Pričajmo o ljepotama, a ne o užasima

Čini mi se da od pandemije koja nas je zadesila, sve više vremena posvećujemo razgovoru o zdravlju.

Dodaci prehrani, suplementi, ušli su u svaki dom.

Nekada se znalo – kiseli kupus i domaći kiseli krastavci i limunada zimi. Djecu su rano ujutro vodili na more da šetaju pored vode i sunčaju se kako bi se ozdravili.

Vakcinisali smo djecu i sebe da budemo zdravi. Tako su nas učili.

Vidim, sad pokrijte djecu da se ne sunčaju i – namažite se nečim samo da vas sunce ne dotakne.

Danas je teško odlučiti šta je zdravo, a šta ne. Da ne govorimo o raspravi o kvalitetu hrane, načinima pranja voća i povrća, najzdravijoj termičkoj obradi hrane. Čovjek se po cijele dane bavi ovom temom, u strahu da ne otruje ukućane ako za džem koristi bakin recept.

Sada kod komšije umjesto recepta za gutaju i diskusije o tome da muževi ostavljaju svoje čarape gde god da odu, hajde da prvo razmenimo informacije o nivou vitamin D svi članovi domaćinstva. Često tračevi bliskih rođaka zamjenjuju zajedničku google analizu krvne slike. Da ne spominjem da svi znaju šta je formula leukocita, dakle CRP i koliki bi njegov nivo trebao biti.

Da ne govorimo o tome da u svakoj kući postoji neko ko je ovih dana bio na hitnoj, koga čeka pregled onkologa, fizikalne terapije, opšteg ili neurohirurga, dete sa krpeljem, upala uha. Da li se prepoznajete?

I svi smo dobili isti savet: Manje stresa!

Niko ne kaže šta je stres? Ko je svaki dan stresan, a ko nije? Ajde recite koje profesije nemaju taj bauk, pa da svoju djecu odgajamo u tom pravcu.

Slušam rasprave na temu stresa, jedni tvrde da ga po svaku cijenu treba izbjegavati u širokom luku, drugi tvrde da je stres situacija koju nismo riješili, ali smo je mogli imati, a treći da sam život je stres.

Dok razmišljam o ovim teškim mislima, ohladila mi se kafa, tek što ću je popiti, kroz prozor čujem dječji plač.

Šta god da nas muči, mi ga mučimo ljubavlju, razumevanjem, strpljenjem i zagrljajima.

Pričajmo o ljepotama, a ne o užasima. Estetika ljepote i dobrote uvijek nam je u mislima.

Bilo šta za ručak danas.

Osmeh i italijanska pesma. Prisjetimo se limuna.

Amen.