Po rečima reditelja Egona Savina, Zvezdara teatar je “prvo slobodno srpsko pozorište”, kojeg su se vlastodršci nekada plašili, ali u kome umetničko stvaralaštvo nikada nije bilo zabranjeno. Upravo ta sloboda je doprinela da se svi oni koji su prošli kroz njihove prostorije, ili su još uvek tu, osećaju kao kod kuće u Zvezdara teatru.
“Kuća među zvijezdama” jučer je najavila proslavu 40. rođendana, a umjetnici koji su učestvovali u stvaranju prvog performanse to se tamo desilo. Svoja sećanja i osećanja izneli su direktor Zvezdara teatra, dramski pisac i akademik Dušan Kovačević, glumac Voja Brajović, reditelj Egon Savin i rediteljka Vida Ognjenović.
Ono što im je zajedničko u sjećanju je osjećaj slobode, lijepi i uzbudljivi događaji koji su rezultirali dugogodišnjim prijateljstvima i prekrasnim uspomenama.
Istorija živih i onih koji to nisu
Dramski pisac i akademik Dušan Kovačević, direktor Zvezdara teatra od 1998. godine, postavio je svoj komad na samom početku ovog pozorišta. Klaustrofobična komedija. Predstavu je režirao i Kovačević profesionalni u kojoj je lik Luke Labana maestralno odigrao Danilo Bata Stojković i koja je do sada najgledanija predstava u tom pozorištu.
Kako je rekao na konferenciji, njegov prvi osećaj i sećanje na Zvezdara teatar su mnogo lepih događaja i uzbudljivih predstava; dodao je da je “ovo istorija živih i onih koji to nisu”.
Prisećajući se početaka, Kovačević je ispričao da je jednom pozvao taksi da ode do Zvezdara teatra, kada ga je taksista pitao: „Gde je? “
– A onda sam pomislio, Bože, gde ću ja da radim, ako taksista ne zna, kako će drugi ljudi znati. To je tada bila nova kuća, bila je to neka luksuzna koliba. Onda se vremenom pojavila ideja da to bude mjesto gdje će se promovirati domaći tekstovi, otvorena scena sa nekoliko zaposlenih, gdje će se održavati performansi. ad hocsa rediteljima i glumcima po projektu”, rekao je Kovačević.
Foto: Dušan Kovačević © Boško Karanović
A jedna od tajni popularnosti Zvezdara teatra, prema rečima Dušana Kovačevića na sajtu pozorišta, leži u činjenici da je u „Zvezdarinoj ekipi” bilo najviše zvezdaša, najboljih ili najpopularnijih beogradskih glumaca. “. Pored pomenutog Bate Stojkovića, tu su bili i Bora Todorović, Mira Stupica, Petar Kralj, Milena Dravić, Dragan Nikolić, Voja Brajović, Lazar Ristovski, Seka Sablić, Branislav Lečić, Bogdan Diklić, Ljiljana Dragutinović, Milorad Mandić Manda, Branimir Brstina, Dragan Gagi Jovanović i još dvadesetak velikih imena našeg pozorišta „Oni su odigrali većinu svojih nezaboravnih uloga na premijerama dramskih priča naših pisaca. Tajna je u tome što nema posebne tajne, velikog rada, entuzijazma i entuzijazma. sloboda stvaranja.”
Uzbudljiva istorija i još uzbudljivija budućnost
Glumac Voja Brajović bio je deo prve predstave koja je izvedena u Zvezdara teatru 1984. godine. Mrijest šarana Aleksandra Popovića režirao je Dejan Mijač, a prema Brajovićevim rečima, sam film je “u dva navrata bio zabranjen”. Ipak, predstava je “dugo živjela i bila vrlo uzbudljiva”, a u Zagrebu je izvedena 49 puta.
“Rođeno je novo pozorište koje je i danas specifično po načinu funkcionisanja sa malo zaposlenih, a tada ih je bilo i manje”, rekao je Brajović i dodao da su ovakva pozorišta budućnost pozorišne umjetnosti.
„Uvek su se plašili slobodnog pozorišta, posebno Zvezdara teatra. Volim da kažem da mi je žao zbog tog straha, volim da se plaše, mislim da je to naša dužnost“, rekao je glumac, dodajući rečima reditelja Savina da je Zvezdara teatar „značajan za srpsku kulturu u tome, iznad sve, to je slobodno srpsko pozorište“.
Brajović je govorio i o drugim dostignućima iz tog vremena, kao npr Kad tikve procvjetajuteškoće u njihovoj realizaciji, čak i zabranu nekih pozorišnih komada.
Prekretnica u istoriji novog srpskog pozorišta
Reditelj Egon Savin se u svom govoru osvrnuo na stanje u kulturi u bivšoj Jugoslaviji, kako je tada bilo stvarati i koliko se stanje pozorišne umetnosti promenilo pojavom Zvezdara teatra.
– Bilo je to vreme koje je danas teško zamisliti. Jednopartijska država je uložila mnogo novca u kulturu, otvarala su se pozorišta, ali je istovremeno država želela da ima ozbiljnu kontrolu i vrši je nad svim sadržajima koji se dešavaju“, prisjetio se reditelj. On je dodao da u pozorištima postoje takozvane komisije za kulturu i partijske organizacije koje “budno prate i nadgledaju proces rada”.
Mnoge predstave su skinute, mnoge nisu ni započete. Ranih osamdesetih još uvijek je postojala velika kontrola nad kulturom, mnogi komadi nisu imali priliku ugledati svjetlo dana.”
Tada se pojavio “fenomen Zvezdara teatra”, a Savin smatra da je to bila prekretnica u istoriji novog srpskog pozorišta.
„Podnaslov Zvezdara teatra je mogao biti „Slobodno pozorište“. Bili smo oduševljeni što smo ovdje mogli raditi šta god želimo. Bilo je to kao čudo, publika je to odmah osjetila. Vrata su bila širom otvorena zabranjenim temama i sadržajima, a riječ je o vrijednim radovima”, rekao je on.
Pozorište je davalo oslobađajuću energiju
Rediteljka Vida Ognjenović, koja je i režirala predstavu Poštovani ljudi na Filozofskom fakultetu prema tekstu Ive Brešana, trećoj predstavi koja je izvedena u Zvezdara teatru, prisetila se kako je sve počelo, istakavši da je pozorište odigralo veliku ulogu u našem pozorišnom životu.
Ne zbog slobode, već zbog te oslobađajuće energije glumačkih, režijskih i marketinških predstava, rekla je.
Interaktivna publikacija i dokumentarni film
Na sastanku je predstavljena i interaktivna publikacija Na oduševljenje publike Vladimira Đurđevića i Marka Misirače, koja obuhvata najznačajnije pozorišne godine Zvezdara teatra.
„Pored nekih kultnih predstava i događaja koji su neizostavni deo svake priče o Zvezdara teatru, odlučili smo da pokušamo da ispričamo i neke do sada neispričane priče. Razgovori sa glumcima, rediteljima, piscima i kompozitorima bili su najuzbudljiviji dio posla“, rekao je Đurđević.
Na kraju je emitovan dokumentarni film o Zvezdara teatru Kuća među zvijezdamareditelj i scenarista Slobodan Ivetić.
Udovica živog čoveka za početak nove sezone
U razgovoru o uspomenama iz pozorišta predstavljen je program kojim će Zvezdara teatar obeležiti 40. rođendan.
Performanse Udovica živog čovekapo novom tekstu u režiji Dušana Kovačevića, premijerno će biti izvedena 6, 7. i 8. oktobra i označiće početak nove pozorišne sezone.
Performanse Ožalošćena porodica Branislav Nušić u adaptaciji i režiji Nikole Pejakovića biće prikazan 9. oktobra.
Moja tužna čudovišta u režiji Vita Taufera biće prikazan 11. oktobra, dok Mirandolina u režiji Tatjane Mandić, Rigonat će premijerno biti prikazan 12. oktobra.
Dokumentarni film Slobodana Ivetića Kuća među zvijezdama biće prikazan 13. oktobra povodom obeležavanja jubileja pozorišta.
Naslovna fotografija: Sa jubilarne konferencije © Boško Karanović
