Milatović je rekao da je ovo jedna od najozbiljnijih ekoloških i zdravstvenih pretnji u Crnoj Gori…
Neko u Podgorici mora da čuje šta se dešava u Pljevljima, da je više djece sinoć završilo u pljevaljskoj bolnici zbog ekološke katastrofe koja se dogodila, saopštio je danas predsjednik Crne Gore Jakov Milatović u Skupštini Crne Gore.
Osvrćući se na zagađenje vazduha u Pljevljima, Milatović je rekao da je to jedna od najozbiljnijih ekoloških i zdravstvenih prijetnji u Crnoj Gori, te da nadležni moraju pokazati veću odgovornost kada je riječ o rješavanju situacije koja šteti zdravlju građana Pljevalja.
“Mora neko u Podgorici da čuje šta se dešava u Pljevljima, da je pre neko veče nekoliko dece završilo u bolnici u Pljevljima upravo zbog ekološke katastrofe koja se desila. Mi smo već danas morali da imamo najmanje pet ministara u Pljevljima koji zajedno sa donosiocima odluka u Elektroprivredi treba da vide kako da saniraju štetu. Nažalost, nemamo ni jednog člana Vlade u Pljevljima”, rekao je ministar u Pljevljima. kako je saopšteno iz Ureda za odnose s javnošću. Predsjednik.
Takođe, Milatović je danas u Skupštini obrazložio predloge za izbor člana Fiskalnog saveta i Zaštitnika ljudskih prava i sloboda.
“Fiskalni savjet nije samo još jedno savjetodavno tijelo: on je korektivni, sigurnosni mehanizam i jedan od stubova fiskalne stabilnosti”, rekao je Milatović, podsjetivši da je višegodišnje kašnjenje u njegovom formiranju suštinski fiskalni i institucionalni problem.
Govoreći o ekonomskoj slici, Milatović je istakao potrebu strožih fiskalnih pravila i realnih projekcija.
Danas živimo paradoks: privreda raste dva odsto, a inflacija pet odsto, a trebalo bi da bude obrnuto, rekao je Milatović.
On je rekao da Fiskalni savjet mora biti “prva profesionalna linija odbrane od populizma i neodrživih odluka”.
Milatović je predložio Stevana Gajevića za člana Fiskalnog savjeta, nakon transparentne i stručne procedure, ističući njegov dugogodišnji rad u finansijskom sektoru i forenzičku praksu kao garanciju profesionalne nezavisnosti i integriteta.
Istovremeno je predložio Skupštini da imenuje mr. kao zaštitnik ljudskih prava i sloboda. Siniša Bjeković, podsjećajući na povjerenje javnosti i kontinuitet rezultata rada institucije Zaštitnika u proteklom mandatu.
“Izbor zaštitnika nije formalnost, već odluka o snazi institucije, koja treba da bude prvo obraćanje građaninu kada osjeti nepravdu”, zaključio je Milatović.
