The Rolling Stones blues – pesme koje su inicirale kotrljanje kamenja kraj reke Temze ( I deo)

Muzika se oduvek koristila kao način izražavanja najdubljih i najsuptilnijih čovekovih osećanja i pričanja priča, ali nijedna to nije činila kao blues muzika. Blues je prošao dug put od svojih skromnih početaka; razvio se od služenja isključivo u verske svrhe do jednog od najpriznatijih muzičkih žanrova diljem sveta – ali njegova snaga još uvek snažno odjekuje među slušaocima širom sveta. Ovaj jedinstveni zvuk ne samo da pruža beg za mnoge ljude koji se bore s teškoćama ili gubicima, već služi da ih okupi u solidarnosti uprkos njihovim razlikama – povezujući ih kroz slična iskustva izražena kroz pesmu. Blues je bio i ostao svetionik nade u tami, oda otpornosti i snazi ​​u nevolji…

BLUES je bezvremenski žanr muzike koji već stolećima osvaja publiku. Blues je jezik emocija, način povezivanja s onim što znači biti ČOVEK. Od tužnih stihova do melodija koje diraju dušu, postao je sastavni deo našeg zajedničkog ljudskog iskustva. Svi se možemo povezati s emocijama izraženim u ovom klasičnom stilu muzike – to je oblik povezanosti koji nas spaja i daje nam osećaj pripadnosti. Rani koreni bluesa mogu se pratiti do robovskih i spiritualnih pesama koje su donesene iz Afrike, kao i radnih pesama koje su pevali afroamerički radnici na jugu. Ove duhovne himne služile su dvostrukoj svrsi: pružale su utehu onima koji su podnosili poteškoće dok su takođe pružale utehu u trenucima radosti. Rani uticaji na razvoj blues muzike uključuju ragtime, country i western te gospel muziku.

Pojam blues može značiti melanholiju ili tugu, ali ne u tolikoj meri poslednjih godina kao na početku. Poreklo izraza najverovatnije je izvedeno iz misticizma koji uključuje plavi indigo, koji su koristile mnoge zapadnoafričke kulture u ceremonijama smrti i žalosti gde je odeća ožalošćenih bila obojena u plavo kako bi se ukazalo na nesreću i patnju. Dok se blues tekstovi često bave ličnim nevoljama, sama muzika nadilazi samosažaljenje. Blues takođe govori o prevladavanju loše sreće, kazivanju onoga što osećaš, oslobađanju od frustracija i jednostavnoj zabavi. Najbolji blues je katarzičan i izrazito emotivan na vrlo ličnom nivou. Blues ide od neobuzdane radosti do duboke tuge. Nijedan drugi oblik muzike ne prenosi iskrenije lične emocije.

Od sredine do kasnih 1800-ih, duboki jug (Deep South) bio je dom stotinama uspešnih bluesmena koji su pomogli u oblikovanju muzike. Nažalost, veliki deo te izvorne muzike pratio je te sudionike do njihovih grobova. Ali ostavština ovih najranijih blues pionira još uvek se može čuti na snimcima iz 1920-ih i 30-ih iz Mississippija, Louisiane, Texasa, Georgije i drugih južnih država. Ova muzika nije daleko od poljskih dernjava i radnih pesama robova i sudionika ranog bluesa. Mnogi od najranijih blues muzičara uključili su blues u širi repertoar koji je podrazumevao tradicionalne narodne pesme, vodviljsku muziku i minstrelske melodije. Prvobitni blues je izrastao u delti Mississippija uzvodno od New Orleansa, rodnog mesta jazza. Blues i jazz oduvek su uticali jedan na drugoga, a i danas su međusobno povezani na bezbroj načina. Za razliku od jazza, blues se nije značajno proširio s juga na srednji zapad sve do 1930-ih i 1940-ih. Nakon što je Delta blues stigao uz Mississippija do urbanih područja, muzika je evoluirala u naelektrisani Chicago blues, druge regionalne blues stilove i razne jazz-blues hibride. Desetak godina kasnije blues je iznedrio rhythm ’n’ blues i rock ’n’ roll.

Uticaj blues muzike na rock and roll

Blues muzika jedna je od najuticajnijih karakteristika koje su iznedrile rock and roll. Počevši u regiji delte Mississippija s pesmama o afričkom robovskom radu i proširivši se na područja Chicaga i Dallasa, blues je nastavio inspirisati rock legende kao što su: Beatlesi, Rolling Stonesi i Jimi Hendrix.

Rani rock and roll sledio je sličan ritam kao i blues muzika. Kako je napredovao, rock and roll bi završio integracijom intenzivnijih ritmičkih elemenata s naglašenim backbeatom, ali temelj je bio isti. Svrha iza muzike koju proizvode blues i rock and roll osmišljena je iz iste perspektive. Cilj oba ova žanra muzike je stvoriti zvuk sa sirovim emocijama. Stil muzike vođen emocijama bluesa nadahnuo je isti obrazac da sledi rock and roll. Mnogi poznati rock and roll bendovi bili su pod uticajem sličnih popularnih blues umetnika kao što su: Chuck Berry, Muddy Waters i Little Richard. Blues je, zajedno s umetnicima koji su ga producirali, bio značajna inspiracija za Beatlese. Beatlesi su jako poštovali Chucka Berryja i ono što je učinio za muziku. Lennon je jednom rekao: Kad biste rock and rollu pokušali dati drugo ime, mogli biste ga nazvati Chuck Berry. Beatlesi su smatrali Berryja važnim delom za stvaranje rock and rolla. Chuck Berry je takođe uticao na Beatlese lirskim sadržajem u svojim pesmama. Beatlesi su izveli i snimili više obrada Berryjevih pesama kao što su: Sweet Little Sixteen, Carol, I Got to Find My Baby, Too Much Monkey Business, Johnny B Goode… Lako je videti da je blues imao uticaj na rock and roll jer ga je rock and roll bend koji se smatra jednim od najboljih koji je ikada živeo, integrisao u svoju muziku. Ista priča važi i za The Rolling Stonese koji su vlastito izvorište upravo pronašli u bluesu, nazvavši se po pesmi blues legende Muddyja Watersa – The Rolling Stone Blues…

Predistorija priče o počecima Stonesa

Zamenivši 12. jula 1962. bend Aleksisa Kornera u klubu Marquee, the Rolling Stones izbijaju u prvi plan britanske ritam i bluz scene. Nastupima u ričmondskom klubu Crawdaddy, gde uz sirove obrade standarda poput: Around and around, Route 66, Little by little i Smokestack blues dižu atmosferu do usijanja bruseći vlastiti talenat, Stonesi ubrzo stiču zavidan ugled na ostrvskoj ekspanzivnoj sceni.

Slogan njihovog menadžera: The Rolling Stones nisu poput ostalih bendova – oni su način života, samo je dodatno istakao njihov imidž uličnih buntovnika čiji se šarm sastojao od ružnoće, nekontrolisane energije i nekonvecionalnosti. Jonesova impresivna pojava, moćna kombinacija cinizma, talentovanosti i harizmatičnosti, uz impresivan gitarski stil i poznavanje muzike (bio je vrstan multiinstrumentalista), potom Jaggerov originalan scenski nastup, provokativnost, vokal i oporost tekstova, Richardsovi antologijski riffovi i rock and rollerski style (koji je još uvek tu i nakon šest decenija ludila zvanog rock and roll life style), nadograđeni neverovatno hladnokrvnom ali u muzičkom smislu veoma eksplozivnom ritam sekcijom Wyman-Watts, doneli su jedan sasvim nov pristup i način izražavanja, proizvevši vremenom pravu stounsmaniju. Bio je to stari izvorni američki zvuk veterana bluza podignut za oktavu, isprljan koleričnim rifovima, bukom i stilom koji ga je približio milionima novih sledbenika koji su malo šta zajdničkog imali sa tradicijom Delte Mississippija i prvobitnim blues korenima savremene muzike. Na neki način tradicionalni zvuk preživeo je transformaciju u vidu dodatnog ubrzanja, komercijalizacije i svih ostalih blagodeti savremene tehnologije – svet je krenuo u nekom drugom pravcu: mnogo manje naivnom i nevinom.

Autor: Dragan Uzelac