Iz godine u godinu lista regionalnih izdanja pokazuje da kreativnost nije napustila područje Balkanskog poluostrva, bar kada je muzika u pitanju.
Šta se sve našlo na ovogodišnjoj listi 30 najboljih izdanja regiona, koju su za vas pripremili članovi redakcije portala Balkanrock, pročitajte u redovima koji slede.
ABOP – Masters of Afters (LAA)
Bend After je bolji od partija objavio je svoj treći, i verovatno do sada najbolji album. Ova supergrupa, sastavljena od prekaljenih muzičara hrvatske scene, novim, rasterećenim izdanjem podiže rejv na viši nivo. Kombinacija dva bubnja nikada nije zvučala ubedljivije; album kulminira kako odmiče slušanje, a tempo ne opada, već se konstantno zakucava na maksimum.
Ovo je zaista muzika budućnosti sa ozbiljnim osloncem na korenima. Energična i beskompromisna. Jedva čekamo da je doživimo uživo. Verujem da je i Bare u istom gasu, jer je ozbiljno pohvalio bend.
Video: Zwei Kilo Zucker
Arrojo – Ambis (Geenger records)
Eksperimentalna, progresivna rok pustolovina na leđima Nikole Kojadinovića i Milana Cicvarića upriličena u albumu “Ambis” otvara dva pitanja – gde ste momci do sada bili i gde nam je ovo na sceni bilo ranije? Odgovor na prvo pitanje je – bili su deo VHS sterea, koji posle nekoliko godina pauze pokazuje znake života, dok je odgovor na drugo Ne znamo. Upečatljiv, ne samo po trajanju, singl “Daleko” najavio je album koji se vrlo brzo obogatio za singlove “Svi glumci, sve glumice” i “Talas”. Užički dvojac nastupa kao petorka i tek je s objavljivanjem albuma krenula u koncertnu promociju, a kako najbolje nego u rođenom Užicu. Postoji opravdana bojazan da je ovaj album samo tračak eksperimentalne nade na alternativnoj sceni, mada postoji i opravdana sumnja da će doček “Ambisa” u ušima publike inspirisati Nikolu i Milana da rade još.
Video: Daleko
Bohemija – Odiseja u nemiru (Pop Depresija)
Niška ekipa Bohemija predstavila je početkom godine svoj četvrti studijski album, po istom receptu na koji su nas navikli i sa prethodnim izdanjima. Nežni, melodični indi rok, začinjen amerikanom i kantrijem, bluz rok solažama, violinom i višeglasjem svih članova benda postali su nešto donekle jedinstveno na domaćoj sceni i ono po čemu je Bohemija postala veoma prepoznatljiva. Iako na ovom albumu bend uglavnom pliva u poznatom, svakako se može čuti da su nastavili da istražuju svoje mogućnosti, što kroz vokalne deonice, to i kroz aranžmane pesama, čineći da svaka sekunda albuma dugog 40 minuta bude ispunjena i interesantna na svoj način. Delimično manja hitičnost pesama svakako doprinosi da više cenite slušanje albuma u celosti, iako se nekoliko favorita sa „Odiseje u nemiru“ svakako može izdvojiti.
Video: Izađi mi iz glave
Consecration – Video sam kako umireš (Geenger/POP Depresija)
Opsesivnost, najjača strana Danila Nikodinovskog kao muzičara, prodire u sve pore novog opusa, „Video sam kako umireš“, počevši od izbora egzotičnih instrumenata, preko kompozicije i aranžmana, pa sve do dokumentovanja procesa snimanja i realizacije promotivnih aktivnosti. Ceo stvaralački put, opisan u posebnom tekstualnom prilogu koji je izašao sa albumom, otkriva ne samo neposredna dešavanja u Consecration kampu, već i mnoga emotivna previranja i veoma lične opservacije, koje dopunjuju zvuk. Nešto progresivniji od prethodnika, album nema veliki hit, ali mu on nije ni potreban – kompleksne emocije dobijaju razradu u kilometarskim post-rock deonicama, retki momenti težine vraćaju „onaj stari Cons“, a ambijentalne deonice daju uvid u muzički um koji ne igra po pravilima scene, već ih samostalno kroji i redefiniše.
Video: Dogodiće se sutra
daze – Bila je EP (Kontra Rights)
daze su trenutno jedini bend u Srbiji kojem se s lakoćom može oprostiti ne samo dotrajala lowercase estetika, već i sporiji uvod u album – okej, ili EP, ako se već insistira na pedantnosti. Od malog komada eterične akustike, pa sve do uzoraka retko ukusne i hrskave gitarske alternative, bend se ne ugleda previše ni na svoje Hali Gali kolege, niti na svetske trendove, nudeći jedan kompaktan zvuk na tragu emotivnog post-hardcorea s početka milenijuma.
Ovo je onaj tip andegraund bisera, ljubomorno čuvanog za posebne prilike – ranjiva i sanjiva muzika koja se, kao svaka značajna tajna, deli samo u posebnim prilikama.
Video: Đavo
DLM – Ustaj Slaj Stone Srbija te Zove (Midget Unit Records)
Deca Loših Muzičara iliti skraćeno DLM su se, posle dve decenije diskografske pauze, vratili na scenu sa nestrpljivo očekivanim albumom “Ustani, Slaj Stoune, Srbija te zove”. Iako bend insistira da se nikad ni raspao, ovo izdanje predstavlja trijumfalan povratak u formu i zadržava prepoznatljiv fank-rok zvuk po kome su poznati. Usled menjanja vokala i gitariste, novi materijal je svakako energičan i angažovan, spajajući snažne brass sekcije i duhovite, oštre tekstove, što DLM postavlja na centralno mesto domaće scene. Ovaj album je jasan dokaz da je bend i dalje vitalan i spreman da napravi pometnju, a ujedno i svojevrsna kritika savremenog društva.
Video: Kao ulice kad se vraćam kući
Exterior Palnet – Haragma II (samizdat)
Godina je bila prilično siromašna za regionalni metal, ali neki biseri u blatu se ipak mogu pronaći. Prava je retkost da jedan regionalni bend ne samo što ispunjava obavezan program, već ide i daleko izvan konvencija, nudeći jedan upečatljiv, originalni produkt. Za sve fanatike DSO, DHG i Krallice, momci iz Zagreba pod imenom Exterior Palnet – da, upravo se tako piše – nude jedan vratolomni ekskurs kroz disonancu, neobične progresije, sa svojim specifičnim kolorom i neupitnom tehničkom veštinom. Najbolji deo? Za svojih desetak godina postojanja, momci su usavršili gitarsku veštinu, sejući rif za rifom materijala koji, kontra onome na šta je prosečan slušalac disso-blacka navikao, klizi kao po loju, dok grlo Tomislava Hrastoveca bljuje storije različitog nivoa apstrakcije.
Video: Behind the Veil
Gazorpazorp – Niz reku (Moonlee Records)
Posle dva EP izdanja (“S/T” i “Od vazduha i sunca”) prvo dugo izdanje na koje su slušaoci dugo čekali je februara godine na izmaku obelodanjeno pod nazivom “Niz reku”. Iako je delovalo da “Od vazduha i sunca” sadrži kor onoga što Gazorpazorp arsenal ima da ponudi – “Niz reku” je otišao korak dalje u dva vrlo važna izražaja. Prvi, u ulozi glavnih vokala su se obrela i ritam sekcija, te su se posledično “Minut do sna” i “Mahovina” lako istakle među osam traka. Drugi, tekstovi su, reklo bi se ličniji, pevanje je iskonskije, vapaji su dirljivi i time Gazori gađaju novu žicu, žicu koja je se krila negde iza gitarskih fraza na ranijim diskografskim izdanjima. Iako je kraj godine doneo promenu u sastavu benda – Damjan Nedelković više nije član Gazorpazorpa – nadajmo se da će ta promena doneti novinu u izrazu, zvuku i pogoditi, možda već naredne godine, neku novu žicu.
Video: Mahovina
Grizete – Čekanje (samizdat)
Kada je bend video deo finala nagrade za Milan Mladenović deli se slušateljstvo na dva dominantna mišljenja – Ček da vidimo šta ima ovde novo i Ma nameštaljka, vidi ko je u žiriju. Zašto je to važno ovde? Nije puno sem zbog činjenice da je neko iz prve grupe i zbog nade da je neko iz druge grupe ipak ukačio ime benda Grizete i numeru “Ima mesta”, koja se našla u finalu trke za prestižnu nagradu. Singl “Ima mesta” sa “Titanom” čini okosnicu albuma “Čekanje”, koji je vrlo ukusno, posebnim vizuelnim rešenjima iznošene grizete upriličio svaku od svojih šest numera. Andreina vokalna rešenja i zanimljiva tekstualna frazeologija na ovom albumu služe kao potvrda alternativnoj sceni da dame ne igraju slučajnost i ekstravagancu – iako se ostavlja taj utisak pogotovo van regionalnih centara – i nadajmo se da ohrabruju i druge da uzmu instrument.
Video: Ima mesta
Jimmy Fitzsimmons – Too Much, Too Soon (GLITCH)
Previše (dobrog) u premalom vremenskom intervalu – tako bi se mogao opisati Jimmyjev upad na scenu u kojoj su svojim stilom svirke, načinom odevanja, ako hoćete i korpulencijom, ostavio silan trag. Karakterom koncerta koji bi u Americi bivao slavljen kao nacionalno blago, Jimmy predstavlja, čak fizičku, simbiozu svakog svog člana, iza koje kreativno stoji Ivan Krstić, ali se u izvođenju to ne može naslutiti, zato je Jimmy Fitzsimmons bend upečatljivog debi izdanja “Too Much, Too Soon”. Mnogo tekstualne provokacije, masnih gitarskih rešenja, vrlo lepo aranžmanski upakovano u ono što bi novinari okarakterisali kao garažni rok, a suštinski u osnovi sadrži bluz ala Black Keys čini Jimmyjevu srž. Ukoliko do sada niste imali prilike da ih vidite uživo, obavezno pričinite sebi to zadovoljstvo jer vas frontmen Marko Dorić neće ostaviti ravnodušnim.
Video: Fake Titz
Kali Juga – Smrt Svetu (samizdat)
Poznato ime svima koji prate metal scenu u Srbiji, Elio Rigonat okupio je novu ekipu i započeo novo poglavlje s bendom Kali Juga, ovog puta oslanjajući se na doom i stoner kao temelj zvuka. Album Smrt svetu kod slušaoca stvara osećaj kao da gori u najmračnijem ponoru pakla, ali na način koji je istovremeno i zabavan. Umesto da slušaoca uvlači u turobna previranja, rifovi i gruv ovde više voze i pokreću, omogućavajući izdanju da pregazi žanrovske stereotipe. I dalje je reč o prelepoj, masivnoj i mračnoj buci, ali dovoljno vešto upakovanoj da osvešćuje i udara, a ne da baca u beznađe. Poseban adut albuma su vokalne harmonije, kakve se ne mogu čuti kod mnogo regionalnih metal bendova, koje pesmama daju dodatnu dinamiku i melodičnost ispod grubih lead vokala.
Video: Planine Ludila
KOIKOI – O sreći u snovima (KoiKolektiv)
Mada je slučaj hteo da se, zbog nezahvalnih poređenja sa debijem, nova ploča nađe pod mikroskopom, “O sreći u snovima” odlično funkcioniše kao celina, počev od genijalne vizuelne direkcije iz pera umetnika Mihaila Kalabića koja pomera granice domaćeg dizajna, pa do utegnute, oštre, a opet bestežinske produkcije Saše Jankovića, koji je ostavio trag na svetskoj sceni milenijumskim tranzicijama u produkciji The Cure, kao i Napalm Death. Muzika diše, uzleće i slobodno pada, shodno vremenu nesigurnosti i identiteta pod znakom pitanja. Centralna pesma i okosnica albuma, “Urnišu me šume”, je brilijantni psihoanalitički trip u kojoj Grabež prelazi preko svoje stidljivosti, prepuštajući se “orgijanju sa sobom” kroz ranjivi falset, dok pozadinska elektronika, raštrkana celim trajanjem ploče, konačno zvuči fokusirano i potrebno.
Video: Ponovo stran
[machina] – Folklor (samizdat)
![[machina] - Folklor](https://balkanrock.com/wp-content/uploads/2025/12/machina-Folklor--1400x1400.jpg "machina - Folklor | Balkanrock.com")
Ko se bar jednom upustio u slušanje benda [machina] zna šta može da očekuje od ovog albuma — a to je da je najbolje da ništa ne očekuje, jer će vas ovaj bend, koliko god da ga poznajete, svakom novom pesmom baciti u potpuno neispitane teritorije. Slušalac će biti razbacan između najdubljih ćoškova metafizičkih monologa i gotovo plesnih melodija. A nekada će te dve stvari biti spakovane i u jednu. Naravno, [machina] i na ovom izdanju poseže za autentičnim vokalnim harmonijama koje omamljuju publiku, dovodeći je u stanje u kom može samo da zatvori oči i upija svaki ton. Na ovaj način bend uspeva da u centar postavi i svoje tekstove, jer kada je nešto ovako otpevano, prosto je nemoguće ne saslušati o čemu je reč.
Video: Metastaze
Mayales – Boutique Pop, Vol.1 (Aquarius Records)
Nakon epske „Domovine“, hrvatski sastav Mayales posle 30 godina karijere nastavlja da se igra sa zvukom i na svom petom studijskom albumu. Možda malo više pop nego do sada, ali u najmanju ruku, bend ostaje veran tome da svaka pesma mora da pokrene slušaoca i pozove ga na dancefloor. Bilo da su to pesme poput „Ovo je divan dan“ ili „Odlazi sunce“ koje se zvukom naslanjaju na prethodni period benda, „Jedan mali dio tebe“ sa Kristijanom Beluhanom koja miriše na početke karijere, ili funky pop plesne „Pogledaj u njene oči“ ili „Bilo je blizu“ sa Edo Maajkom, Mayales uspeva da svakom ljubitelju različitih zvukova iz različitih faza benda donese deo onoga što želi da čuje. Vol. 1 je odradio svoj deo, sada čekamo Vol. 2.
Video: Ovo je divan dan
Mitsko Biće – Došlo vreme da se Biće menja (samizdat)
Došlo vreme da se Biće menja, kaže bend, i ta promena je nešto što je svakako obeležilo ovaj prvi album, koji dolazi dve godine nakon EP-ja „Tužne pesme u slatko-kiselom sosu“, snimljnim sa bendom Kineski restoran. Bend je uzeo bedroom indie pop sa tog izdanja, nadogradio ga i stvorio nešto malo ozbiljnije, formiranije i produkcijski dosta upeglanije – ukratko, može se reći, iskoristio dve godine da zaista poraste. Zadržavajući identitet sa laganim ritmovima, retro sintovima i specifičnim vokalima, a dodajući sve pomenuto, bend nam je dao album koji podjednako dobro radi dok sedite kući i tužno gledate kroz prozor zasut kišom, ili sa slušalicama u ušima šetate nepoznatim delovima grada u kasnim letnjim noćima.
Video: More
Neven – Zakon ljubavi (Hardcore for the Losers/Geenger Records)
Godinu dana nakon što su se na našoj godišnjoj listi našli sa debi albumom „U svakom srcu gore svetla“, beogradski hardcore omladinci donose EP „Zakon ljubavi“ koji u samo šest minuta uspeva kompletno da samelje slušaoca – i fizički i mentalno. Ako nas pitate da izdvojimo jednu pesmu, mi vam poručujemo da poslušate „Blagoslov neznanja“, „Samilost“, „Zakon ljubavi“ i „Gour Krsna / Prvi simptom Kali Juge“ – odnosno sve četiri pesme koje treba posmatrati kao celinu prepunu brejkova i vokala koji samo zvuče agresivno, ali su zapravo sve samo ne to. Neven svakom pesmom pokušava da pošalje po neku poruku, da ukaže na različite nepravde sa kojima se susreće moderno društvo, koje te probleme svesno ili nesvesno samo stvara. U brzom vremenu, brze moraju da budu i pesme, pa za ovih nekoliko minuta možda i saznate nešto o sebi.
Video: Gour Krsna / Prvi simptom Kali Juge
Reflection – Cleft Stick (Geenger Records)
Na novom izdanju Reflection, verovali ili ne, zvuči još atmosferičnije i emotivnije nego na prethodnom albumu. Bend savršeno tempira zidove zvuka, u kojima se gitarske deonice pune neobičnih akorada pretvaraju u sredstvo utehe, grleći slušaoce dok se preko njih pre**maju bolni vokalni krikovi. Sve to povezuje izuzetno gruvi ritam sekcija, koja u svakoj pesmi predstavlja savršeni lepak za melodijske linije, pažljivo vozeći dinamiku gore-dole i sprečavajući da se slušalac izgubi u ujednačenosti — čestoj zamci ovakvog izraza u kom su vokali gotovo neprestano na vrhuncu emotivnosti. Album donosi i brze, post-harcore numere koje zakucavaju ritmom i gitarama, ali i sporije, emo-stonerske kompozicije koje od početka do kraja uljuljkaju svojom melanholijom i snažnim, ujednačenim udarcima.
Video: Walls
rtificial:red – Suspiria EP (samizdat)
Rtificial:red je potpuno novi alternativni rock bend na hrvatskoj sceni, koji je kroz četiri poprilično radio-friendly numere uspeo da pokaže i širinu i konkretnost svog zvuka. Na izdanju možete naći gruvi rifove u gotovo nu metal fazonu, ali i gomilu šugejzerskog rastapanja i atmosferičnosti, i sve to spojeno sa sjajno osmišljenim vokalnim humovima. Tako će nekima bolje leći moćna numera „Parasite Eve“, dok će se drugi fino počastiti „placebovskom“ „Quiet (Happy Birthday)“. Ono što je, pak, glavni adut izdanja jesu dobro osmišljeni, dinamični aranžmani koji refrene jasno postavljaju u centar svake pesme, tako da vam se svakim novim pojavljivanjem sve više ucrtavaju u pamćenje.
Video: Parasite Eve
Spejs Noksi – Sveto mesto (Fun House)
Spejs Noksi je svoje “Sveto mesto” skrojio kao niz tripoznih matrica koje bi se bez problema mogle naći u rejv sceni nekog horor filma, kroz koje samouvereno probija poput crnog mustanga kroz zapuštenu, mračnu šumu. Ipak, ovo nije samo mračno izdanje, već umetnik vešto balansira između političke “koketnosti”, humora, provokacije i erotike, ostavljajući čak prostor i za svoju romantično-šarmantnu stranu. Ono što ga dodatno izdvaja jesu reference na filozofe, pisce, mislioce i istorijske događaje, koje se prirodno prepliću s mejnstrim pop-kulturom, pokazujući da se Noksi jednako sigurno kreće u oba sveta. Zanimljivo je i to što su na albumu mesto našle i starije, ranije neobjavljene pesme, koje izdanju daju dodatnu širinu i predstavljaju Noksija u nešto drugačijem obličju od onog u kakvo je sazrevao tokom godina.
Video: Solunski Proces x TMina
Staticø – Absurdity of This World (Refuse Records / Out of the Darkness / O.U. / Ayran Sounds)
Kao da ga sviraju neke stare kuke, hardcore iz pera Staticø je savršen blend tradicije i modernog. Našlo se mesta za svašta – dišući u ritmu UK82 scene, ovdašnja metalizirana d-beat razbijačina se stilski prostire od Skandinavije pa sve do američkih hardcore klasika, sa jedva primetnim post-punk šmekom i zanimljivim odstupanjima od norme, kao u sjajnoj „Black, Gray and White“ kojaj zatvara album. S tekstovima koji se osvrću na večite političke bauke kolonijalizma, šovinizma i kapitala, Staticø obitavaju negde na međi zdravog pesimizma i saznanja da niko sebi ne može da dozvoli totalnu rezignaciju. Hladne glave, bend nudi ravno pola sata koncentrisanog prašenja koje već pretenduje na status budućeg klasika u krugovima kolekcionara HC vinila.
Video: Black, Gray and White
Šakal – II (Werewolf Promotion)
Novo izdanje black metal benda Šakal može se opisati kao osećaj da se borite za život dok trčite po zaleđenoj planini kroz najgušću maglu na svetu, dok vas juri čopor besnih vukova. Dakle, reč je o neprestanom naletu adrenalina koji će vam rasti uporedo s uzbuđenjem, čak i kada mislite da ste došli do vrhunca. Šakal ume i da stvari malo uspori, stavi blastbeatove u drugi plan i počne, kroz atmosferične gradacije, da kroji mračni oblak melanholije iznad slušaočeve glave, ali samo da bi ga potom ponovo vratio u vrtlog neobuzdanosti i haosa, i to s još većom silinom. Pored svega toga, na albumu se mogu naći i izuzetno melodične, gotovo epske gitarske harmonije, koje mogu naterati publiku i na horsko pevanje. Sve u svemu, reč je o jednom kompletnom i autentičnom black metal izdanju koje Šakalu može otvoriti nova vrata na metal sceni.
Video: U krvi
The Cyclist Conspiracy – Back to Hermetics and Martial Arts Vol. 1 (Subsound Records)
Posle dvogodišnje, ne valja reći pauze, jer red Male braće nikada ne spava, od ništa manje angažovanog “Mashallah Plan” (2023, Subsound), evidentna su važna ideološka pomeranja. Ne samo što je povratak “Back to Hermetics and Martial Arts Vol. 1” formatiran nalik antologiji – jedinom formatu sposobnom da izdrži mnoštvo disparatnih stilova – već i tishoumaren štrihovi takođe odlaze u drugi plan, dajući prostora raskošnoj distorziji da žari i pali kroz nova poglavlja tajne istorije psihodelične muzike. The Cyclist Conspiracy su ovom raznolikom zbirkom pokazali da im žanrovsko šaranje ide od ruke na više nivoa, bez obzira da li je ciljna grupa audiofil-prašinar, spreman da posveti sate istraživanju referenci i aluzija, ili pak prosečan slušalac, koji ne traži ništa više od fluidne world music slikovnice, bez komercijalnih kompromisa i sa jakim psihodeličnim podtekstom.
Video: The House of Dharma
The Stone – Kletva (Immortal Frost Productions)
“Kletva” je album ujednačenog kvaliteta koji, momenta kada dotakne vrhunac, ne pušta do isteka vremena trajanja. Naime, kada je komponovanje u pitanju, ovom izdanju ni najmanje ne fali ambijentalnih delova, a delikatni balans između snage i atmosfere je tajni sastojak koji ga čini toliko ubedljivim. U nekoliko navrata bend slušaoca baca sa jedne na drugu stranu ovog paradoksa – red juriša, red borbe, pa red meditacije. I tako ponovo, pesmu po pesmu.
I izvan perspektive black metal klike, jedna stvar je očigledna – The Stone su svojim radom, upornošću i albumima, koji su obojili kako domaću, tako i globalnu scenu crnom bojom koja se nikada neće saprati, zaslužili svaku napisanu pohvalu. “Kletva” je još jedna nijansa iste u paleti kojom najveći srpski black metal sastav slika svoje delo, sledeći svoju, i samo svoju viziju. I to rade vrhunski.
Video: Kletve lovor
Turbo Trans Turisti – Važan i veliki (Kontra Rights/LAA)
Braća Mijušković su na prethodna dva albuma, posebno na prethodnom „Ništa nije strašno“, eksperimentisanjem sa elektronikom i različitim zvukovima uglavnom pokušavali da probiju granice poznatog i u tome im je svakako dobro išlo. „Važan i veliki“, sa druge strane, sada usporava stvari. Igranje sa konvencionalnim je i dalje tu, ali je konačni proizvod mnogo manje haotičan, usporeniji, laganiji. Pesme aranžmanski ne odstupaju previše od onoga što je bend i do sada radio, ali deluje da su pevljivije nego pre, nekako svedenije, a zaokruženije, dok su u isto vreme zarazne kao pre, samo iz jednog novog ugla. „Danas sam važan i veliki“, kaže naslovna pesma, a album bi svakako trebalo da ostane i važan i veliki u budućnosti. Za danas, na repeat.
Video: Važan i veliki
Tymock – Gledamo kroz prozor kako gore kuće (Tribal Rajber)
Tymok nas je obradovao nastavkom, njihovim drugim albumom. Album, kao i sam projekat je toliko autentičan da ga prosto moramo uvrstiti u listu.
Kako su i sami opisali njihov žanr, emo drone, šta god, ovo su zvučni teskobni pejzaži koji samo na jugu Srbije mogu nastati. Za razliku od debi albuma, ovog puta definitivno krade svu zabavu, poezija, i stihovi koji su nenormalno lepo sastavljeni i izrecitovani uz muzičku odgovarajuću podlogu. Hoćemo i pesmaricu uz buklet sledeći put.
Video: Dilane pijan si
Ubili su batlera – Ubili su batlera (samizdat)
Iako se čini da nisu dovoljno uradili na promociji samog albuma (EP-a) – ali studentima se sve da oprostiti i razumeti, muzikom su zaslužili i našu redakciju zadužili da oseti potrebu da promociju podstakne inkluzijom u ovu listu, te vam zato, dragi čitaoci i čitateljke, skrećemo pažnju na Self Titled album popularnih Batlera. Zabeležili su svoj, kako sami kažu, post hardkor, emo i slične gluposti izraz u četiri brze, ali ne i kratke audio trake, koje pored standardna dva telekastera režućeg i ekspresivnog tona bivaju podržana duvačkom sekcijom urađenom u saradnji sa Jakovom Firezom (Škofja Loka), koji je na izvestan način oplemenio svirku Batlera i pokazao da može melodičnije. Iako su ovim albumum hteli da naprave presek stanja i druženja u bendu, nadajmo se da će u narednom preseku više od četiri numere biti na združenom izdanju.
Video: Ubili su batlera
VEL – Коски, коски (samizdat)
Nakon četvorogodišnje pauze od debitantskog albuma „Crnilo“ bitoljski bend Vel (Вел) se na scenu vratio sa produkcijski svežim i muzički i tekstualno zrelim albumom. Bend koji čine iskusni muzičari se lako igra sa žanrovskim oblicima i zvučnim rešenjima, dok kostur kompozicija čini klasična rok pesma. Tekstovi pesama su jezički precizni i smisaono duboki, lični, gotovo ispovedni, samo naizgled mračni i tmurni, i traže od slušaoca da se uroni i dalje traži odgovore. Pevanje je često višeglasno i čime se naglašava zajednička vizija. Poseban dragulj na albumu predstavlja kompozcija “Г.И.С (Горди, срамни)”/”G.I.S (Gordi, sramni)” nakojoj je Goran Trajkoski (GoTra) gostovao kao vokal i gitarista. Ova saradnja predstavlja novo poglavlje u makedonskoj muzičkoj avangardi. Album „Koski Koski“pokazuje da je bend Vel tek odškrinuo vrata ka novim prostranstvima, kao i da makedonska scena i dalje ima šta da kaže.
Video: Odgovor
Zubi – Bruksizam (Soundbubble Records)
Dvojac u licu bendovskog debitanta sa stažem na DJ sceni, Bojana Vukovića i bubnjara Dušana Prentovića (Stiff Buscemi, ex-Wolfram) je prepoznao i uzjahao tigra – rame uz rame sa svetskim nü-post punkom, Zubi u proverenu formulu unose ludi balkanski regionalizam koji im garantuje mesto na svim regionalnim andergraund festivalima. Sintoidno istraživanje ritma ukazuje na jasnu poziciju, što muzički, što politički – minimalistički, grčeviti drum brejkovi služe kao podloga za sintetičku psidžu i socijalno svesne tekstove, sa solidnim naklonom ne samo prema Viagra Boys i inim post-punkerima, već i prema hip hopu 21. veka. Naročito zanimljiv kada unese dozu tribalizma u ritmički jezik, Bruksizam je proizvod nove DIY spontanosti koja tek uzima maha na globalnoj muzičkoj sceni.
Video: Bruksizam
Zyrion – Zyrion (samizdat)
Tražite dobar doom i stoner, uz nekoliko kašika prog zvuka? Na pravom ste mestu. Upravo to donosi debi LP kragujevačkog benda Zyrion. Zvuk benda na albumu je pažljivo složen: gitare su režuće i oštre, bas masan i brundajući, bubanj u savršenom gruvu s ostatkom instrumenata, dok se vokali lagano provlače kroz ovaj zid zvuka. Ono što instrumentalno daje posebnu draž bendu jesu klavijature, koje prirodno „čučnu“ u stil s jasnim uporištem u etno muzici. Na taj način tradicija postaje još opipljivija — iako je već prisutna kroz ritmove i melodije, klavijature je dodatno podebljavaju, podvlače i naglašavaju. Sve u svemu, ovo izdanje jasno pokazuje da Zyrion zna u kom pravcu želi da ide i da je već na debi albumu uloženo mnogo truda kako bi se precizno definisao identitet njihovog zvuka.
Video: Vreme
Животни – На Балкан, сам (Мртов коњ)
Nova skopska scena pokazuje da je najhrabrija i najangažovanija u regionu već drugu godinu zaredom – pod novim imenom Животни, Martin Đorlev i drugi članovi Gola planina kolektiva premišljaju granice art punka, post-rocka i jazza, pišući svebalkanski manifest protiv kapitalizma, nacionalizma i bratoubistva. Autorski jedinstven, projekat se nastavlja gde je stao bratski bend Stoj, posle!, nudeći progresivan, nepredvidiv i buntovan album koji je muzički barem tri koraka ispred bilo čega drugog u regionu. Lepota ovog albuma nije samo u koloritu motiva, vrtoglavim aranžmanima ili regionalnom melodijskom otisku, već i ideji „Balkanskog proleća“, koja nije samo odjek pojedinačnih borbi poput tragedije u Kočanima i studentskih protesta u Beogradu, već i vizija novog, mladog Balkana koji tek dolazi.
Video: Kamen
