Kako su hipsteri vratili gramofon u modu?

Da li je gramofon zaista preteča “popularne muzike”?

Izumitelj gramofona, koji je često nazivan i „ocem gramofona“, jeste Emil Berliner. Rođen u Hanoveru, Nemačka, 20. maja 1851. godine, Berliner je emigrirao u Sjedinjene Američke Države gde je razvio i patentirao gramofon 1887. godine.
Njegov gramofon je unapređena verzija prethodnog uređaja – fonografa, koji je izumeo Tomas Edison. Edisonov patent iz decenije ranije zapravo je bio je prvi uređaj sposoban za snimanje i reprodukciju zvuka, čime je postavio temelje za modernu muzičku industriju. Gramofon, dakle, jeste prvi stekao masovnu popularnost, ali nije polazišna tačka, niti preteča, od koje je sve krenulo.

Koja je razlika između fonografa i gramofona u pogledu reprodukcije zvuka?

U sentimentalnom sećanju jedne generacije svakako je urezan gramofon, koji je imao važnu ulogu u njihovom sazrevanju. Međutim, mnogi zaboravljaju na fonograf, od koga je sve počelo. Zapravo, veliki broj vas možda nije ni sigurno kako fonograf izgleda, a sigurno ste ga viđali u raznim filmovima, u scenama sa balova i otmenih restorana. On je preteča gramofona i uređaj koji je promenio muziku zauvek. Evo kratkog poređenja oba uređaja, kako biste shvatili zašto je gramofon ipak odneo prevagu i zašto se bolje primio u narodu.

Fonograf je koristio cilindrične valjke obložene voskom ili metalom za snimanje i reprodukciju zvuka. Zvuk se snimao pomoću igle koja je gravirala ili pratila brazde na površini valjka. Valjci su imali ograničen kapacitet i trajanje snimaka, što ih je činilo manje praktičnim za masovnu proizvodnju i distribuciju. Standardni vosak valjci mogli su snimiti i reprodukovati otprilike 2 do 3 minuta zvuka. Kasniji valjci, poznati kao „dvominutni“ valjci, zadržali su ovo trajanje, dok su „četvorominutni“ valjci, uvedeni kasnije, omogućili duže snimke, trajući oko 4 minuta. Ograničeni kapacitet valjaka značio je da su se snimci morali pažljivo birati i skraćivati, što je uticalo na izbor i trajanje muzike i govora koji su se snimali. Raniji modeli fonografa imali su ograničen frekvencijski opseg i relativno nizak kvalitet zvuka. Iako je gramofon taj koji se prvi probio u mainstream, uređaj koji je osvojio narodne mase i našao se u širokoj upotrebi, moramo odati priznanje fonografu, od koga je sve krenulo Kao izum preteča, fonograf je napravio revoluciju i promenio muzičku industriju zauvek.

Gramofon je, sa druge strane, koristio je ravne diskove (ploče) kakve danas poznajemo. Međutim isprva su one pravljenje od lakata ili šelaka (Shellac), a tek kasnije od vinila. Lakat je prirodni smolasti materijal dobijen iz izlučevina insekata sa staništem u Indiji i Tajlandu. Ako hoćete preciznije – od ženki lakovca (Laccifer lacca). Proizvodnja rezultira tvrdim i vodootpornim, ali relativno krhkim materijalom. Materijal je pogodan za lako bušenje i graviranje. Gramofonske ploče od lakata ili šelaka su bile popularne do 1950-ih godina. Možda ih je i danas neko nasledio od svojih predaka, baka i deka, pa ih čuva u porodičnoj kolekciji. Kao što znamo, proizvodnja se odavno prebacila isključivo na vinil, pa se tu postavlja pitanje – da li su ploče od šelaka (Shellac records) danas uopšte upotrebljive? Ovde možete pronaći odgovor šta možete da uradite sa njima.

Zvuk se snimao i reproducirao pomoću igle koja je pratila brazde na površini diska. Za razliku od fonografa, gramofon je mogao da podrži duže snimke, a samim tim je bio uređaj lakši za masovnu proizvodnju, distribuciju i skladištenje. Kvalitet zvuka kod gramofona se poboljšao sa razvojem tehnologije diskova, omogućavajući širi frekvencijski opseg i bolju reprodukciju zvuka.

Koje su specifičnosti gramofona, a koje su njegove mane?

Gramofoni imaju nekoliko ključnih specifičnosti koje ih čine popularnim među ljubiteljima muzike. Prvo, nude analogni zvuk koji mnogi smatraju toplijim i prirodnijim u poređenju sa digitalnim formatima, što je posebno privlačno za audiofile. Vizuelna i taktilna interakcija sa gramofonom, uključujući postavljanje ploče, postavljanje igle i ručno okretanje tanjira, stvara ritual slušanja koji mnogi korisnici cene kao deo iskustva. Kolekcionarski aspekt je takođe značajan, jer gramofoni omogućavaju ljubiteljima muzike da uživaju u kolekciji vinila, često sa umetničkim omotima i ekskluzivnim izdanjima.

Međutim, gramofoni imaju i svoje mane. Održavanje može biti zahtevno, sa potrebom za redovnim čišćenjem igle i tanjira kako bi se očuvala kvalitetna reprodukcija zvuka. Takođe, gramofonske ploče su sklone fizičkim oštećenjima kao što su ogrebotine, što može uticati na kvalitet reprodukcije. Gramofoni su svakako manje prenosivi od modernih digitalnih uređaja kao što su Smart telefoni i MP3 plejeri, ali realno niko ne kupuje gramofon zbog mobilnosti. Naposletku, cena modernih gramofona često može biti skupa za prosečnog slušaoca, mada već sada su dostupni i pristupačni modeli za svačiji džep. Međutim, uz osnovnu cenu, oni zahtevaju dodatnu opremu kao što su pojačala i zvučnici, što može povećati troškove i kompleksnost audio sistema. Dodatni troškovi su i originalne ploče koje uopšte nisu jeftine u muzičkim kućama, ali i za to postoji rešenje u vidu starih, polovnih ploča, koje, ako ste radoznali možete pronaći kod kolekcionara, ali i kod prodavaca na uličnim tezgama koji ih nude po izuzetno niskim cenama.

Po čemu se razlikuju novi i stari gramofoni?

Elektronika i motor

Savremeni gramofoni često uključuju naprednu elektroniku poput ugrađenih predpojačala, USB izlaza za digitalizaciju vinila i Bluetooth povezivanja. To omogućava lakšu integraciju sa modernim audio sistemima i uređajima. Ako govorimo o motoru, koriste sofisticirane, direktne ili remenske pogonske sisteme koji minimizuju vibracije i poboljšavaju stabilnost brzine.

Stariji gramofoni obično nemaju ove moderne funkcije i oslanjaju se isključivo na analognu elektroniku. Mnogi modeli zahtevaju spoljno predpojačalo ili pojačalo. Takođe koriste remenske ili direktne pogonske sisteme, ali tehnologija može biti manje precizna i podložna većim vibracijama i fluktuacijama brzine.

Materijali i dizajn

Moderni gramofoni koriste materijale poput ugljeničnih vlakana, akrila i naprednih legura za izradu ručica, tanjira i baze, što može poboljšati zvučne performanse i dugotrajnost. Dizajnirani su sa naglaskom na modernu estetiku, često sa minimalističkim i elegantnim izgledom. Neki modeli su retro-stilizovani da podsećaju na starije modele.
Za prave retro gramofone korišćeni su materijali koji su bili dostupni u vreme njihove proizvodnje. To su uglavnom drvo, metal i plastika. Kvalitet može varirati zavisno od modela i brenda. Retro modeli imaju klasičan dizajn koji reflektuje estetiku 20. veka, neretko sa detaljima od drveta i mesinga koji daju poseban šmek. Mnogi ljubitelji vinila preferiraju ovaj nostalgični izgled.

Upotreba i održavanje

Aktuelni modeli gramofona poseduju automatizovane funkcije, poput spuštanja igle i vraćanja ručice nakon završetka ploče. To u značajnoj meri olakšava upotrebu, ali se možda gubi draž interakcije sa uređajem i posvećenost slušaju celih albuma itd. Dostupni modeli iz muzičkih kuća imaju opciju za povezivanje sa modernim audio opremom. Obično zahtevaju manje održavanja zahvaljujući modernim materijalima i tehnologiji. I zamenski delovi su sada mnogo dostupniji i lakši za zamenu u odnosu na minula vremena.

Većina starijih modela je manuelna, što zahteva više pažnje i veštine pri korišćenju. Ovo može biti nostalgično i prijatno za neke korisnike, ali i izazov za druge, jer danas ipak živimo prilično brzo i nemamo vremena na pretek. Retro modeli, logično, zahtevaju mnogo više održavanja i pažnje, posebno oni retki primerci koji su stari nekoliko decenija. I rezervni delovi su teže dostupni, a samim tim i skuplji za zamenu ili popravku.

Ako govorimo o kvalitetu zvuka, moderni gramofoni generalno pružaju čistiji i precizniji zvuk zahvaljujući razvijenoj tehnologiji i savremenim opcijama. Međutim, većina novih slušalaca možda nikad neće upoznati topao, autentičan i nostalgičan zvuk koji audiofili preferiraju. Sve te sitne nesavršenosti, poput krckanja ploče, šumova i nepreciznosti reprodukciju su neodoljive, ali ne mogu parirati kvalitetu savremenih modela.

Sve to nas dovodi do zaključka da je “biti vintage” veoma skup sport. Ali pasioniranim kolekcionarima to pruža neku drugu vrstu satisfakcije, bez obzira što neće uštedeti novac i vreme. Na vama je da odlučite koji ste tip: “praktični hipster” ili “istinski old soul”, u skladu sa vašim potrebama, budžetom i raspoloživim vremenom.

Koji tipovi gramofona postoje?

Postoji nekoliko tipova gramofona, a oni se mogu klasifikovati prema različitim kriterijumima:

Prema pogonu

• Remenski pogon (Belt Drive): Koriste elastični remen za povezivanje motora sa tanjirom. Poznati su po boljoj izolaciji od vibracija motora, što rezultira boljim kvalitetom zvuka.
• Direktni pogon (Direct Drive): Motor je direktno povezan sa tanjirom. Brži su u postizanju pune brzine i često ih preferiraju DJ-evi zbog stabilnosti i mogućnosti backspin-a.
• Točkićni pogon (Idler Wheel Drive): Koriste točkić za prenos snage sa motora na tanjir. Ovaj dizajn je bio popularan kod starijih modela, ali danas se koristi retko.

Prema funkcionalnosti

• Manualni (Manual): Zahtevaju ručno postavljanje i vraćanje ručice sa iglom na početak i kraj ploče.
• Poluautomatski (Semi-Automatic): Ručno se postavlja igla na ploču, ali se automatski vraća na početnu poziciju na kraju reprodukcije.
• Automatski (Automatic): Sve operacije, uključujući postavljanje i vraćanje igle, obavljaju se automatski.

Prema konstrukciji

• Horizontalni (Horizontal): Standardni gramofoni sa horizontalno postavljenim tanjirom.
• Vertikalni (Vertical): Gramofoni sa vertikalno postavljenim tanjirom, često dizajnirani za uštedu prostora ili estetske svrhe.

Prema dodatnim mogućnostima

• USB gramofoni (USB Turntables): Imaju USB izlaz za povezivanje sa računarom radi digitalizacije vinila.
• Bluetooth gramofoni (Bluetooth Turntables): Omogućavaju bežično povezivanje sa zvučnicima ili slušalicama putem Bluetooth-a.
• Prenosni gramofoni (Portable Turntables): Kompaktni, često sa ugrađenim zvučnicima i mogućnošću rada na baterije, dizajnirani za lako nošenje.

Ovi različiti tipovi gramofona pružaju razne opcije korisnicima, od onih koji traže jednostavnost upotrebe, do onih koji žele vrhunski kvalitet zvuka i dodatne funkcionalnosti. Najčešća kombinacija u muzičkim radnjama su Belt, manuelni, horizontalni gramofoni sa eventualnim dodatnim opcijama. Krase ih zadovoljavajući kvalitet i pristupačne cene.

Koji brendovi gramofona su najpopularniji među prosečnim slušaocima?

Pre kupovine važno je razmotriti razne performanse gramofona, ali i sam brend dovoljno govori o pouzdanosti i kvalitetu uređaja. Zato ćemo se potruditi da ispišemo osnovne karakteristike brendova koje najčešće možete videti po domaćim prodavnicama ploča.

Denver gramofoni su možda je najzastupljeni brend na domaćem tržištu zbog odnosa cene i kvaliteta. Zaista, mogu se nabaviti po popularnoj ceni, što je mnogima glavni motiv. A sigurno tu ima i malo Jokićevog uticaja! Često dolaze sa ugrađenim zvučnicima, što ih čini pogodnim za korisnike koji žele jednostavno rešenje. Modeli često uključuju USB i Bluetooth opcije, omogućavajući digitalizaciju vinila i bežično povezivanje sa zvučnicima. Dizajnirani su da budu kompaktni i prenosivi, idealni za korisnike sa ograničenim prostorom ili one koji žele mobilnost.

RoadStar gramofoni su poznati po retro dizajnu u kombinaciji sa modernim opcijama. Mnogi modeli uključuju CD plejere, kasetdekove, FM radio i USB konekciju, pružajući višestruke opcije za slušanje muzike. Ugrađeni zvučnici su standardni, što omogućava korišćenje bez potrebe za dodatnom opremom. Fokusirani su na integrisanje više medijskih formata u jedan uređaj, čineći ih veoma svestranim.

Camry gramofoni često nude kombinaciju tradicionalne i savremene estetike. Dostupni su modeli sa ugrađenim Bluetooth-om, USB portom za digitalizaciju i ugrađenim zvučnicima. Naglasak je na jednostavnosti upotrebe i praktičnosti, čineći ih pogodnim za širok spektar korisnika. Kvalitet zvuka je zadovoljavajući za svakodnevnu upotrebu, sa fokusom na korisničko iskustvo.

Postoje još neki popularni brendovi koji se izdvajaju na tržištu. Kao što su recimo: Audio-Technica, poznat po visokokvalitetnim gramofonima sa odličnim performansama i pristupačnim cenama, kao i Pro-Ject, koji se ističe svojim minimalističkim dizajnom i vrhunskim kvalitetom zvuka. Za muzičke sladokusce, ne smemo zaboraviti ni Rega gramofone, renomiranog brenda koji nudi gramofone sa preciznom izradom i odličnom reputacijom među audiofilima. Ovde možete pogledati ponudu kvalitetnih gramofona i nabaviti ih uz super uštede.

Tabelarni prikaz gramofona na srpskom tržištu

“Gramofon cena” je kovanica, odnosno upit, koji naši ljudi često kucaju u Google pretraživač. I zato smo odlučili da vam kroz tabelu detaljno predstavimo kako se kreću cenovni rangovi gramofona koji su dostupni na srpskom tržištu. Uzeli smo u obzir različite tipove i brendove gramofona kako biste imali pregledan uvid u cenovnik pre donošenja odluke o kupovini.

Model	Tip	Cena (RSD)
Denver VPR-190	Poluautomatski	10.000 – 12.000
Denver VPL-120	Manuelni	7.000 – 9.000
Denver VPR-250	Poluautomatski	12.000 – 14.000
Roadstar TTR8634	Automatski	11.000 – 13.000
Roadstar Tt385Bt	Manuelni	9.000 – 11.000
Camry CR1113	Manuelni	8.000 – 10.000
Camry CR1149	Poluautomatski	12.000 – 15.000
SAL RRT 12B	Poluautomatski	10.000 – 12.000

Kao što vidimo iz priloženog, cene novih gramofona, koje možete naći u muzičkim ili online prodavnicama, nisu bauk. Najzastupljenije Belt Drive, manuelne gramofone možete nabaviti po cenama već od 7.000 RSD, a priuštiće vam sasvim solidan zvuk.

Uticaj hipstera na povratak ploča – Sistem ponude i potražnje

Od pika popularnosti gramofona prošlo je više od pola veka. U međuvremenu se mnogo toga izdešavalo. Zamenili su ih vokmeni, kasete, diskmeni, mp3 plejeri, CD-ovi. Ali “moda” je ciklična, tako da su gramofoni doživeli veliki comeback u 21. veku.
Nakon silnog isprobavanja raznih tipova nosača zvuka kroz decenije, “hipsteri” su kao ciljna grupa kupaca izrazili nostalgičnu potražnju i naterali proizvođače da im ponude nešto tako vintage i cool. Ploče su proživele svojevrsni revival, baš kao All Star Converse patike (popularne Starke), koje zapravo nikad nisu ni izašle iz mode. Zakatančene muzičke kuće ponovo rade. U ponudi izlažu veliki izbor ekskluzivnih i remasterizovanih izdanja. U izlozima ponovo čuče gramofoni raznih brendova i performansi. Kolekcionarstvo je ponovo u trendu.

Za sve koji se “lože” na ovu tematiku, preporučujemo da pogledaju fenomenalan film “Cadillac Records” o začecima bluza i izdavačkih kuća 50-ih godina prošlog veka. Priču o tome kako su talentovani crnci prešli put od robovlasništva do mainstreama. Glavni protagonisti su Madi Voters (Muddy Waters) i Ete Džejms (Etta James) koju tumači Bijonse (Beyonce).

Polovina kupaca ploča ni ne poseduje gramofon

Skoro deceniju i po svedoci smo konstantnog rasta prodaje vinila, ali taj vrtoglavi uspon dostigao je vrhunac pre dve godine. Naime, tada je, po prvi put još od 1987. godine, prodaja ploča (preko 41 milion) premašila prodaju CD-ova u Americi. (oko 33 miliona). Te 2022. godine inkasirano je čak 1,2 milijarde dolara od prodaje vinila. A već sledeće prihod je bio duplo veći u korist retro nosača zvuka. To znači da je godišnji rast prodaje čak 17,2%. – prema statističkim podacima RIAA – Američkog udruženja diskografske industrije.

Još jedno fenomenalno istraživanje napravila je kompanija „Luminate“, koja se bavi podacima o prodaji muzike. Njihovo istraživanje “Najbolji trendovi zabave za 2023” možda najbolje osvetljava ulogu hipstera u industriji, i raskrinkava to neko “pomodarstvo” savremenog doba. Naime, oni su anketirali gotovo 4.000 ispitanika u SAD-u i ustanovili da preko 50% kupaca vinilinih ploča uopšte nemaju gramofon! Šta se dešava sa tim pločama nakon kupovine ne znamo. Da li im stoje na policama kao ukrasi zbog lepih omota, ili ih pak poklanjaju nekom, uglavnom ravno polovina nema na čemu da sluša te ploče.

Michael Jackson – suvereni vladar liste najprodavanijih ploča

Ako već pominjemo brojke red je da se osvrnemo na večnu listu bestseller ploča, na kultne izvođače i njihove cifre koje su ih zlatnim slovima upisale u istoriju muzike.

Bez premca Number 1 je Majkl Džekson (Michael Jackson) sa albumom “Thriller” i 71 milionom prodatih primeraka. Kralj Popa prodao je čak 20 miliona ploča više od drugoplasiranih AC/DC, sa albumom “Back to black” u 51 milion primeraka. Među prvih deset našli su se i Vitni Hjuston (Whitney Houston), Pink Flojd (Pink Floyd), Iglsi (Eaglesi) i Bi Džis (Bee Gees). A kompletan raspored i tabelu 25 najprodavanijih izvođača možete pogledati ovde.

Sublimisane poruke sa ploča i Rock ‘n’ Roll satanisti

Rock ‘n’ Roll je uzeo maha šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Mladi su uz pomoć “muzike na struju” napravili otklon od tradicionalnog i uštogljenog ukusa svojih roditelja. Kroz rok su izražavali svoj bunt, slušali glas generacije i tragali za sopstvenim identitetom. Za svojim mestom pod suncem. Stari su naravno smatrali da su glam kostimi i dugokosi momci direktan produkt Satane i da loše utišu na omladinu.
Ubrzo su isplivale kontroverze kako pojedini bendovi odašilju sublimisane poruke kroz pesme, koje se urezuju u podsvest mladih. Štaviše, verovalo se da kada slušate pesme “Led Cepelina” (Led Zeppelin), “Pink Flojda” (Pink Floyd), “Kvina” (Queen”) unatrag, možete čuti “maskirane”, satanističke poruke. Razvijane su razne teorije zavere kako mladež ne bi krenula stranputicom, međutim, to je samo probudilo inat nadobudnih tinejdžera, a rok je postao nova religija slobodarskog sveta. Ovde pročitajte oko kojih pesama se podiglo najviše prašine i kako su tačno glasile te “antihrišćanske” poruke. Možda vas zaintrigira da sami nabavite sporne ploče i odvrnete gramofon unatrag.

Vinilna ploča pod mikroskopom – Kako da vidimo muziku?

Da li ste se ikada zapitali koji prizor ćete zateći ako stavite ploču koja se vrti pod mikroskop? Možda će vam otvoriti nove horizonte i pomoći da muziku doživite na potpuno nov način. Da proniknete u njenu suštinu.

Preciznu iglu pažljivo spuštamo odozgo na vinilsku ploču, kako bi u direktnom kontaktu sa “reckama” i žljebovila obavila detaljno skeniranje njene površine. Ako želimo da proniknemo u tu vrstu harmonije i da shvatimo sintezu koja stvara zvuk, možemo se poslužiti mikroskopskim oknom. Moguće je “videti muziku” i doživeti je iz drugog ugla, čulom vida – okom. Ako se dobro zagledamo, primetićemo da isključivo vibracije stvaraju zvuk, i da jedan ovako analogni koncept ne iziskuje dodatna električna podešavanja. Igla u svojoj interakciji proizvodi talase, a iz tih talasa nastaju pomenute vibracije. Tako 1000x uveličan proces dozvoljava zenici da jasno vidi talasne oblike muzike. Možda je upravo tako nastao naziv jugoslovenskog Novog talasa (Novog vala). Ili možda ona pesma Jure Stublića i Filma “Dobre vibracije”. Ko zna? Znamo samo da su za ovakav eksperiment neophodni uslovi sa besprekornim podešavanjima i adekvatnim osvetljenjem.

Koliko su ploče osetljive i mogu li se oštetiti tokom rada?

Vinilne ploče su veoma osetljive. Ceo proces stavljanja ploče i spuštanja gramofonske igle je izuzetno suptilan. Morate biti veoma strpljivi i oprezni, jer igla vrlo lako može oštetiti ploču ako nije pravilno postavljena ili ako je istrošena.

Ploče su prilično osetljive na fizička oštećenja; čak i najmanje ogrebotine ili nečistoće mogu uticati na kvalitet zvuka. Korišćenje oštećene igle i njeno grebanje može izazvati trajne brazde na ploči. To dovodi do pucketanja i preskakanja pesama tokom reprodukcije. Tako se istovremeno kvari i sam gramofon, a ugođaj slušanja muzike biće potpuno uništen. Takođe, prevelika težina ručice ili nepravilno podešen pritisak igle može ubrzati habanje ploče. Pravilna briga o pločama, uključujući redovno čišćenje i pravilno skladištenje, značajno produžava njihov vek trajanja. Uz pažljivo rukovanje i kvalitetan gramofon, vinil ploče mogu pružiti dugotrajan i kvalitetan zvučni doživljaj.

Cenovni rang ploča – LP, Single, Remastered, Platinasta Colekcije

Ploče za gramofon danas imaju status nečeg ekskluzivnog, estetski lepog za oko. To je svojevrsno remek-delo dizajnera omota. Savršen poklon dragim ljudima, i predmet pogodan za kolekcionarstvo. Nakon povratka u modu imaju još veću vrednost.

Razlikujemo Long Play ploče, singlice, remasterizovana izdanja, platinaste kolekcije. Razlikujemo i nova originalna, zapakavona izdanja i ofucane, polovne ploče sa pijačnih tezgi. Cena ploča je mnogima važna, iako postoji grupacija koja zaista smatra da su ploče neprocenjive. Baš kao i za gramofone izvukli smo jasan pregled okvirnih cena za sve vrste ploča, kako vi ne biste morali da računate.

TIP PLOČE	STANJE	CENA (RSD)
Long Play (LP)	Nova	2.000 – 5.000
Long Play (LP)	Polovna	500 – 3.000
Singlica (45 RPM)	Nova	1.000 – 3.000
Singlica (45 RPM)	Polovna	300 – 1.500
Remasterizovana izdanja	Nova	2.500 – 6.000
Remasterizovana izdanja	Polovna	1.000 – 4.000
Platinaste kolekcije	Nova	5.000 – 15.000
Platinaste kolekcije	Polovna	3.000 – 10.000

Kao što vidimo, za “polovnjake” možete da se cenkate sa kolporterima, te ih možete nabaviti po cenama već od 300-500 RSD. Međutim, ekskluzivna, neotpakovana, zlatna izdanja mogu vas koštati čak i do 10.000 RSD. Prosek za jednu novu ploču sa do 8 pesama iznosi otprilike 3.000-4.000 RSD. Tako da procenite sami kakve su vam mogućnosti i budžet i na osnovu toga donesite odluku kojim tempom ćete pazariti nova “čeda” za svoju kolekciju.

Da li je kvalitet zvuka na savremenim gramofonima zadovoljavajuć?

U opisanom vremenskom razdoblju, tehnologija je vrtoglava uznapredovala, tako da su se gramofoni vratili u novom ruhu, sa pojačanim kvalitetom. Zato je, kao što smo već naveli, kvalitet zvuka na savremenim modelima izuzetno dobar. Ali ovo je isuviše opšta konstatacija. Tvrdnju o dobrom zvuku, pokušaćemo da podupremo realnim pokazateljima i performansama u nastavku:

Frekvencijski opseg: Savremeni gramofoni mogu pokriti širok frekvencijski opseg, često od 20 Hz do 20 kHz, što je opseg ljudskog sluha. To znači da moderni gramofoni mogu reproducirati niske bas frekvencije kao i visoke tonove, pružajući bogat i detaljan zvuk.

Signal-to-Noise Ratio (SNR): Moderni uređaji imaju visok odnos signala prema šumu, često preko 70 dB. Ovo znači da je nivo neželjenog šuma u odnosu na korisni signal nizak, što rezultira jasnijim zvukom bez značajnih smetnji.

Wow i Flutter: Ovo su mere za stabilnost brzine rotacije diska. Savremeni gramofoni imaju vrlo niske vrednosti wow i flutter, često manje od 0.1%, što znači da su varijacije u brzini minimalne, osiguravajući stabilan i precizan prenos zvuka.

Volumen zvuka: Moderni gramofoni, kada su upareni sa kvalitetnim pojačalima i zvučnicima, mogu pružiti širok dinamički opseg, što omogućava reprodukciju zvuka sa visokom jačinom bez distorzije. Na primer, vinil ploče mogu dostići jačinu zvuka od oko 70-80 dB SPL (Sound Pressure Level), što je uporedivo sa drugim visokokvalitetnim audio izvorima.

Kojom brzinom sviraju gramofoni? (obrni redosled)

I vinilne ploče su se ponovo zavrtele na savremenim gramofonima, obično svirajući pri tri standardne brzine, izražene u obrtajima u minuti (RPM):

Najveća brzina od 78 RPM obrtaja je korišćena kod starih šelak ploča, koje su bile na vrhunsku sredinom prošlog veka. Ove ploče su obično prečnika 10 inča (25 cm) i mogu da reprodukuju oko 3-5 minuta muzike po strani ploče.
Brzina od 45 RPM obrtaja koristi se za singl ploče (popularne singlice iliti 7inch single). Ove ploče su manje, prečnika 7 inča (18 cm), i obično sadrže jednu pesmu u maximalnom trajanju do 4-6 minuta po strani.
Brzina od 33 1/3 RPM je najčešća brzina za LP (Long Play) ploče koje obično sadrže kompletne albume. Ove ploče imaju prečnik od 12 inča (30 cm) i mogu da reprodukuju oko 20-30 minuta muzike po strani.

Da li se gramofoni mogu priključiti na zvučnike?

Gramofoni su primarno uređaji za reprodukciju ploča i imaju ugrađenu osnovnu kontrolu jačine zvuka. Opcija “On” i “Off” pored igle, obično su integrisane u točkić (Power) pomoću kojeg se pojačava zvuk – baš kao na radiju. Međutim, volumen zvuka koji proizvode je relativno niskog nivoa, čak i kada je odvrnut na “najjače”, i on može da ispuni sobu prosečne veličine za mali broj slušalaca.
Zahtevniji poduhvati, poput kućne žurke gde bi neko preuzeo ulogu DJ-a, gramofon će ipak zahtevati prikučivanje na eksterno pojačalo putem RCA kablova. Neki moderni gramofoni dolaze sa ugrađenim Bluetooth odašiljačem, što vam omogućava da ga bežično povežete sa Bluetooth zvučnicima ili pojačalom. Ovi načini povezivanja omogućavaju vam da dobijete optimalan zvuk iz vašeg gramofona, koristeći dodatnu audio opremu za pojačavanje i reprodukciju zvuka.

Na šta se gramofoni napajaju i mogu li raditi bez toga?

Gramofoni se napajaju električnom energijom, obično preko strujnog adaptera ili baterije u slučaju prenosnih modela. Električno napajanje (klasičan metod sa utičnicom) pokreće motor koji rotira tanjir i omogućava precizno očitavanje zvučnih brazdi na ploči. Bez napajanja, gramofon ne može raditi jer motor neće imati snagu za okretanje tanjira, a integrisana elektronika poput preampa ili Bluetooth modula neće funkcionisati.

Stariji, potpuno mehanički gramofoni mogu funkcionisati bez strujnog napajanja, ali su retki i obično imaju ograničene performanse. Ovi mehanički modeli koriste opruge koje se navijaju ručno kako bi obezbedile energiju za okretanje tanjira. Savremeni gramofoni, zbog svojih dodatnih funkcija i elektronskih komponenti, zahtevaju pouzdano napajanje da bi pružili optimalan zvučni doživljaj.

Prenosni modeli gramofona su kompaktni uređaji dizajnirani za lako nošenje i upotrebu u različitim okruženjima. Ovi gramofoni obično imaju ugrađene zvučnike i često dolaze u koferima sa ručkama za jednostavno prenošenje. Funkcionišu na baterije, koje obezbeđuju napajanje za motor i zvučnike, omogućavajući reprodukciju ploča bez potrebe za priključivanjem na električnu mrežu. Baterijski pogon pruža određenu autonomiju, obično nekoliko sati neprekidnog slušanja pre nego što je potrebno ponovno punjenje ili zamena baterija. Prenosni gramofoni su popularni zbog svoje praktičnosti i mogućnosti da se muzika sluša na različitim mestima, od piknika do plaža i drugih spoljnih aktivnosti.

Koliko dugo može da svira gramofon bez prekida?

Ovo je sasvim legitimno pitanje, jer mnogi se brini da li će imati česte dodatne troškove za stalne popravke, zamene i slično. Pa da razjasnimo i ovu nedoumicu.
Gramofon može da svira bez prekida onoliko dugo koliko traje ploča koja je postavljena na tanjir; za LP ploče, to je obično oko 20-30 minuta po strani, dok singlovi sviraju 4-6 minuta po strani. Međutim, sa kvalitetnim gramofonom i pravilnim održavanjem, uređaj može da radi kontinuirano tokom više sati, pod uslovom da se ploče redovno menjaju.

A koliki je prosečni životni vek gramofona? To zavisi od kvaliteta izrade i brige o uređaju, ali dobro održavani gramofoni mogu trajati decenijama, često prelazeći 20-30 godina. Ključne komponente, kao što su igle i remeni, povremeno zahtevaju zamenu, ali sama struktura gramofona može izdržati dugotrajnu upotrebu. Stariji modeli, posebno oni visokog kvaliteta, i dalje funkcionišu besprekorno nakon više decenija. Redovno čišćenje i pravilno skladištenje doprinose dugovečnosti gramofona.

Kako se gramofon pravilno održava, skladišti i čisti?

Nemojte biti lenji i čuvajte svoje gramofone da bi vam duže trajali. Pravim muzičkim sladokuscima ovo nije ni potrebno napominjati, zato što svoj nosač zvuka tretiraju maltene kao živo biće. Za koji nemaju ovako specifičan odnos prema muzici, evo par saveta kako da produže životni vek uređaja.

Gramofon se pravilno održava redovnim čišćenjem igle i tanjira, koristeći specijalizovane četkice i tečnosti za uklanjanje prašine i prljavštine. Skladišti se na stabilnoj, ravnoj površini, daleko od direktne sunčeve svetlosti, vlage i izvora toplote kako bi se sprečilo deformisanje i oštećenje. Pre nego što postavite ploču, uvek je očistite antistatičkom četkom kako biste uklonili prašinu koja može uticati na kvalitet zvuka. Pravilno balansiranje ručice i podešavanje pritiska igle su ključni za sprečavanje prekomernog habanja ploča i igle. Kada nije u upotrebi, poklopac gramofona treba da bude spušten kako bi se smanjila izloženost prašini. Poželjno je, dakle zatvarati i zaključavati koferče u kojem dolazi većina modela. Redovno proveravajte i menjajte komponente poput igle i remena kako bi gramofon radio optimalno.

Specijalizovane/antistatičke četkice za čišćenje gramofona mogu se nabaviti u prodavnicama koje se bave audio opremom, muzičkim instrumentima ili vinil pločama. Takođe su dostupne u online prodavnicama kao što su Amazon, eBay, i specijalizovani sajtovi za audio opremu. Cene ovih četkica se kreću od oko 1.000 do 3.000 RSD, zavisno od kvaliteta i brenda.
Zamenske komponente poput igle i remena mogu se takođe naći u istim prodavnicama i online platformama. Cene igala zavise od tipa i kvaliteta, a obično se kreću od oko 2.000 do 10.000 RSD. Remeni za gramofone takođe variraju u ceni, u rasponu od oko 1.000 do 3.000 RSD, u zavisnosti od modela i proizvođača. Za tačne cene i dostupnost, preporučuje se proveravanje specifičnih prodavaca i brendova.

Zaključak

Gramofoni su odoleli svim udarima konkurentskih uređaja: mp3 plejera, vokmena, diskmena. Gramofoni su obesmilili i sve muzičke aplikacije poput: Deezer-a, YouTube-a, Spotify-a. Preživeli su oluju i slavodobitno zaseli na tron, posle 40 godina duge pauze. Postali su bezvremeni nosači zvuka zahvaljujući hipsterima i audofilima, jer ljubitelji vinila cene autentičnost i toplinu analognog zvuka. Neprocenjiv je doživljaj kad imaš osećaj da je živi pevač u tvojoj sobi. Lepo je i kad imaš vremena da se posvetiš “celom albumu”. Da studiraš šta je pesnik hteo da kaže i saslušaš jednu zaokruženu celinu. Ljudi su shvatili da “gledanje singl spota” sa ispraznim porukama zapravo i nije muzika.

Iako se razlikuju od starijeg brata fonografa i imaju svoje specifičnosti i mane, gramofoni neponovljivo iskustvo slušanja muzike. Moderni modeli samo su dodatno pojačani, i donose više funkcija i još bolji kvalitet zvuka, dok „vintage“ gramofoni privlače kolekcionare svojom estetikom. Ponovo je zavladala “Pločomanija”, a mi u ovo futurističko doba proživljavamo “Vesele sedamdesete”. Ovakav povratak nijedan proizvod ne doživljava slučajno. Ako posle ovog teksta ne priznate sebi da ste, makar malim delom, hipster u duši, ništa nismo uradili!

Izvor:
balkanrock.com