U senci hitova: Justin Meldal-Johnsen

Godina je dve hiljade i dvanaesta, leto je, svetla velegrada polako ustupaju mesto prvim naznakama nedeljnog sunca, a ti još nisi u krevetu. Svežina zore nakon nezaboravne noći ne uspeva da otme toplinu koju iznova i iznova obnavljaš vrteći „Midnight City“ već sat vremena sa slušalica. Više nije ni bitno što do prvog busa ima još isto toliko, M83 vozi nekim jedinstvenim frekvencijama. Dvanaest godina kasnije, petak je, u ko zna kojem prepodnevnom autobusu putuješ do posla. Još samo malo i tu je vikend. Notifikacija na telefonu kaže da je danas izašao novi album St. Vincent. Četvrta pesma baš ima dobar ritam. Na bubnjevima je Grohl, to je sve okej. Ko li ovo ljušti bas? Hm. Kolega na poslu ti šalje link mnogo dobre Beckove pesme. Fretless bas jednostavno šuri na numer „Debra“, šta je ovo? Ko je ovo? To je najveći fantom iza alternativnih legendi, gospodin Justin Meldal-Johnsen.

Iako će zli jezici (dobro, i urednik) reći „Opet basista… ovaj je pristrasan!“, najbolji instrument na svetu je samo deo velikosložene slagalice zvane Justin Meldal-Johnsen (u daljem tekstu JMJ). Ovaj multi-instrumentalista iz Los Anđelesa muzičkom scenom hara već skoro trideset i pet godina. Već sa sedamnaest upoznao je Becka Hansena, sa kojim je tada započeo višedecenijsko prijateljstvo, tokom kojeg je slučajno bio i član benda svog legendarnog prijatelja. No, muzički počeci JMJ-a zapravo nisu na Beckovim snimcima, nisu u dragom mu post-punku, već u indie rok bendu This Great Religion. Bend kratkog veka i još kraćeg dometa bio je prag ka većim angažmanima, pa je sredinom devedesetih, radio i sa hip hop duom Circle Of Power. Sa svojim drugarom, kompozitorom i dirigentom Davidom Campbellom, radio je na „Louder Than Hell“ benda Manowar, ali se gotovo odmah vratio alternativnim vodama. Pojavljivanje na Dakota verziji pesme „Hey Jupiter“ kod Tori Amos biće odličan start za još jednu dugogodišnju saradnju. Kraj devedesetih mahom provodi kod Becka u studiju i na bini, a nije ni izostajao ni sa izdanja kod Amos.

U raznim kapacitetima se ime Justina Meldala-Johnsena pojavljivalo i kod francuskih legendi AIR i englesko-bugarskih miljenica Ladytron („Light & Magic“, 2002), ali i kod Macy Gray, što je samo svedočanstvo njegovom o neverovatnom muzičkom dijapazonu. Ovo grananje je verovatno bilo i razlog za popularnost u muzičkim krugovima te je Justin vrlo brzo zasvirao i kod svima omiljene Nelly Furtado, na albumu „Folklore“, ali i onom daleko poznatijem „Loose“ iz 2006. godine. Da ne zglajzne potpuno u pop vode pobrinuli su se i Garbage, kojima je ovaj svirao na megahitovima poput „Why do you love me?“ i „Sex is not the enemy“. Spletom poznanstava je čak uspeo i da svira kontrabas sa omiljenim bendom alternativaca iz ovog perioda – The Mars Voltom, ni manje ni više nego na „Televators“ na čuvenom remek delu, albumu „De-Loused in The Comatorium“.

U samo nekoliko godina početkom dvehiljaditih, JMJ je uspeo da svira sa The Mars Voltom, Garbageom, Nelly Furtado, Macy Gray, P!nk, sve vreme ostajući veran Becku i Tori Amos. Krajem prve decenije ovog veka na kratko je postao i član Nine Inch Nailsa, sa kojima je izdao „Live from Rehearsals“ za besplatni album „The Slip“ iz 2008. godine. Pored ovog izdanja, JMJ se priključio i prestižnoj listi članova živog benda NIN-a, i to kao jedan od onih kojima je vazda kontrolišući Reznor dao malo oduška. U zajednici fanova ovog industrial kolektiva i dalje se čuje žal za gruvovima koje je ovaj čovek donosio na binu. „God Given“ sa albuma „Year Zero“ nikada neće zvučati tako dobro kao kada je na basu gospodin Meldal-Johnsen.

Naredne godine provodi svirajući za sve redom, od Kid Rocka do Jasona Mraza, pa i ne čudi da su ga u jednom momentu zgrabili francuski M83. Čuveni francuski favoriti i dan danas nisu snimili album jači od „Hurry up, we’re dreaming“, a pomenuta „Midnight City“ je generaciji Milenijalaca urezana u obe komore srca i dan danas. Iako je sa francuskim dream pop bendom sarađivao na skoro svakom narednom izdanju, visine iz 2011. godine nikada nisu ponovo postignute. Nakon toga je čak radio i na Drakeovom albumu iz 2013. godine, „Nothing Was The Same“. Iste godine je započeo lepu saradnju sa legendarnim Paramoreom, na njihovom istoimenom četvrtom albumu. Saradnja je potrajala barem još jedan album, pa se bas i klavijature Justina Meldal-Johnsena čuju i na petom albumu benda, „After Laugher“.

Saradnju sa Beckom zvanično je prekinuo 2016. godine sa, po svemu sudeći, prijateljskim emocijama. Poslednji Beckov album na kojem čujemo Justina je izvanredni „Morning Phase“ iz 2014. godine. Iako je percepcija Becka Hansena takva da svi uglavnom mislimo da je on jedini faktor zadužen za taj nonšalantni zvuk i lagane melodije, činjenica je da je Meldal-Johnsen ostavio svoj duboki trag u muzici ovog kalifornijskog kantautora. Pre svega, na pomenutoj pesmi „Debra“ sa „Midnight Vultures“ i na jednom od najboljih albuma u novijoj istoriji pop muzike – „Sea Change“.„Sea Change“ kritika naziva Beckovim ekvivalentom Dilanovom „Blood on The Tracks“ (pre svega jer je odgovor na razvod kroz koji je tada prolazio), dok je „Debra“ često smatrana najboljom pesmom Becka Hansena. Da li bi to bila bez neverovatno seksi fretless bas linije? Ne bismo rekli. Uostalom, ne bi je Edgar Wright za badava stavio u film „Baby Driver“, pobogu!

Od novijih izdanja, Meldal-Johnsena možete čuti na poslednjem albumu sastava Deafheaven, ali i kod Annie Clarke a.k.a St. Vincent. Ova neverovatna sposobnost da se umeša u svaki žanr verovatno je došla od gomile uticaja od britanskog post-panka do novog talasa i od prvih saradnji sa različitim umetnicima. Jedan je od mlađih ljudi koji su zaradili signature model instrumenta, pa je Fender u međuvremenu izbacio JMJ Mustang Bass. Budući da je paralelno sa sviranjem i producent, postarao se da bas „seče“ kroz miks kako treba, što je uostalom i karakteristika njegovog zvuka već više od trideset godina.

Nema sumnje da ćemo se i u narednim godinama naslušati albuma na kojima je Justin ili svirao bas, ili pisao muziku, ili aranžirao orkestar ili makar producirao. Od svih dosadašnjih deset muzičara obrađenih u ovoj kolumni, Meldal-Johnsen ima najraznovrsniji repertoar (ako ne računamo bubnjare). U kom će smeru život i muzika odneti JMJ-a, ostaje nam da vidimo, a šanse da će biti na nekom albumu koji će steći kultni status su poveće.