Pored brojnih turneja širom Evrope, članaka u The Quietus i The Guardian, i potpisivanja ugovora s kultnom kućom Rocket Recordings, malo ko bi pomislio da Gnoomes svoje poreklo vode iz Perma, industrijskog grada nadomak Urala. Raskrstivši sa svojim garažnim počecima, Aleksandar, Dima i Pavel su započeli novu priču, na međi stamenog motorik ritma, shoegaze rasplinjavanja i uopšteno, vintažne psihodelije za koju se tada u Rusiji slabo ko interesovao. Ali nije bilo potrebno mnogo vremena da se njihov potencijal prepozna na evropskoj alternativnoj sceni, i ubrzo potom, nakon dolaska nekadašnje menadžerke benda Maše na poziciju basistkinje, stvari kreću svojim tokom.
Rat, selidbe, haos… i nastupi. Uvek u pokretu, sada kao duo u licu Saše i Maše, Gnoomes nisu želeli da stvari prepuste slučaju, i ubrzo se pojavljuju u regionu gde su zapaženim nastupima na MENT Festivalu, a nešto kasnije i prvom izdanju Changeovera, počeli da talasaju u do tada neistraženoj teritoriji. U zalasku tekuće godine, bend se konačno skućio — Slovenija se pokazala kao idealno mesto za ruski „stargaze“ u emigraciji. O tome kako provode vreme pred svoj predstojeći koncert u Karmakomi, koji ponovo rade pod okriljem Connected Agency, kao i mnogim drugim stvarima, Gnoomes su porazgovarali sa predstavnikom naše redakcije.
Balkanrock: Već ste uspeli da se snađete na beogradskoj sceni, ali ste se onda preselili u Sloveniju. Koliko se te dve zemlje razlikuju jedna od druge kada je muzika u pitanju?
Gnoomes: Zapravo nikada nismo stalno živeli u Beogradu — dolazili smo u talasima, na kratke periode. Ali i prema našem iskustvu i kroz razgovor sa prijateljima-koleginicama i kolegama, možemo sa sigurnošću reći: Beograd je muzički izuzetno razvijen. Za Srbiju u celini ne bismo da govorimo, ali baš prestonica je snažan centar. Ako pogledate veliki katalog muzike objavljene još u jugoslovensko vreme, slovenačkih izdanja je tamo, nažalost, malo — dok srpskih i hrvatskih ima napretek.
Ipak, i u Sloveniji ima dovoljno života. Festivali poput MENT-a odlično podržavaju scenu, a samo postojanje prostora kao što je Metelkova govori mnogo. Ipak je Slovenija mala zemlja, potražnja za muzikom je ograničena, ali to uopšte ne sprečava pojavu i razvoj projekata kalibra jednih Širom.
Od savremene slovenačke muzike posebno volimo bend Svojat i uvek savetujemo svima da ga preslušaju ako već nisu upoznati.
BR: Stiče se utisak da anglofona publika obraća vašem stvaralaštvu daleko više pažnje nego ruska. Poklapa li se to sa vašim iskustvom?
Gnoomes: Hehe, ako je ranije zaista sve i bilo baš tako — na samom početku — sada je slika već malo drugačija. Zamislite: mi smo bend iz Perma, industrijskog milionskog grada okruženog zatvorima, i tu smo bili sa svojim šugejz–krautrokom. Naravno, takav izbor pravca je zvučao, blago rečeno, čudno. Ljudi kojima je to u tom trenutku bilo zanimljivo mogli su se maltene za prebrojati na prste. Čak smo razmišljali: možda nešto nije u redu s nama? I nosili neku tihu uvredu u sebi.
Ali u predkovidno vreme sve je počelo da se menja, a u pred-ratnim godinama dostiglo je svoj vrhunac — videli smo rastuće interesovanje za našu muziku. Zatim je počeo rat i sve se srušilo. I sad ništa nije jasno. Rusi, ne Rusi — nama je zapravo svejedno. Najvažniji je kontakt sa ljudima kojima bi to moglo da bude zanimljivo. To je jedini kriterijum.
Kad dolazimo u Beograd, vidimo mnogo ljudi koji su dolazili na naše koncerte u Rusiji pre mnogo godina. Naravno da smo im jako zahvalni. Ali jednako ćemo se obradovati da vidimo ljude iz Novog Sada ili Kikinde — tu se za nas granice brišu.
Balkanrock: „Stargaze“ je veoma gotivan termin. Kako je uopšte nastao?
Gnoomes: Stargaze se pojavio još u vreme našeg prvog EP-ja. Tada smo bili klinci-maksimalisti, vrlo visokog mišljenja o sebi, haha. Hteli smo da „izmišljamo žanrove“, i eto tako se rodila misao: ako stojiš, pogleda zabodenog u pedale, to je šugejz. A ako ležiš, opušteno gledaš u noćno nebo… kako to nazvati? Tako je nastao stargejz.
BR: Pošto je Gnoomes silom prilika do skoro bio duo, čime se sada bave preostali članovi u Rusiji? Postoje li planovi za reunion?
Gnoomes: Ovo je prilično tipična priča za muzički svet. Mladi momci su svirali rok, a onda je počeo život: neko je dobio decu, neko se razboleo, neko otišao na postdiplomske. Takvi obrti sudbine, naravno, ostavljaju trag. Kako se baviti šugejz–krautrokom u Permu ako moraš da izdržavaš porodicu?
Ipak, uprkos svemu, svi bivši članovi benda i dalje nalaze snage da učestvuju u nekim muzičkim projektima. Suosnivač Gnoomesa, Pavel Fedosejev, uspešno ide solo putem sa projektom KIKOK. Dima, naš gitarista, radi pod imenom Overalone.
Planova za reunion za sada nema. A i o kakvim planovima može biti reč kad je tvoja zemlja izabrala neki svoj čudan „razvojni“ put. Možda jednog dana, kada se svi ratovi završe, za desetak godina, dođemo, prodrmamo staru gardu i odsviramo koncert već za svoje unuke. A zasad — pa dobro, bar nas još nisu proglasili inostranim agentima. I na tome hvala.
BR: S obzirom na trenutnu situaciju, da li vam je teško da održavate kontakt sa prijateljima i porodicom kod kuće?
Gnoomes: Znate, često razmišljamo o sedamdesetim, o emigraciji Brodskog i Dovlatova. Oni nisu imali ni Telegram, ni Zoom. Nisu mogli u svakom trenutku da pozovu porodicu ili pošalju fotografiju da pokažu šta su jeli za ručak. U tom kontekstu smo mi, naravno, u mnogo privilegovanijoj poziciji. Srećom, internet u Rusiji još uvek funkcioniše — uz škripu, ali funkcioniše. Mada, nema sumnje — bez VPN-a, pristupanje „suverenom internetu“ uskoro neće biti moguće i pitanje je samo kada će se to tačno desiti.
Što se putovanja tiče, ona su moguća, ali nema naročite želje. I nije stvar u prijateljima ili rodbini. Jednostavno, tamo počneš da se osećaš pomalo kao u Severnoj Koreji: društvo izgrađeno na lažima i nekim maglovitim „tradicionalnim vrednostima“. Postoji odličan ruski pisac Vladimir Sorokin, i neko se našalio da živimo unutar AI-modela istreniranog na njegovim tekstovima. Stepen ludila je porastao do te mere da posmatrati sve to sopstvenim očima i nije baš prijatno iskustvo.
BR: Recite nam nešto o novoj saradnji sa Martinom Krambergrom. Da li ste imali prilike da radite još sa nekim lokalnim muzičarima ili producentima u Sloveniji?
Gnoomes: Martin se pojavio u našem životu 2023. godine. Tada smo svirali sa njegovim bendom Moving as a Giant na jednom slovenačkom festivalu. Videli smo da je bend odličan, a on sam je sjajan bubnjar. Zapamtili smo: evo čoveka kojeg definitivno treba držati na radaru.
Kad smo se preselili u Sloveniju za stalno, shvatili smo da nam nedostaje rock energija. Bez mnogo razmišljanja predložili smo mu da proba da svira s nama. Mic po mic, i već smo zajedno odsvirali nekoliko festivala. S njim nam je neverovatno udobno, i vrlo se organski uklopio u naš proces.
Što se drugih imena tiče — postepeno povezujemo kontakte, odlazimo na koncerte, organizujemo svoja mala dešavanja. Zaista želimo da se razvijamo ovde i istovremeno pomažemo drugim muzičarima: koncertima, promocijom, organizacijom. Na primer, sasvim slučajno upoznali smo neverovatno kul ekipu iz kompanije GoTape — takođe iz Rusije. Oni proizvode kasete u Mariboru, svega pedeset minuta od naše kuće. Ne samo da delimo DIY-pristup, već smo već uspeli da izdamо neke kasete za naš lejbl.
BR: Pored muzike, Aleksandar radi kao vodič i čak puštate svoje setove tokom tih tura. Kako reaguju „obični“ ljudi, koji nisu iz muzičke scene? Da li se muzika dobro uklapa u turizam?
Gnoomes: U svetu punom ludila, iluzija i hirova čudnih ljudi koji vode države, ostaju nam samo veze jednih s drugima. I ta misao nas, iskreno, mnogo inspiriše.
Da, ova delatnost je postala odličan dodatak muzici. Naša putovanja su, u suštini, o istom onome o čemu je i naša muzika — o sigurnom prostoru. Formalno, ljudi dobijaju uslugu: nahrane ih, provozaju, napoje. Ali nama je najvažniji kontakt, osećaj zajedničkog prostora i pokušaj da pokažemo da je moguće živeti svoj san, čak i ako put izgleda čudno i nepredvidivo.
Za mnoge je to neobično iskustvo, i posebno nam je drago kada neko posle putovanja prvi put pusti našu muziku i napiše: „Vau, kakav album!“. Takvi trenuci greju dušu.
BR: Šta se za vas promenilo nakon nastupa na MENT-u i Changeoveru 2022? Da li su vam se otvorile neke nove mogućnosti u regionu?
Gnoomes: Svirali smo na MENT-u u februaru 2020. Odmah posle toga otišli smo na turneju u Francusku, i bukvalno nedelju dana nakon povratka granice su se zatvorile — počeo je kovid. U tom trenutku smo upravo objavili svoj dotad najpopularniji album, stvari su išle sjajno. Ali zbog svih ograničenja momentum je propušten: bend se faktički našao na ivici raspada, koliko god to zvučalo žalosno.
Posle MENT-a imali smo mnogo ponuda — raznih, prilično perspektivnih. Ali do 2022. one su već izgubile aktuelnost, a onda je počeo rat i realnost se potpuno promenila. Ipak, neke kontakte smo uspeli da sačuvamo, i štaviše, oni i dalje donose sjajne kolaboracije.
Što se Changeovera tiče — to je posebna priča. Jako volimo taj festival. Prave ga naši bliski ljudi, naši prijatelji, istomišljenici. Tu je dolazio gazda našeg lejbla, Chris [Chris Reeder, suosnivač Rocket Recordings] i učestvovao kao govornik na konferenciji. Uopšte dolazi neverovatna paleta fantastičnih ljudi.
To je veliko kulturno dešavanje, i zahvalni smo mu. Ono uliva nadu. Podseća da, uprkos svemu što se dešava oko nas, i dalje imamo jedni druge.
BR: Bio sam na CO22 i sećam se da je atmosfera bila jako lepa i sanjiva. Kakva su vaša sećanja na taj nastup?
Gnoomes: Da, i mi se odlično sećamo tog nastupa. Bili smo pod jakim stresom jer je to bio naš prvi pokušaj da sviramo kao duo. Mnogo smo brinuli. U kontekstu tadašnje vojne mobilizacije, nivo anksioznosti je bio ekstreman. Veliko hvala svima koji su tada došli — stvarno ste nam pružili podršku.
Videli smo da možemo i udvoje. A nakon što smo dobili pozitivan fidbek, definitivno smo shvatili da imamo puno pravo da nastavimo dalje.
To još jednom pokazuje koliko Changeover pomaže mentalno. To je zaista terapijski festival, časna reč.
BR: A šta je sa predstojećim koncertom? Čeka li nas još više sanjive improvizacije?
Gnoomes: Ooo, predstojeći koncert će biti vrlo zanimljiv — čak i za nas same. Biće i improvizacije, i plesa, i prelepog belog šuma, i hipnotičkog tehna. Pripremili smo mnogo novih pesama koje je neverovatno uzbudljivo svirati uživo.
Dugo smo želeli da sviramo u Karmakomi i jako smo srećni što će se to konačno dogoditi.
BR: Prošle godine ste reizdali svoj najraniji materijal na vinilu, na sopstvenom labelu Zonned. Da li sa toplinom gledate na rani materijal od pre deset godina?
Gnoomes: Ni najmanje se ne stidimo našeg prvog rada, zato je držati u rukama te ploče bilo neverovatno lepo iskustvo. Hvala ekipi iz Destroyed Room Tapes na predlogu za saradnju — to nam zaista mnogo znači.
Taj EP je, na neki način, spomenik 2014. godini, onom bezbrižnom vremenu VK-grupa i mladalačkih snova. Zahvaljujući tom izdanju, prvi put smo zaista osetili da moramo nastaviti dalje. Sećamo se tog vremena sa mnogo topline.
BR: Šta čeka bend posle „Ax Ox„ (2023, Rocket Recordings)? Kakvi su vam planovi za budućnost?
Gnoomes: Hvala na pitanju! Drago nam je da vam prvi možemo reći da već imamo spreman novi album, koji će izaći sledeće godine. To je rad na koji smo zaista, zaista ponosni.
Uz izdanje će ići i turneja po Evropi i UK, tako da nas čeka mnogo dešavanja. Koncert u Beogradu biće odlična prilika da čujete nekoliko pesama sa novog albuma — mnogo želimo da ih isprobamo uživo.
Paralelno ćemo razvijati naš label Zonned Records — tu takođe ima mnogo planova i ideja, koje se napokon slažu u nešto celovito.
