Da bismo saznali sve o dijabetesu, posebno dijabetesu tipa 2, teme važne za najširi sloj stanovništva, u podkast Moje najbolje godine – To sam ja pozvali smo doc. dr Jelicu Bjekić Macut, endokrinologa, predsednicu Republičke stručne komisije za prevenciju i lečenje dijabetesa, koja je dala detaljne informacije i odgovore na mnogobrojna pitanja koja se tiču ove teme.
Gošća će podeliti sa slušaocima saznanja o tome koji je pristup testiranju, uzimajući u obzir činjenicu da kod dijabetesa ne postoje ʼsimptomi koji boleʼ i pomoću kojih bismo prepoznali bolest, zatim zašto se javlja, da li se promenama u načinu života može sprečiti, kao i kako se tretira.
Sa voditeljkom podkasta Milicom Gacin, dr Bjekić Macut razgovarala je i o insulinskoj rezistenciji i kako je ona povezana sa sindromom policističnih jajnika i dijabetesom tipa 2.
Ove i mnoge druge korisne informacije vas očekuju u novoj epizodi podkasta Moje najbolje godine – To sam ja.
PODKAST – Moje Najbolje Godine – To Sam Ja
Doc. dr Jelica Bjekić Macut, endokrinolog – Poglavlja u podkastu i transkript
Poglavlja
Video vreme
00:00 Dijabetes je bolest discipline: ključna poruka i uvod
00:00:37 Gošća i tema: dijabetes tip 2 i rasprostranjenost u Srbiji
00:02:17 Stvarne brojke i „crveno svetlo“: pred dijabetes od 5,6 mmol/L
00:05:18 OGTT test: kada se radi i kako tumačiti rezultate
00:06:19 Genetika naspram načina života: šta je u našim rukama
00:07:15 Ishrana, kretanje i realne navike; uloga nutricioniste
00:10:14 Ekspanzija dijabetesa, deca, ekrani i brza hrana
00:11:47 Stres vs. glikemijski indeks: lubenica, pivo i izbor namirnica
00:13:34 Nacionalna strategija (2026+) i novi ciljevi glikemije
00:17:07 Žene 40+: PCOS, insulinska rezistencija, perimenopauza i kilaža
00:26:55 „Stomačić“, gojaznost kao bolest, BMI i razmere problema u Srbiji
00:31:26 Visceralne masti i timski pristup (nutricionista, psihoterapeut, endokrinolog)
00:40:58 Odluka i organizacija: vreme, obroci za poneti i „slatki izleti“
00:44:04 Kada uvesti insulin kod tipa 2 i da li se može skinuti
00:48:19 Savremene terapije: SGLT2 i GLP-1, koristi za srce i bubrege; zaključak
TRANSKRIPT
Dr Jelica
Na samom početku mi možemo mnogo da uradimo i da pacijent na kraju, u jednom trenutku, čak određeni pacijenti mogu da budu i bez terapije. Ali ja uvek kažem ovako, šećerna bolest je bolest discipline. Mnogo je bitnija hrana, hrana kod diabetesa, tiba dva, ja pominjem hrana, hrana i fizička neaktivnost na neku, opet kažem, genetsku bolest. Ali moram reći da gojaznih pacijenata imamo 1.700.000 Srbije. Kad neko ima šećernu bolest, ne znači da je njemu sve zabranjeno, stvar je sve stvar glave. Odluke u glavi, šta hoćemo.
Milica
Dobar dan, pred Vam nova epizoda podkasta “Moje najbolje godine, to sam ja” i danas razgovaramo o temi koja je veoma važna, slobodno mogu da kažem, za najširi sloj stanovništva, jer ćemo razgovarati o diabetesu, posebno o diabetesu tipe 2 i najbolje moguće sagovornice za ovu temu. Sedim preko puta mene, docent, doktor Jelica Bjekić-Macut. Vi ste profesori na Medicinskom fakultetu u Beogradu, načelnica Odeljenja za endokrinologiju u Kliničkom boličkom centru u Bežanijska Kosa i sad kad pričamo o diabetesu, što su nekako dogovorele da nam to bude tema za ovaj susret, predsednica sručne komisije za prevenciju diabetesa na osnovu koje je, odnosno koja je iznedrila jedan nacionalni vodič ili nacionalna strategija kada je reč o diabetesu i koja će biti sprovedena od 2026. godine. I evo, negde smo već i ovim odredili pravac, mada u vašoj srtruci stvarno ima toliko tema i toliko oblasti koje mogu da budu interesantne, ali pošto su brojke neumoljive i nisu baš sjajne, onda smo se nekako dogovorele da se ipak držimo diabetesa jer, nažalost, jeste veoma često u našoj populaciji. Već je bila jedna vaša koleginica, endokrinolog, gošća u podcastu i tad sam podelila sa našom publikum informaciju, ali vi ćete sad pomoći bolje oko podataka. Procenuje se da u našoj zemlji ima oko 800.000 diagnostikovanih ljudi sa diabetesom tipa 2, a da 250.000 ljudi iš uvek nema tu informaciju. Šta vi kažete? Da li možete da dopunite ove brojke ili da ih korigujete? Ja bih voljela da su nekako niže, ali evo da čujemo šta kaže struka.
Dr Jelica
Pre svega dobar dan svima i hvala vam puno na pozivu. Diabetes je tema o kojem ja uvek vrlo rado pričam, jer 30 godina, i preko 30 godina se bavim ovom bolešću. Pa tačno je, nažalost, da procene da u Srbiji, prema IDF-u, ima između 790 i 800 hiljada ljudi šećernu bolest. Od toga smatra se da oko 35.000 ljudi ima tip 1, znači insulinizavisnu, da odmah moraju biti na insulinu, a ostali broj pacijenata pripada tipu 2. Ono što jeste problem je da zvanično prema našem Batutu imamo registrovanih 435.000 ljudi, a ovaj, nažalost, drugi broj pacijenata je, upravo kao što ste rekli, neregistrovan. A u čemu se tu radi? Prvo smo malo i pre ovoga pričali da živimo u zabludama, da malo povišena vrednost glikijem i šećera u krvi da ništa ne znači. Itekako moramo reći da znači i da je već prema nekim novim kriterijumima, američkim kriterijima, vrednost šećera 5,6 milimola u krvi što svi kažemo, jao normalan nam je šećer kad pacijent dođe kod mene u ambulantu, zbog štitaste žlezde ili nekog drugog endotroškog razloga, kažem dajte da vidim kakav je šećer. Ma ne, u redu je kao 5,6, međutim 5,6 da znate to je već kriterijum za predijabetes i već nas upozorava da ukoliko taj pacijent ili pacijenkinja ima više takvih nalaza, preko 5, 5, 5, 6, 5, 7, da smo obavezni da uradimo dalju diagnostiku i da vidimo da li taj pacijent ili pacijenkinja ima šećernu bolest, tipa 2.
Milica
Mi smo nekako tolerantni, pa onda gledamo upravo taj referentni okvir. Znate, svi mi koji nismo iz vaše struke pa onda volimo da tumačimo, ima sa strane i objašnjenje. I onda ako je to do 6, tako je gornja granica 6, pa sve ok.
Dr Jelica
Ne.
Milica
Ili negde i 6,2, čini mi se, pa jasno, ok.
Milica
To su prvo naše zabude i ja bih htela da podsetim, znači još jednom, preko 5,6 to je već alarm, ne jedna, ako je jedna vrednost pa slučajna, ali ako imamo više vrednosti na prazan stomak, ili kako mi kažemo, na tašte, preko 5,6, to je već za alarm i za dalju diagnostiku, pogotovo ako ta osoba ima u anamnezi, znači da je neko deka, baka, mama, tata, da ima šećernu bolest tipa dva. I što nam najčešće kaže u pacijenci kad pitamo, pa tata pod stare dane, baka po stare dane, ja se onda stvarno nasmejem i kažem upravo je taj tip 2 koji se nasleđuje, jer zašto tuđa baka nema šećer u tim godinama pod stare dane da bi se to, upravo to i to je jedna zabuda da se negde podrazumeva da neka osoba u starim godinama treba da ima neke povišene vrednosti šećera. Nažalost ne podrazumeva se, ona ima u stvari šećernu bolest koja tipa 2 i koja se najčešće zapravo nasleđuje.
Milica
Da li je, samo da se vratimo na ovu vrednost 5,6 što ste rekli da je ipak neka granična vrednost, neželjena granična vrednost, ako dobijamo taj parametar, a svi ostali su ok, je li to i dalje razlog da se poseti endokrinolog?
Dr Jelica
Obavezno, znači da se uradi, čak to može i naš izabrani lekar u Domu zdravlja, da uradi onaj test s opterećenjem šećerom koji se zove OVTT, koji se radi sa 75 grama šećera u 300 militara vode. Znači, treba uraditi taj test i onda tako ne mora, znači, u smislu, kad se uradi taj test i šta su kriterijumi testa, to može da to znaju jako dobri naši dobri lekari, Ako je u 120 minutu vrednost šećera preko 7-8, ali do 11, to je predijabetes, definitivno potvrđen, ili intolerancija glukoze, kako mi kažemo. Ako je vrednost ne tako retko, preko 11, 11.1, 12, 13, 15, mi sa sigurnošćom možemo reći da taj pacijent ili pacijenkinja ima šećernu bolest tipa 2.
Milica
Kažete, ako neko ima u porodici, genetika, je l’ uvek genetika ta koja donese konačnu odluku o tome da li će osoba dobiti bolest ili ipak mi tu pomognemo našim načinom života?
Dr Jelica
Odlično pitanje. Apsolutno načinom života, jer upravo ono što ja kažem. Mi možemo da imamo dva brate ili dve sestre koji su od istih roditelja, gde oba roditelja su imali šećernu bolest, ali ako jedan brat vodi računa o fizičkoj aktivnosti, o načinu života i ishrani, on ne mora nikada razviti diabetes. Dog drugi, recimo ako ne vode računa, gojazan je, ne kreće se dovoljno, stalno vozi kola, živi neki sedaterni način života, taj drugi brat može, ovaj prvi ne mora. Znači, to je ono što je jako bitno kod srećene bolesti tipa 2, što imamo mnogo toga u našim rukama i što je negde naša odluka i možemo raditi puno na tome da ne dobijemo i ne razvijemo tu bolest. E sad.
Milica
E sad, naravno, da je logično pitanje, a kako? A kako, ovako, sve ovo što ste nabrali, to jesu preporuke koje dobijemo iza neka druga oboljenja, ali praksa nije baš čarobna.
Dr Jelica
Pa, tako je, ja uvek kažem ovako, šećer na bolest i bolest discipline. Meni, kada pacijent dođe i kada čak postavimo diagnozu i sad Ipak su pacijenti, znači će kad već dobiju diagnozu, ipak suočimo im sa nekom istinom. Više nema one zablude, malo mi je poviše šećer, pa ću ja malo da držim dijetu, pa zima kad prođe, ja ću ovako, onako. Ali kad ih ipak suočimo sa diagnozom, onda ljudi se ozbiljno zamisle i onda su upravo to neka pitanja šta dalje. Dobar deo pacijenata zaista može da prođe jako dobro jer, kažem, šećerna bolest je bolest komplikacija. Naši pacijenti ne umiru u trenutku kada dođu kod nas i kada je šećer 7, 8, 9, 10. Oni umiru posle nekog vremena, posle godina, od komplikacija, mikrovaskularnih i makrovaskularnih komplikacija, moždanog udara, akutnog infotemijokarda, amputacija, oštećenja bubrega itd. Tako da, zaista, kada se diagnostikuje tip 2, Na samom početku mi možemo mnogo da uradimo i da pacijent na kraju, u jenom trenutku, čak određeni pacijenti mogu da budu i bez terapije. Ali tu je na pacijentu, na nama, da edukujemo pacijenta, da mnogo pričamo sa njim, da utičemo pozitivno na njega i on može mnogo toga, Milice, da promeni, kažem, imamo mi pacijente koji vode računa, kažem ja opet, samo ja kažem, to čuvenu rečenicu bolest discipline i sad tko je spreman da vodi računa o ishrani, da omršavi, da ipak uključi neku fizičku aktivnost, pričamo kad je reč o fizičkoj aktivnosti oni svi dođu i kažu pa ne mogu, ja nemam pare za teretanu, ne, ja kažem ne, nema potrebe za teretanu, nemam ništa protiv da neko ide u teretanu, ali obično dovoljno je pola sata, 40 minuta nekog hoda uveče, predveče i zaista se svi ozbiljno zamisle i to je samo odluka, znači nije to nemoguće i sve ovo što zahtevam, znači neka disciplina, nije to toliko nemoguće. Onda oko hrane isto. Pa ja ne znam, nemam novca za neke skupe dijete u suštini i ne trebaju nikakve skupe dijete. Ja volim da moje pacijente prvi put pošeljem u zavod za higijenu u Kliničkom centru Srbije kod nutricijologa lekara da oni zaista na samom tom početku bolesti dobiju, naravno uvek i ja im dajem savete, ali volim baš i kod ljudi koji se isključivo bave time da dobiju savete, jedan, dva odlaska kod takvih lekara da dobiju savete oko pravilne ishrane i ta ishrana zahteva opet mnogo novca. Znači, toliko su ovaj, kažem, bile ranije zablude, pa ja ne mogu, pa ja sam onda nasmejem kažem, pa ne tražimo jaja od preprlice i kavijear i tako dalje, nego samo da se ta ishrana uravnoteži, da se zna koliko čega bi trebali i koliko ste pokretni. Znači, nije isto ako je neko slabije pokretan, ne može isto unositi hrane kao neka mlada osoba koja je jako fizički aktivna, sve to ima svoje. ali stvarno je suština, mislim, kod šećerne bolesti da treba mnogo raditi na edukaciji i često nas, nije baš tako retko, pacijenti zaista slušaju.
Milica
To je dobra vest, dobro da je tako. Da li je diabetes u ekspansiji u svim starostnim grupama?
Dr Jelica
Tako je. On je ne samo u Srbiji, moram reći, on je apsolutno u svetu u ekspanziji. Znači, tako da se smatra o tih nekih razmera epidemije, da će uz jednu 10-15 godina doći do razmera pandemije. I on je u svim kategorijama, naravno, i kod dece. Ono što ranije, recimo, kad sam ja počinjala, mi smo vrlo retko imali decu tipa 2 diabetisa. Sada upravo opet se vraćamo, zbog fizičke neaktivnosti, znamo da nam deca vise na kompjuterima, mobilnim telefonima, da više nema onoliko da se igraju u dvorištu, da igraju u fudbal, kao kad sam ja bila mala ili moji roditelji, oni su ipak imali svoje neke aktivnosti, svoje fizičke aktivnosti. Sada, kažem, nažalost, deca kad god odemo negde, oni su na mobilnim, čak i mala deca na kompjuterima itd. Tako da pred svega zbog te fizičke inaktivnosti, onda hrane, dosta se unosi brza hrana, popularni su razni restoranti sa brzom hranom, znači sve to može da utiče i na neku opet genetsku podlogu, da i kod deca imamo u porastu diabetes tip 2. I ne samo kod nas, nego moram reći, ja sam bila pre par godina u nekom kongresu, uopšte zemlje Balkana, Turska tu prednjači, Grčka, uopšte nismo mi izuzetci jer način, kažem, način života koji se promenio zadnjih 30ak godina, ipak utiče na to.
Milica
Da li stresogeni kojih ima svuda oko nas takođe utiču na ispoljavanje bolesti ?
Dr Jelica
To je omiljeno pitanje i ja ovaj, kaže, ne, ne, to je meni sve o stresa. Ja se nasmejem, dođe mi gojazna osoba koja ima više kilograma, koja se ne kreće, pa ne može biti o stresa. Znači, Stres može dam biti mali delić, on je više izražen kod nekih drugih bolesti, autoimunijih, kod Hašimota, kod bolesti štitaste žlezde, gde može biti okidač. Kod dijabetesa može uticati u nekoj manjoj meri, ali mnogo nije samo stres, znači mnogo je bitnija hrana, hrana kod dijabetesa, tipa dva, ja ponavljam, hrana, hrana i fizička neaktivnost na neku opet, kažem, genetsku podlogu.
Milica
Je l se to odnosi pre svega na količine ili i na sastav onoga što se nalazi ispred nas?
Dr Jelica
Mi imamo u proceni kad pravimo te, jako je bitna i količina Milice, ali je bitan i glikemijski indeks. Znači, mi tačno imamo hranu koja jako podiše šećer u krvi. I onda zaista, zato ja i volim da moji pacijenti, odu kod nutracijologa, lakara, da im da savet, znači koju hranu ne mora, upravo, ovo ste lepo rekle, leti lubenica recimo, šta je lubenica? Voda sa šećerom. i neko voli da jede lubenicu, ne jede ništa, recimo ceo dan kad je toplo, koja sam jao samo lubenicu. Ali to je jako hrana sa visokim glikemijskim indeksom. Recimo onda neki pacijenti naši piju alkohol. Recimo, pivo ima najveći glikemijski indeks, ne vino, mnogo veći glikemijski indeks ima pivo. Tako da je to zaista, kada neko dobije šećernu bolest, mora ipak i zato su i dobre i bilo kakve edukacije i ovakve emisije i televizijske emisije gde mi možemo što više da pružimo informacija i da edukujemo našeg pacijenta koji ima šećernu bolest, jer stvarno može jako dobro da se leči i da ti pacijenti prođu čitav život bez komplikacije.
Milica
To je jako važno znati. Kad kažete da se edukuje, da se prosto povede računa, rekli sam na početku da ste vi na čelu Republičke komisije, stručne komisije. Šta to tačno znači? Da li možda postoje programi ili će se sprovesti programi koji će pomoći našoj populaciji da bude svesnija?
Milica
Posle toliko godina, strašno smo srećni, komisija koju svem ja presnikam, inače ima 15 članova, to su endokrinolozi iz čitave Srbije koja je na predlog Ministarstva zdravlja i obrazovana i je zaista sela i u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i njihovim ekipama napisala nacionalni program za diabetes i strategiju kako ćemo mi slećih par godina, kako ćemo se odnositi, kako ćemo lečiti ti pacijente, tu smo uvrstili ove epidemiološke podatke koje sam rekla na početku, da imamo 35.000 tipa 1, da je ostalo tip 2, način kako treba se sprovoditi, znači način kako se treba ophoditi prema tim pacijentima, koje edukacije, da te edukacije moraju biti ne samo u osnovnim školama, u vrtićima, da moramo zaista, ovo je tek početak i u sledećoj godini bi usledio i vodič, klinički vodič, zadnji nam je pre 13 godina sa novim terapijama, jer zaista se sve menja, evo u zadnjih par godina mi imamo mnogo novih terapija za pre svega tip 2.
Milica
To je strategija koja počinje 2026. i trajaće, kako ste rekli, nekoliko godina.
Dr Jelica
Da, nekoliko godina, pri čemu smo tu naravno uvek ćemo i menjati i dodavati i mi smo počeli, pa neke sledeće kolege mogu to menjati i usavršavati kako se sve menje u svetu, jer kažem, mnogo toga se menja i recimo šta je sad stav? Ranijih godine, kad sam ja počinjala da radim kao endokrinolog, bili smo zadovoljni neka vrednost glikemije na tašte, ispod 10. Međutim, zadnjih desetak godina smo shvatili da to nije dobro. Da naš pacijent koji ima šećernu bolest ili tipa 1 ili tipa 2 mora da ima vrednosti zdrave osobe. I mi insistiramo da vrednosti glikemije na prazan stomak od našeg pacijenta koji ima diabetes budu između 5 i 6. a ne da budemo za 8-9, to ti je dobro. Sa takvim vrednostima zadovljni smo samo kod starih pacijenata koji imaju već gomilu komplikacija, komorbiditeta i gde ne smemo da ih ugrozimo hipoglikemijom, znači padom šećera. I jedino te kategorije pacijenata, ali to su baš stari, sa, kažem, brojnim, brojnim komorbiditetima, tu malo popuštamo sa vrednostima, a kod svih drugih, mlađih, srednjih godina, mi insistiramo da vrednosti glikemije ili šećera na prazan stomak pred obrok budu 4, 5, 6. Znači, ne nismo zadovoljni 7, 8, 9, kao nekada kad sam ja počinjala, i moj bivši šef, kao, super, šećer mu je 9 ujutro, to je u redu.
Milica
Znate kako se mi zavaravamo, odnosno koliko smo toleranti. Pa jela sam sinoć nešto slatko. Bila sam, evo, na slavi, sad su slavi aktualne. Jela sam sinoć, pa to mi je zato. Proveriću za mesec, dana, bit će se, onda se lažemo dodatno. Sad ćemo malo nešto da uključim, u stvari.
Dr Jelica
Tako je. Gubi se vreme, jer kažem ono što sam rekla na početku, kada dođe pacijent prvi put kod nas u ambulantu i kad mu je šećer 7,8 i vi kažete jao vi imate šećernu bolest, on se malo preuplaši, pa on tam možda godinu dana dve malo vode računa, pa opet popusti. Znači, ali zaista, problem je što šećerna bolest na početku ne boli. Pacijenta ništa ne boli, on se dobro oseća na početku, dok se naravno ne razviju komplikacije. E, kada se razviju komplikacije, onda zaista je to problem i za nas, i za njega, i za njegovu porodicu, i za čitavo društvo.
Milica
Da. Ovaj podkast se inicijalno bavi ženama koje su u nekom srednjom životnom periodu, ako se dogovorimo da su 40-ete ta neka granica, portal konkretno 45 plus ili minus godina. Da li je ulazak u perimenopauzu, pa i kasnije menopauzu okidač ili vreme kada se češće javlja najpre insulinska rezistencija pa onda diabetes tipa 2?
Dr Jelica
Što se tiče insulinske rezistencije, ne. Ja se jako puno bavim nešto što se zove jednu bolešću, sindrom policističnih ovarijuma. Ja već kod mladih devojaka 19-20 godina, jer šta je sindrum policističnih ovarijuma? Znači imamo poremećaje, kako i zbog čega one dolaze kod endokrinologa imaju poremećene cikluse. I ono prvo što uradimo kod njih je da uradimo upravo ovaj test opterćenja sa glikemijom insulinom 0,60 od 20 minut. I vrlo često upravo osnov sindroma policističnih ovarijuma je insulinska rezistencija. Tako da ne bi mogli reći da učestavlost insulinske rezistencije ide u četvrtdesetima, ali ide nešto drugo. Naravno, ide učestalost i diabetesa tipa 2. U kom smislu? Upravo te mlade devojke, žene, kada dođu sa 18, 19, 20 godina, kod mene ja utvrdim insulinsku rezistenciju, ja pričam i radim sve da one jednoga dana ne bi u 40. imale tip 2 diabetesa. Znači, upravo nema ih tako malo, jer smatra se da sindrom policističnih ovarima je najčešće endokrinološko oboljenje sa 25% učestvalosti. Čak to nije diabetes koji je s 13 koma nešto prevalenca, nego da je to zaista sindrom policističnih ovarijuma u svetu.
Milica
Ima li objašnjenja? Zašto je tako visok broj, odnosno visok procenat?
Dr Jelica
Pa da vam kažem, znate zašto je u stvari. Ranijih godina, odlično vam ja ovo pitanje, ranijih godina je bila manja oko 10% učestalosti, međutim, usvojene su u Roterdamu 2003. novi kriterijumi za diagnostiku sindroma u policističnih ovarijuma, koji su jako olakšali prepoznavanje. I šta nam je sad dovoljno za diagnozu? Čak ne trebaju na prvom trenutku hormoni, nego ultrazvučni nalaz, da su opisani mikrocistični jajnici od ginekologa i podatak da ta devojka, mlada žena, da ima neregularne cikluse preko 35 dana. Čak kad dobijemo ta dva podatka, mi posle krećemo dijagnostiku, ali mi potpuno imamo pravo da u tom trenutku kažemo da ta pacijentkinja ima sindrom policističnih ovariuma, policistične ovariume i onda ćemo raditi dodatnu diagnostiku i videti kako je lečiti. Mnoge zemlje u svetu, zbog te učestalosti, čak imaju vodiče, recimo Australija ima vodič za lečenje policističnih ovariuma i tako dalje i u Evropi postoji ozbiljna grupa, koja se bavi upravo ovim oboljenjem.
Milica
A da li se došlo do uzroka? Jasno mi je da se mora lečiti…
Dr Jelica
Insulinska rezistencija, smatra se da je u osnovi insulinska rezistencija kod tih mladih žena. Znači šta se dešava? Evo prosto, visok insulin. Da, insulinska rezistencija. Mi kada uradimo onaj test čuveni OGTT gde odradimo nivo šećera, insulina, mi vidimo najčešće kod tih mladih žena, hvala Bogu nemaju predijebetes, na početku sam rekla koji su kriteriju za dijebetes,predijabetes, oni imaju visoku insuline. I šta se dešava? Mi u stvari u tom testu vidimo hiperinsulinemiju. Mi ne vidimo insulinsku rezistenciju, to moram da objasnim. Mi posredno zaključujemo, da kada ta insulin nije ušao u ćeliju, periferna tkiva da sve radi posao, nego je ostao u krvi, u stvari mi testom diagnostikujemo hiperinsulinemiju. A posredno zaključujemo da ta pacijentkinja ima insulinsku rezistenciju. I šta je poenta? Taj visok insulin, znači evo sad ću vam objasniti i mehanizam, on deluje loše na ćelije jajnika,on luči ove muške polne hormone ,testosteron,androgene,androstendione itd.. I na taj način dovode do poremećaja ciklusa kod te mlade žene. Ona često ima izražene akne, ima izraženu maljavost i neregulane cikluse. Znači, visok insulin deluje na ćelije jajnika, da one izluče višak tih hormona, androgena i na taj način dolazi do problema.
Milica
Razumela sam Vas na to nego sam mislila šta prethodi tome, opet način života ili ? Da li ima neko drugo objašnjenje?
Dr Jelica
Većinom, te mlade žene koje imaju policistične ovarijume su gojazne, međutim imamo i mršave, tako da kažem, one su u manjku. Tako da, u najvećem broju slučaja, gojaznost, nepravilan način ishrane. Ali kažem, imamo i pacijenkinje koje su mršave, tu imamo nekad opet genetsku predispoziciju, da u porodici imaju jako izražene diabetese i da kod te mlade, čak mršave osobe, imamo visoke insuline, jer ona nosi tu genetsku predispoziciju.
Milica
Opet naše postupanje, opet naše ponašanje.
Dr Jelica
Mnogo može da se uradi jer, kažem, ja mnogo radim sa tim mladim ženama i mladim devojkama i onda ih, ovaj, zaista ih nekako šaljamo obavedno kod nutriciologa, dajemo terapije da sve uradimo, da one u trudnoći, šta je prvi stepen i opasnost koji njih, prvo da nekad ostaju teže, trudne, koji imaju policistične ovarijume, a druga stvar je da u trudnoći razviju gestacijski diabetes. I kasnije, ovo sada se vratimo na 40. godine što ste me pitali, tada diabetes tip 2, i druga stvar, kada je već reč o perimenopauzi ili menopauzi, ima jedan podatak studijski da se smatra da žene kada ulaze u tu perimenopauzu, htele, ne htele, dobar deo njih dobiju 7 kg.
Milica
Sedam čak.
Dr Jelica
Sedam. I onda kad ja pričam s mojim pacijentkinjama, one kažu doktorko, pa sam stvarno dobila 7,8. Zašto? Što se ipak ulaskom u perimenopauzu, u menopauzu, znači jajnici polako popuštaju sa radom ili već u menopauzi prestaju da rade i samim tim one žene nisu bolesne, ali se čitav organizam usporava, sve se usporava i one zaista moraju da shvate da posle 40-ih, naravno je sve, ali većina, pričamo o većini, one ne mogu da jedu istu količinu hrane koje su jele nekada, jer sada će zaista dobijati na telesnoj težini. I to je nešto što kada dođu i kažu kod mene, pa znate ovaj, ja isto jedem kao ranije. Ili, ranije sam mogla vrlo lako da smršam, 3-4 kg da obučem haljinu, ja sada to ne mogu. E upravo je taj razlog, taj hormonski, znači gde nije to bolest, ja uvek potenciram perimenopauza, menopauza nisu bolesti, nego su zaista stanja gde dolazi da polako, to je jedan fiziološki proces kao što imamo, detinjstvo, pubertet, reproduktivni period žene, perimenopauzu, menopauzu, gde je jedan fiziološki proces gde dolazi do prestanka polako rada jajnika.
Milica
Ima i ona podela, gde je to ustvari treće P, prvo imate pubertet, pa onda imate pregnancy i onda kao perimenopaus, kao to treće…
Dr Jelica
Jedino što je, Milice, problem je što u poslednje vreme mi imamo mnogo žena koje mnogo rano ulaze u menopauzu ili perimenopauzu, a problem je što…
Milica
Šta to znači, kada rano?
Dr Jelica
Pa 35 godina, 34, a šta nam je problem što te žene nisu rađale? I pošto se ja dosta bavim i sterlitetom, tim endokrinoškim delom, onda zaista se suočavam sa time da dođe žena 34-35 godina, a njeni hormoni već govore, ne u menopauzi još uvek, ali da je u perimenopauzi. I tu se već malo hvatamo za glavu i moramo da žurimo da bi joj pomogli da se ostvari kao majka.
Milica
Opet vam postavljam isto pitanje, a šta je uzrok za to?
Dr Jelica
Pa, uzrok je znači način života, opet da se vraćamo, sve se vraćamo na način života i šta je isto bitno ako se to ranije dešava, uvek je obavezno pitanje kada je vaša majka izgubila ciklus. Opet se vraćamo, znači sve se vrti nekako od genetske predispozicije, načina izhrane, načina života fizičke. Najveći, verujte mi, najveći broj su ovi razlozi, jer obavezno nam je pitanje i kada nam ona kaže joj mama je sa 40, znači ja se više shvatam za glavu zato što znam, žao mi je, znači da može da bude potencijalni problem da se ta moja pacijentinja zaista uopšte ne ostvari kao majka.
Milica
Da, da. Teško je sad naravno govoriti o brojkama, ali ja sad nadam da broj tih žene koje ranije ulaze u menopauzu i perimenopauzu ipak nije tako veliki.
Dr Jelica
Pa nije, ali raste.
Milica
Kažete da u porastu, da i nadam se da nije tako veliki.
Dr Jelica
Pa nije tako veliki, ali raste. I znate šta je u stvari problem? To sam skoro pričala na nekom onom festivalu za vantelesnom oplodnju, da moramo shvatiti da mnogo toga se je promenilo u samom na svetu, ali ono što se nije promenilo je reproduktivni period žene. Znači da ne možemo očekivati da ćemo najnormalnije ostaviti trudne 45 godine, to se nije promenilo. Znači žena se rađa sa jednim određenim brojem jajnih ćelija i ona tačno ima svoj reproduktivni period kada je to najbolje da rađa i tako dalje, tako da smo to baš komentarisali da na to ne smo mu zaboraviti, sve se drugo menja, savremenost i tako dalje, ali ta njen broj jajnih čelija i ta reprodukcija, to se ne menja. Tako da sve negde trebaju da imaju na umu, sve razumem, karijere, sve to, ali da negde treba to raditi negde na vreme kada je to najbolje.
Milica
Jasno. Srećnom postoje programi, pa i ovi nacionalni, koji omogućavaju začeća na neki drugi način. Dobro je.
Dr Jelica
I toliko je toga što kažete, dobro, tako da sreća da to postoji i da tu zahvaljujući tome imamo više beba.
Milica
Kad je reč o ovoj našoj populaciji, četvardesetak i više, i kad se vratimo na ovo što kažete da je čest slučaj vaše prakse, a to je da ljudi, pa na neki način negiraju, na neki način odbijaju. To čuveno salce oko struka, odnosno taj stomačić, svi kažemo pa dobro, svi to imaju, pa to je nekako normalno, pa dobro, evo pogledajmo i mladi, to ide s godinama. A čak i taj mali, mali, mali višak šta nam kaže?
Milica
Pa govori nam zaista da moramo da obratimo pažnju na svoju neku budućnost, da se vidi, znači da uradimo neke analize, znači da vidimo gde smo. Znači možda neko zaista ima tako prirodno i nije ništa strašno. Mi čak imamo pacijente, ali to je doleko manji broj pacijente ili pacijentinje koji su jako gojazni i koji imaju savršene rezultate, ali to je moram reći možda 5%. Znači da dođu sa najboljim lipidnim profilom, da nemaju šećeri, onda se mi čak ne nadevamo kako prosto ovo je. Ali ima i takvih, međutim… Ili ima tu obišnjenja kako? Pa nema. Mislim, opet vam kažem, jednostavno takva je genetika. Da, desi se. Imaju dobru predispoziciju, onda pitate kad su tata i mama umrali, živali dugo i tako dalje. Ono što je veliki faktor izika, sad kad pričamo oko zaista diabetesa tiba 2. egojaznost, i lepo ste rekli da za jednu Srbiju oko 800.000 pacijenata je zaista jako puno, ali moram reći da gojaznih pacijenata imamo 1.700.000 Srbije. Znači to je zaista zvaničan podatak i upravo smatra se da dobar deo naših tog tipa 2 velike broje pacijenata je, tako da je gojaznost u stvari, znači jako bitan faktor rizika za razvoj dijabete sa tipa 2 i ono što je jako bitno kod deca kad smo pričali, Upravo gojazna deca su viđena i imaju faktor rizika da razviju upravo taj diabetes type 2.
Dr Jelica
Znači, opet se vraćamo na hranu i opet, kažem na tu fizičko. Znači, gojaznost je ozbiljan, ozbiljan faktor rizika i nama je u suštini negde i lakše kada imamo gojaznog diabetičara u smislu da možemo da utičemo na njega, da on zaista izgubi na telesnoj težini i kod takvih pacijenata možemo mnogo da uradimo. Problem su mršavi pacijenti. Znači, ili normalne telesne težine, onda videćemo kako kod koga, neki likovi i tako dalje. Ali gojazni su nam, ja lično mislim, ako slušaju, lakše za lečenje, jer imaju da oslabe na težini.
Milica
Znači da im daju zadatke. Milion i sedamsto je registrovano.
Dr Jelica
Tako je.
Dr Jelica
Gojaznih. Šta je u stvari, evo sad. Sad ću vam reći, gojaznost je takođe u zadnjih godina zaista, jer ranije ljudi nisu smatrali, ako je gojazan da je bolestan. Ne, gojaznost je bolest i to je takođe hronična bolest, koja takođe dovodi do svojih komplikacija. Jedan je i dijabetes u stvari. Druga stvar, oko registrovanja, sad moram tu i da vam pomognem, onaj ITM ili body mass index, znači kako se on računa? Vrlo prosto. Kilogram po metru kvadratnom. Kada je preko 30, znači to je vrlo lako za diagnostiku. Znači, ko je gojazan? Ako mu je body mass indeks preko 30, kilogrami, znači telesna težina, se podeli sa telesnom visinom na kvadrat. I vrlo lako svako od nas može da izračuna gde je. Ukoliko je između 25 i 30, to je prekomerna telesna težina. Znači, to nije gojaznost, ali to je prekomerna. A između 19 i 25 je normalna uhranjenost, ispod 19 je pothranjenost. Znači, vrlo lako mi pacijente, a to svaki… Ali mi gledamo.
Milica
Broj na vagi, mi gledamo kilograme, ne gledamo strukturu tkiva.
Milica
Ne, ne, mora da se uradi ovo, i svima je jasno, već, mislim, zna se ko je gojazan, nije gojazan, ali kažem, ovo su vrlo laki parametri gde može i svaki izabrani lekar pomoći pacijentu da izračunaju, da kaže, znate šta, ovo je tako ili nije tako. Kažem, gojaznost je vrlo ozbiljna, hronična bolest, gde u celom svetu, znači, opet, to je ogroman broj pacijenata i ona isto ima razmere pandemije, a, kažem, a vodi i kad diabetesu tipa 2, i upravo ono što smo rekli, posle 40. kad se uklopi kod žena, recimo, perimenopauza, menopauza, kada se sve još dodatno usporavaju ti fiziološki procesi, onda dolazi i da te žene zaista dobijaju ozbiljnije na težini, a samim tim to ih vuče i ka dijabetesu tipa 2.
Milica
Kako detektujete visicelarne masti?
Dr Jelica
Pa postoje, kako se zove, znači to je stvar nutriciologa. Znači oni imaju specijalne vage, i zato ja stvarno insistiram na lekarima gde oni tačno vam procene, znači koji vam je stepen vode, i imaju specijalne vage, tanitu i sve ostale s kojima se koriste da se to uradi. Ja kažem, ja savjetujem zaista, jer imamo dostupne nutriciologe da svakih od gojaznih pacijenata, jer ja i kad lečim gojaznost, sad postoje ove savremene terapije, diabetes tipa 2, to možemo kasnije pričati, GLP1 agonisti, znači ja savetujem obavezno mog pacijenta da ode kod nutriciologa, što sam i rekla na početku, da upravo i on, to je čitav tim, lečiti gojaznost tip dva dijabetesa, to je čitav tim koji sad drži nutriciologa, što se tiče gojaznosti i psihijatra ili psihoterapeuta, zatim endokrinologa naravno i još dalje eventualno druge potrebne specijalnosti, ali zaista u timu su obavezni nutriciolog, psihoterapeut i endokrinolog, kažem po potrebi ako neko ima i kardiolog i tako dalje, širimo gastroenterologiju i tako dalje, ali jako je bitan u tom timu kada lečim gojaznost nutriciolog i psihoterapeut, zašto? Što zaista imamo mlade osobe, mlade devojke, mladiće, momke i tako dalje kojima je zaista potrebna podrška. Jer oni nekad, zato što naše telo nema potrebe da unosi, imamo pacijente koji unose enormne količine hrane, a nemaju potrebe za tim.
Dr Jelica
I zaista sami onda kažu, jao znate šta, žene, posle četrdesete, ja ne znam šta mi je, ja uveče svaki čas idem do frižidera,a nisam gladna. Znači tu zaista nam je potrebna vrlo često, ne mora to da bude psihijatar, pre svega da se krene od psihoterapeuta, da se vide koji su razlozi zašto se unosi tolika količina hrane, šta se radi. I obavezno, opet kažem, nutriciolog koji zaista meri te masti, određuje procenat vode, masti, svega toga i onda u skladu sa tim pacijentom, prema njegovoj fizičkoj aktivnosti, godinama polu, pravi, dogovaraju se o nekom načinu ishrane.
Milica
Kažete jedu uveče i kad nisu gladni, ali ja mislim da ovo grickanje što što svako… Sve to. To prosto ljudi, ja mislim da smo nesvesni u stvari koja je to količina hrane koju unesemo, samo da probam parče čokolade, samo malo da vidim kako je.
Milica
90. godina. Ja sam magistrirala na gojaznosti, i to sam radila zaista sa, moram reći, profesorkom Drezgić koja je vodila tad gojaznost na klinici za endokrinologiju. Radila sam upravo magistarsku temu koja je sad vrlo aktuelna. Uticaj hiperinsulinizma na kardiovaskularni sistem u gojaznih. I ona je vodila te ambulante za gojaznost i kada dođu žene, najčešće 40 godina, jaoj, ja ništa ne jedem. Ona kaže, znate šta, je l mogu nešto da vas zamolim da zapišete na papir, šta ste kad ste kuvali, olizali onu kašiku ili probali, zapišite sve to. I onda kada sledeći put dođu u ambulantu, one žene same se iznenade šta su sve unele i koliko je to kad im ona izračuna u stvari kalorija. Koliko su unele, tako to, ništa ne jedem, znači nismo nekad svesni koje su to količine. Ne moraju da budu enormne, ali ni za svaki organizam i u odnosu na fizičku aktivnost. Metabolizam, znači nisu za svakog pacijenta ili pacijenkinju predviđene iste kalorijske količine, a ovo ste lepo rekli što se tiče samog dijabetesa, vrlo je bitan taj glikijemijski indeks hrane, znači koliko koja hrana utiče u podizanju nivoa šećera u krvi.
Milica
Da, svašta mi tu radimo, od toga da ujutru kako otvorimo oči prvo pijemo kafu, pa onda…
Dr Jelica
A da, moram da se vratim na te 90-e, kad sam radila taj magistarski, ja sam radila na pacijentima koje smo mi primili u bolnicu tri nedelje i nisu ništa jeli. 21 dan, znači ti pacijenti su mogli da izdrže 21 dan, ali su bili u bolničkim uslovima. Ništa, ništa? Ništa, osim četvrtog dana, pili su dosta čajeva i suplementi. I zaista imali smo pacijente koji su za te 3 nedeljje skidali 15-17 kg koji zaista su mogli da izdrže bez ikakve hrane. To se zvalo nulta dijeta tada. To sad više se slabo primenjuje, zato što imamo i ove savremene lekove. I ti pacijenti…
Milica
Baš sam htela tebe da vas pitam da li je baš neophodno tako drastično…?
Milica
Pa to smo tako, i to su 90-ih smo, zato što mi smo tu primale ali stvarno ekstremno… Zašto? Nisu to bili malo prekomerne telesne težine ili malo gojazni, tako da kažem. To su bili ljudi 150, 170, kojima je to bilo pitanje života. Jer kad god neko dobije i ima takvu telesnu težinu, to je sad već pitanje života. Znači više nije pitanje estetike, raznoraznih stvari, nego ozbiljno pitanje života, jer ti pacijenti su ozbiljno životno ugroženi. Tako da smo mi primali te pacijente, ekstremno gojazne, znači nismo ove malo gojazne pa da ih sad mučimo, nego ekstremno gojazne kod kojih je to bilo pitanje života. Gde smo pokušavali da zaista na taj način ih malo pokrenemo, da im damo taj vetar u leđa. Znate kako, ipak većina naših pacijenata kada dobije taj neki početni stimulus, oni ipak nastave i bore se. A ako kući sede, pokušaju neku dijetu, to slabo ide, oni se zaista demotivišu i ono što sam pričala, baš kažem, opet tu bitna uloga psihoterapeuta, oni zaista vrlo lako odustaju. A pacijenti koji već imaju ogromnu telesnu težinu, body mass indekse preko 40, oni su zaista životno ugroženi.
Milica
Da. Rekli ste evo kada je reč o lečenju gojaznosti, to je praktično tim lekara koji se bave tim pacijentom, ali i za ljude koji nisu u tom stanju, nego evo dobio možda taj 5,6 da krenemo od toga. Koja je ta prva instanca? To je Lekar opšte prakse, pretpostavljam.
Dr Jelica
Da, obavezno naša primarna zaista, naši lekari na primarnoj-zdravstvenoj isto su jako dobro edukovani. Znači obavezno oni, prvo oni i u domu zdravlja treba da se uredi taj OGTT. Znači taj test sa 75 grama šećera u 300 mililitara vode da se vidi gde smo. Može neko da ima 5,6 ali da je u testu dobar i da mu se samo skrene pažnja, da možda su večere prejake, da malo manje jede i tako dalje i da kažemo, evo dobro, vi nemate diabetes, nemate pred dijabetes, a ako imamo pred dijabetes, opet, tu može da bude samo na primarnom nivou, da taj lekar da savete svom pacijentu. Ako već konstatujemo tip 2, onda bi pacijenta trebao poslati kod endokrinologa.
Milica
Da li će biti više savetovališta za dijabetes, evo prema ovoj strategiji koju ste spominjali na početku?
Milica
Savetovališta, ono što je poenta, ona postoje. Međutim, u različitim domovima zdravlja su različito organizovana, i tu bi trebalo zaista ove godine da vidimo kako to izgleda, da pomognemo. U nekim domovima zdravlja jako dobro funkcionišu, nekim slabije, tako da moramo da vidimo i tu strukturu. Savetovališta zvanično postoje, znači svaki dom zdravlja ih ima, ali samo da vidimo, moramo videti način funkcionisanja, da se poboljša. Ima neka koja odlično rade, gde su pacijenti zadovoljni, neka slabije i tako. Znači od vrtića do osnovnih škola, i tu su nam i tražili pomoć i ministarstvo prosvete pa smo u pregovorima sa njima kako da pomognemo, i da rešimo da recimo u vrtićima, u osnovim školama, pa to se pre svega više odnosi na tip 1 u stvari, na decu koja su na insulinu, kako edukujemo osoblje u vrtićima da zaista pruži pomoć tom detetu koje ima insulin, koje ima insulinsku pumpu, senzore, što su sad i sve to. I tih pacijenata koji imaju tip 1 ima oko 35.000 u Srbiji.
Milica
Da li tip 1, nadam se da nije, nije u porastu?
Milica
Jeste. Jeste i tip 1 je u porastu i najveća učestalost ispoljavanja tipa 1 je od 10. do 14. godine života. I on je u porastu, ali ne toliko nekom drastičnom porastu.
Milica
Znači ipak i oni, ima tu objašnjenja.
Dr Jelica
Pa nema objašnjenja, tip 1 je autoimuna bolest, znači, tako da ovaj tu ne mora da bude predstavna genetika, nego upravo iz nekih razloga dođe do stvaranja tih antitela koja ne prepoznaju ćelije pankrasa i tu imamo one tri vrste antitela i na osnovu toga mi i na osnovu nekog glukagonskog testa, određivanje C peptida bazno i u glukagonskom testu, dijagnostikujemo tip 1, gde konstatujemo da pankreas te osobe zaista više ne luči sopstveni insulin i da razvija autoimunu bolest, zahvaljujući tim antitelima, kad ih utvrdimo.
Milica
Kada je reč o ljudima kojima utvrdite tip 2, rekli ste da imate disciplinovane pacijente, ali sigurno ste čuli raznorazna iskustva, za toliko godina prakse šta je ljudima najizazovnije? Nedostatak vremena, da se posvete svojim obrocima. Nedostatak vremena da, evo šetaju uveče kao što ste rekli, pretpostavljam da se to mora raditi svakog dana bez izuzetka. Preopterećenost poslom, ljudi rade po dva posla, imate i toga, ili su na jednom prilično dugo.
Milica
U pravu ste, nedostatak vremena, ali mislim da je u suštini, znate šta mislim, da je u stvari odluka u glavi. Jer kažem, odluka u glavi i karakter osobe. Znači, da li je neko, imate fantastiče pacijente koji kada im to saopštite, oni, iako rade dva posla, nađu vreme, ne mora čak ni svaki dan da prošetaju, da povedu računa, onda da, to ste ovaj, dobro rekli. Pa šta ja da radim? Pa ništa, ponesite hranu na posao, organizujte se uveče, znači neko radi, pa ja ne mogu da stignem, pa znam, ali tek jednog dana kad se razbolite, nećete stići. Kad legnete u postelju, kome ćete biti, bićete nekome na teret. Znači zaista mora na vreme da se misli o tome jer nećeš moći da radiš ta dva posla. Ako dozvoliš da ti se razvija bolest i da budeš toliko bolestan, ti nećeš biti sposoban ni za šta. Tako da ja mislim da više kukamo, koliko bi mogli ipak da uradimo za sebe. Znači, tom nekom edukacijom, da se ponese taj neki obrok ako treba, i ako neko radi dva posla, ne mora da jede čokoladu, da jede suvo, da spremi nešto u kući, ponese u nekoj, ja imam takve pacijente, posudici, ponese, pojede, to je ok ili ako ne možemo svake večeri da se šeta, da se nađe neko vreme, imamo vikende, mislim da je to sve stvar naše glave i naše odluke.
Milica
Da. Ono šta sam ja čula od pacijenata koji imaju tip dva, jedan od izazova ili izgovora, tako da kažemo je, ma kakav je to život ako ne mogu ponekad da pojedem kolač, ako ne mogu ponekad ne znam čokoladu ili nešto, ali da li treba, evo baš zbog tog psihološkog aspekta, dozvoliti sebi te izlete.
Dr Jelica
Pa naravno, gledajte, dođe mi pacijent na kontrolu i mi kako proveravamo kako je pacijent regulisan, imamo hemoglobin NC, koji govori prosek nekog šećera u poslednja 3 meseca. I meni pacijent, ja vidim jako dobro tromesečje, 5 koma nešto, to je fantastično i tako dalje. Kaže, doktorka, al samo da vam kažem, ja ponekad, bio je rođendan, pojedem kolač, ja se nastavim, pa naravno. Znači, to kad vam lepo kaže ponekad, ali ne svaki dan. Znači nije zabranjeno, znači naravno kada je neka proslava, svadba, neki rođendan jednom nedeljno, kako se zove, ako je pacijent dobro regulisan, pa naravno da može da priušti sebi i neki kolač i neko parče torte i tako dalje. Ali je druga stvar što imamo pacijente koji kažu, ja kad sam nervozan svaki dan pojedem čokoladu od 300 grama, ili gojazan pacijent. Znači to ne može. A ovo zaista ne postoje u suštini kad neko ima šećernu bolest, ne znači da njemu sve zabranimo. Da, oni dođu zaista needukovani, preplašeni. Jer ja ne smem da jedem hleb, jer ne smem ovo. Ne. Znači, ne radi se o tome. Treba sesti sa njima, objasniti im šta je dozvoljeno… Na početku sam ja možda rigoroznija, kad mi pacijent dođe sa jako visokim vrednostima šećera.
Dr Jelica
Uvodimo insulin, naravno, da ću da budem tih prvih par meseci rigorozna, kažem ne može, da bi kasnije kad to sve sredimo, znači zaista popuštamo. Nije to tako da njima čitav život zabranjeno da oni ne mogu da se posluže, pojedu, popiju nešto taman posla.
Milica
Imate i pacijente koji nemaju prekomernu telesnu težinu, a imaju tip 2?
Dr Jelica
Naravno, naravno. Imamo pacijente koji imaju normalnu telesnu težinu koji su razvili tip 2. Zaista ima i toga, ali ono što smo rekli, većina ih je u tipu 2 gojazna, ali postoje i ove druge kategorije koji imaju normalnu telesnu težinu, razvili su tip 2, a ovi koji su pothranjeni, to je veći problem, oni su vrlo često onda i za insulin, ili je to neki zakasneli tip 1, ili u stvari ako dođu, da, i ovo je vrlo zanimljivo, pacijenti kažu, pa dobro, ja se dobro osećam, u redu, ili kada dođu i kažu, meni se suša usta, ja gubim na težini, ja jako puno pijem vode, e to su, to više nisu početne vrednosti šećera. Ti pacijenti najčešće imaju vrednosti šećera preko 15 mili mola. To je već odmakla šećerna bolest. Znači to nije početna, taj pacijent je već, znači, prošao ono početak, jer čim je razvio, to su simptomi melicisnog sindroma, znači čim se suše usta, puno žeđi, gubi na težini, njega šećer topi i to su vrednosti preko 15 milimola. I taj pacijent je onda, kada dođe takav, on nije za tablete, njemu treba prvo dati insulin. Zašto? Da pokušamo da oporavimo taj pankreas koji je očigledno jako loše radi.
Dr Jelica
I onda u nekoj budućnosti ćemo videti, neke pacijente zaista, i to je zabluda, jednom kad mi se uvede insulin, uvek. Nije tačno. To je samo kod tipa 1 da uradimo onaj glukagonski test, antitela i kažemo ne radi pankreas, i kraj priče. Dok kod ovog tipa 2 mi nekad kad su ovako zapušteni, nekad dajemo insulin, vremenom možemo da ga skinemo. Sve zavisi od pacijenta, od njegovih navika, upravo kako prihvati bolest, načina ishrane i svega toga. Tako da znači ne treba da bude zabluda ako dajemo pacijentu na početku insulin tipu 2 da ga ne možemo u nekom periodu skinuti.
Dr Jelica
Odluka, to mi se najviše dopalo od svega što ste onako rekli. Mislim da je to nešto što svako može da primeni. Odluka u stvari da se bavimo sobom i svojim zdravljem.
Dr Jelica
Apsolutno. I sve su iskreno rečeno i meni nekad nije lako. Mislim, za neke stvari oko kilaže, se borimo svi zajedno. Znači stvarno je stvar glave, odluke u glavi šta hoćemo. Ne može, mislim, ja razumem teško se živi, rade se dva posla, sve to, ali kažem ja ono što sam rekla, ako odlučimo da se borimo sa tim i uz ta dva posla, možemo. Znači možemo sve nekako da prilagodimo i da možda ako možemo na neki taj drugi posao odemo peške. Znači ja zaista puno pričam s mojim pacijentima i onda pokušavam da im sugerišem oko tih nekih i navika da im dam neku ideju šta bi mogli u nekom tom da ubace recimo da ne idu kolima, ako može, ako mogu do tog drugog posla, do prodavnice. Da nekako makar iskoriste to nešto što moraju da urade da iskoriste recimo da hodaju i kažem oko te hrane, da možda uveče pripreme nešto da ponesu, da upravo ne dođu u iskušenje na poslu u brzini da jedu pekaru, testa, loše ugljene hidrate, čokolade itd.
Dr Jelica
Ništa, hvala vam na ovim informacijama. Svakako će biti još sigurno mnogo edukacija i spram ovog programa koji ste pominjali, ali evo odluka, to ste čuli, 5.6 zapamtila sam.
Dr Jelica
Tako je, to je već upozoravajuća vrednost.
Milica
Crveno svetlo.
Dr Jelica
Znači, odnosi se na vrednost na prazan stomak, znači ono kada idemo u Dom zdravlja, kaja je već preko 5.6, već je to crveno svetlo. Da razmislimo, ponovimo možda za par dana, ako je isto toliko, 5.7, znači to je već nešto što treba da nam zvoni, da kažemo dobro, da vidimo gde smo. Ne znači da taj pacijent ima šećernu bolest, ali je već ta vrednost upozoravajuća.
Milica
Mnogo smo preporuka čuli od vas i evo naravno da se odnosi na ono što svako od nas može da primeni, a to je kontrola nad onim što je u tanjiru i da prošetamo, to. Spomenuli ste insulin i sad sigurno, nije to moja struka, ali sigurno sam da postoji i paleta lekova koji mogu da pomognu. Odnosno, mnogo terapijskih metoda kojima može da se pomogne. To je vaša oblast.
Milica
Vi ste me lepo pitali upravo, šta ćemo sa pacijentima koji ne donesu odluku o disciplini, o ishrani i tako dalje. I zbog toga, poslednjih par godina napravili su zaista nekoliko ozbiljnih. Ono što smo na početku i što sam reka, nekada smo bili zadovoljni pre 30 godina sa šećerom 9, i sada smo došli do toga da naravno insulina je terapijska opcija koja postoji preko 100 godina, ali za upravo ovu grupu pacijenata koji imaju problem gojaznosti, problem hrane, koji ne mogu baš u svakom trunku da se posvete tome, znači u posljednjih par godina napravljene su ozbiljne grupe lekova, znači to su dve grupe lekova koje se u preporukama svetskim, stavljaju kao broj 1 terapiju za lečenje šećerne bolesti tipa 2, to je grupa SGLT2 i GLP1 agonisti. Šta su ti GLP-1 agonisti? Mi normalno u našim crevima lučimo hormone koje se zove inkretini. I ti prirodni inkretini, oni nažalost se vrlo brzo razgrađuju i nestaju iz organizma svega, mislim da je delovanje tri minuta, a imaju jako dobar efekat, jer oni utiču, zato što zatvaraju apetit centra za sitos, utiču na pankreas, da blago prema potrebi vrednosti glikemije izluči insulin. I zbog toga su napravljeni lekovi koji su agonisti, znači koji su vrlo slični njima, s tim što jedino duže opstaju u organizmu.
Dr Jelica
Tako da, hvala Bogu, znači ti lekovi, to su grupe lekova, znači GLP1 agonista, imamo različite nazive i fabričke nazive. Oni jako su se dobro pokazali posljednje godine, jer oni jako dobro regulišu diabetes. i utiču na apetiku tih pacijenata. Tako da je na početku, pacijenci su ih malo bili zablude da su samo zamršavljenje, međutim imamo grupu lekova koja koriste se u lečenju diabetesa tipa 2 i imamo za gojaznost grupu lekova koja se koristi, zaista na našem tržištu. I da se vratim još na USGLC2 grupu koja je isto jako dobra, ona deluje tako fiziološki što pokušava da šećer izbacuje preko mokraće. I na taj način i kod ove grupe lekova naš pacijent može da izgubi do 300 kalorija dnevno. Tako da su to najsavremenije grupe lekova koje postoje kod nas i tu je zaista odluka na.. Obavezno pacijent kome se postavi diagnoza šećerne bolesti i treba da ode kod endokrinologa da vidimo, način kako ćemo ga lečiti. I šta karakteriše ove lekove, ova grupa lekova, što su oni.. Vremenom se shvatilo da pored toga što mi treba da snizimo nivo šećera u krvi, da moramo da razmišljamo o komplikacijama, kao što smo i počeli u ovu priču, jer ove dve grupe lekova zaista značajno smanjuju komplikacije kardiovaskularne, utiču na bubrežnu insuficijenciju, čuvaju bubreg, čuvaju krvne sudove i zbog toga, prema svim svetskim kriterijumima, Američke asocijacije za dijabetes, Evropskog udruženja za dijabetes, ovo je po njima prvi izbor terapije.
Dr Jelica
Kod nas, zbog cene koštenja i tako dalje, u Srbiji mi moramo prvo da damo neku drugu terapiju, neku osnovniju, ali isto tako, posle nekog vremena, naši pacijenti mogu da dobiju i to na recept, ovu savremenu terapiju.
Dr Jelica
Hvala vam mnogo na svim informacijama i na preporukama. Ovde ćemo završiti ovu epizodu, dakle svaki komentar je dobrodošao, naravno i svako pitanje. I ono dugmence subscribe ako može da se pritisne, bi bili zahvalni. Vidimo se u narednoj epizodi.
