kada oba identiteta ostanu netaknuta, rezultat deluje iskreno. A iskrenost je uvek najjači element u muzici.
Balkanrock: Najavili ste album “Wilderness of Mirrors” koji izlazi 27. marta 2026. Šta su neke od centralnih tema i priča koje ovaj album istražuje?
Myrath: “Wilderness of Mirrors” je introspektivniji album od svega što smo do sada radili. Bavi se vrlo ljudskim temama: patnjom, gubitkom, pa čak i smrću, ali ne iz mračnog ili nihilističkog ugla. Svesno smo odlučili da tim temama pristupimo na što svetliji način.
Za mene, ne radi se o poricanju bola, već o njegovoj transformaciji. Kroz ceo album se provlači snažan kontrast između teških tema i osećaja uzdizanja ili nade. Verujem da tekstovi govore sami za sebe jer mnogo toga je rečeno jasno, bez dvosmislenosti, a ponekad čak i bez potrebe za objašnjenjem.
Balkanrock: Da li postoje određene inspiracije (konceptualne ili lične) koje stoje iza ovog novog izdanja?
Myrath: Naše inspiracije uvek dolaze iz nečega veoma dubokog i ličnog, i to se nije promenilo. Ali za ovaj album smo takođe osetili potrebu da se okrenemo ka spolja i da učimo o drugim kulturama i načinu na koji one pristupaju osnovnim ljudskim iskustvima.
Dobar primer toga je pesma “The Funeral”. Istraživali smo afričke kulturne perspektive smrti i žaljenja, gde ti trenuci nisu samo gubitak, već i transmisija, slavljenje i kontinuitet. To je direktno uticalo i na muziku i na nameru same pesme.
Zato je numera otpevana na svahiliju i engleskom jeziku. Jezik je postao deo poruke, a ne samo alat, i omogućio nam je da ove teme izrazimo na univerzalan i smislen način.
Balkanrock: Kako se proces pisanja i komponovanja za “Wilderness of Mirrors” razlikovao od procesa za vaše prethodne albume kao što su “Karma” (2024, earMUSIC) ili “Shehili” (2019, earMUSIC)?
Myrath: Proces se nije promenio, i to smo uradili sa namerom. Mi nemamo strog proces pisanja jer onog momenta kada uradiš tako, rizikuješ da se nesvesno ponavljaš. Za nas je konkretan cilj da izbegnemo da pišemo iste pesme dva puta.
Naš proces je u stvari odsustvo procesa. Svaki album započinjemo kao praznu stranicu, bez pravila, bez očekivanja. Pratimo instinkt, radije nego određenu metodu. Takva sloboda je esencijalna za nas, jer održava muziku živom i nepredvidivom.
“Karma”, “Shehili”, a sada i “Wilderness of Mirrors” su rođeni iz drugačijeg stanja uma, ne iz formule, i to je nešto što brižljivo nastojimo da sačuvamo.
Balkanrock: Vaš zvuk je oduvek bio spoj orijentalnih elemenata i modernog metal izraza. Kako balansirate kulturni identitet i tradicionalnu inspiraciju sa savremenim muzičkim trendovima u žanru?
Myrath: Potpuno razumemo pitanje, ali ne razmišljamo u takvim okvirima. Izrazi poput “Orijentalno” imaju tendenciju da previše pojednostave stvari i stave muziku u određene fioke koje nisu odraz onoga što smo mi danas.
Naše kulturno nasleđe je deo našeg identiteta, kao što svaki umetnik nosi svoju istoriju, ali nije nešto što svesno pokušavamo da izbalansiramo ili istaknemo. Ne razmišljamo aktivno o tradicionalnom nasuprot modernom, ili identitetu naspram trendova. Fokusiramo se na emociju, atmosferu i pripovedanje.
Ako se određene boje, skale ili ritmovi promene, to je zato što su nam oni legli u tom momentu, a ne zato što se trudimo da prikažemo kulturu ili pratimo pravila žanra. Ne jurimo moderne trendove jer trendovi prolaze. Ono što nam je važno su iskrenost i dugotrajnost.
U ovom trenutku, Myrath je jednostavno sopstveni jezik. I kao i svaki jezik, on prirodno evoluira.
Balkanrock: Možete li za naše čitaoce opisati kako bi ste definisali miks različitih muzičkih stilova koje koristite?
Myrath: Opisao bih Myrathov zvuk kao filmski metal koji pokreću osećanja i narativ, radije nego okviri žanra. To je muzika koja meša težinu sa melodijom, moć sa ranjivošću, i strukturu sa slobodom.
Mi crpimo iz raznih izvora, ali ih ne sklapamo po određenoj formuli. Sve služi pesmi i priči koju treba da ispriča. Tokom godina, takav pristup je prirodno oblikovao zvuk koji imam naviku da zovem samo našim.
U ovom trenutku, Myrath je manje miks stilova, a više identitet sam za sebe.
Balkanrock: U muziku često ugrađujete tradicionalne instrumente i motive. Kako birate kada i kako uključiti te elemente i šta oni znače za zvuk Myratha?
Myrath: Za nas, instrument je naprosto alatka, kao boja ili emocija. Kada pišemo, ne razmišljamo o stilu ili poreklu, već u smislu onoga što naša muzika treba da izrazi u tom određenom trenutku.
Postoje mnogi načini da se oblikuje emocija: brzina, harmonijska tekstura, dinamika, tišina… kao i određeni način na koji neki instrumenti rezonuju. Ponekad, pojedini ton ili dah može reći više nego složen aranžman.
Zato volimo da eksperimentišemo sa različitim instrumentima, bilo da je to duduk, violina, afrička ili indijska perkusija. Ne da bismo poslali poruku, već da bismo bili sigurni da tekstura instrumenta prenosi emociju što preciznije.
Na kraju krajeva, uvek je reč o pronalaženju pravog glasa za osećaj koji želimo da prenesemo.
Balkanrock: Nedavno je izašla kompilacija “Reflections” (2025, Verycords), koja na odličan način pokazuje vaše dosadašnje stvaralaštvo. Kada gledate unazad na svoju karijeru, šta se najviše izdvaja?
Myrath: Kada bacimo pogled unazad, jasno se izdvaja album “Legacy” (2016, Verycords) kao ključna tačka u našoj karijeri. To je bio trenutak kada je bend stvarno primećen. Pre toga, imali smo vrlo ograničene mogućnosti za odlazak na turneju, i bilo nam je teško da se adekvatno izrazimo kroz žive nastupe.
Jedan od najbitnijih trenutaka te ere benda je izlazak videa za pesmu “Believer”. iz nekog razloga koji nam i dalje deluje magično, izašao je iz okvira naših očekivanja i dosegao ljude širom sveta preko YouTubea.
To je bio prvi put da smo osetili kako se naša muzika povezuje sa slušaocima iz svih krajeva, ne samo lokalno, već i globalno. Promenilo je našu perspektivu i dalo nam dovoljno samopouzdanja da nastavimo da guramo dalje.
Balkanrock: Kako se vaš pogled na muziku i nastupe promenio od samih početaka do danas, gledano i kroz iskustva sviranja na velikim festivalima kao što su Wacken ili Hellfest?
Myrath: Naš pogled na žive nastupe se jako promenio. Muzika je ostala osnova svega, naravno, ali uvek se trudimo da donesemo na binu nešto što će muzici biti podrška i što će je takoreći proširiti.
Nekoliko godina unazad, kada god je moguće, trudimo se da uključimo i plesačicu, ljude sa pirotehnikom, a na velikim festivalima poput Wackena ili Hellfesta, i mađioničara. To su elementi koje nismo dodali da odvlače pažnju, već da pojačaju atmosferu i daju podršku emotivnom karakteru muzike.
Verujem da jedan šou u 2025. mora biti više od pet muzičara koji stoje na bini i sviraju svoje instrumente. Publika traži doživljaj, nešto zadivljujuće i pamtljivo, i to je pravac koji želimo da istražujemo dalje.
Balkanrock: Myrath je bend koji bivstvuje između Francuske i Tunisa. Kako ove dve kulturne sredine utiču na vašu kreativnost i pristup muzici?
Myrath: To je pitanje koje postavljamo sebi skoro svaki dan (smeh). Ali ozbiljno, to je pitanje koje verovatno treba postaviti ranije u životu, dok si još dete.
Kada odrasteš konstantno okružen muzikom, bilo da je to mesto gde živiš ili jednostavno tvoje porodično okruženje i muzički ukus roditelja, to te oblikuje na načine koje ne možeš svesno da kontrolišeš. Upijaš atmosferu, melodije, ritmove, emocije, davno pre nego što počneš da razmišljaš o žanrovima ili kulturama.
Mislim da je to zapravo ono što iskuje muzički identitet jednog kompozitora. Ne zemlja, ne etiketa, već godine uranjanja u zvuk i emociju koji polako postaju tvoj sopstveni jezik.
Balkanrock: Tokom turneje “Wilderness of Mirrors“ planirate nastupe širom Evrope. Da li imate u planu neke posebne goste ili neko specijalno iznenađenje?
Myrath: Trenutno smo duboko u fazi pripreme za turneju. Biće iznenađenja, ali je još uvek isuviše rano da se priča o detaljima.
Ono što mogu da kažem je da posvećujemo dosta pažnje na svaki šou kako bi ga načinili praviim doživljajem, i kako bi na pravi način preneli atmosferu i teme “Wilderness of Mirrors”. Ostalo ćemo otkriti na vreme.
Balkanrock: Koji nastup vam je najviše do sada ostao u sećanju?
Myrath: Ima jedan nastup koji mi se urezao u sećanje, a to je naša svirka na Sweden Rock Festivalu, gde smo potpuno neočekivano svirali dva puta u istom danu. Prvo smo svirali poslepodne u jednom od šatora, i nastup je prošao iznenađujuće dobro.
Kasnije tog dana, iz logističkih razloga, jedan od hedlajnera je morao da otkaže. Promoter se naš nastup toliko dopao da nas je pitao da uskočimo i sviramo ponovo uveče. To je bilo poptuno neočekivano.
Trenuci kao taj ostaju sa tobom dugo jer te podsećaju kako svirka uživo može biti nepredvidiva i kako se brzo stvari promene kada je vaša konekcija sa publikom opipljiva.
Balkanrock: Ovo će biti vaš prvi nastup u Srbiji. Šta posebno očekujete od publike ovde i imate li neke poruke za fanove u Beogradu?
Myrath: Ovo će biti u stvari naš šesti put u Srbiji, ali naš prvi nastup.snimali smo sve naše videe kod vas, i zaista volimo Srbiju…
Očekujemo jedno zaista posebno veče u Beogradu, i ne možemo da dočekamo da podelimo binu sa vama.
Za naše fanove u Srbiji: hvala vam za podršku tokom godina, stvarno se radujemo našem zajedničkom trenutku.
