BOJIO SE MAJKE: Šokantni detalji o djetinjstvu nestalog dječaka koje niko nije smio ispričati! – Vijesti

Više od 15 godina meštani sela Majilovac kod Velikog Gradišta nisu dobili epilog o slučaju koji je potresao njihovu zajednicu tog kobnog 22. jula 2010. godine, kada je trinaestogodišnji dečak nestao dok se sa majkom vraćao iz bašte na obodu šume Beljanica. Đorđe Andrejić. Njegova majka Marina Andrejić pronađena je dva dana kasnije, bosa, raščupana i krvava, sa velikom posekotinom na nozi, kako hoda u pravcu manastira Nimnik.

Meštanin sela Majilovac prisjetio se kako je sve to izgledalo prije petnaestak godina, ali i nekih događaja o kojima se nikada nije pričalo u javnosti.

– Došli su muškarac i žena koji su čuvali ovce ili šta već… Vidjeli su je kako hoda čupavu i prljavu i vezali su je za kuću. Nije im ništa rekla u autu. Samo su je podigli, vidjeli i pitali: “Hoćeš li da te odvedemo kući?” Samo im je rekla “da” i odvezli su je kući – ispričala je za Telegraf.rs meštanka, koja se priseća kako je otkriveno da Đorđa Andrejića više nema, ali i kako je mesto izgledalo u danima potrage za nesrećnim dečakom.

Kako je rekla za Telegraf.rs, najčudnije je bilo to što je pri prvom susretu sa drugim ljudima, nakon nestanka njenog sina, nije kukala, tražila je pomoć da ga pronađeveć je ćutala cijelim putem do kuće.

– Bila je veoma čudnai bio je divan i tih dječak. Klinac je… nije bio ometen, ali kao da jeste imao neki strah od nje. Bio je predobar, možda za nijansu iza druge djece, ali nje se toliko bojao. Sećam se, bili smo u školi i on, dete, je stao da priča sa nama, kada je ona naišla… Rekla mu je: “George, govori, govori! Ogovarate, ogovarate! Dosta! Šta ti je rečeno?!„Ali da budem iskren, niko ovde ne veruje u priču da ga je ona ubila, već da je ona nekako umešana u nestanak i da je to zataškano – rekla je ova meštanka.

Prema njenim rečima, mali Đorđe Andrejić je bio veoma blizak sa ujakom, sa kojim se dovoljno opustio da razgovara, ali i da bude dete kakvo je trebalo da bude. Međutim, tragedija godinama nije prošla ni u sopstvenoj ujačevoj porodici, kada je njegovu ćerku Jelenu Šindrić 9. marta 2016. godine u Požarevcu ubio njen bivši partner i policajac Dejan Stojiljković.

– Sve kroz šta je njihova porodica prošla je zaista užasno. Prvo je Đorđe nestao i o tome se ništa ne zna, a onda je Jelena ubijena šest godina kasnije. Valjda ga je ostavila zbog nekog drugog, a on je bukvalno dočekao osmi mart. Kada se parkirala i otvorila vrata, pucao je na nju i ubio je na licu mesta – rekla je ona za Telegraf.rs.

Prisećajući se samog nestanka Đorđa Andrejića, meštanka sela Majilovac je briznula u plač govoreći kako se oseća potraga za dječakom je izgledala jezivokao i zašto meštani sumnjaju da je otac nekako umešan u slučaj.

– Počinjem da plačem kad se sjetim… selo je bilo puno vojnika. Užas! Nije mi jasno da nikada ništa nije otkriveno. Čuo sam kada ga je odvela, gde ga je odvela… prvo je nekoliko ljudi počelo da priča: “Ne znam, videli smo je, ovo – ono”, a onda kada su videli ono ima dosta nečistih stvari, samo su prestale da pričaju. Ljudi su počeli sumnjaju u oca jer je, navodno, kada su ljudi iz sela krenuli da ga traže, sjedio je mrtav hladan i rekao:Aha, aha, traži ga, traži ga, sutra ćeš ga naćiE sad, koliko je to istina… Niko ne zna. “Sve je rekla” ako mi verujete – rekla je vidno potresena meštanka.

Prema njenim riječima, mjesta na kojima su meštani zajedno sa vojskom, policijom i lovcima tragali za tijelom nesretnog dječaka sada su ili neprohodna ili su zauvijek nestala zbog izgradnje brze ceste.

– Nestao je u ovom delu preko puta samog sela, u pravcu manastira Nimnik. Navodno je imala tu njivu, baštu, pa ga je odvela u baštu, pa se navodno motikom posekla… ko bi znao. Kao da je dječak uspio sam da prođe kroz tu gustiš. Tuda sada prolazi i ovaj brzi put. Tamo je neprohodno. To je blato, šuma i općenito nepristupačan teren. Tu se snalaze samo lovci, izgleda da su rođeni u toj šumi – rekla je ona.

Ona je ekipu Telegrafa uputila na najbolji način da se približi mestu gde su Marina i Đorđe prošli pre petnaestak godina, a u pitanju makadamski put do manastira Nimnik, koji godinama nije u funkciji. Taj stari put koji je vodio do manastira i starog groblja, u blizini kojeg se nalazila Andrejićeva bašta, danas je zatvoren za vozila. Tamo meštani ne idu ni traktorima zbog nepristupačnog terena i odrona, sada tuda prolaze samo ovce i koze.

Kuća duhova

Kuća u kojoj je danas živeo Đorđe Andrejić stoji tiha i prazna, kao da je vreme stalo na dan njegovog nestanka. Kapija je zatvorena, zavjese su navučene na prozorima u prizemlju, dok su prozori na spratu na pojedinim mjestima spušteni kako bi se pustio zrak u prazan prostor. Nekada porodična kuća, mesto gde je živelo dvoje male i razigrane dece, 2010. godine postaje samo mesto tuge i bola, sa sećanjima na dečiji smeh.

Dječakov otac Dejan preminuo je ubrzo nakon nestanka, a mediji su tada objavili da je preminuo shrvan tugom i pritiskom koji su pratili porodicu. Nakon što je tokom suđenja preuzeo Centar za socijalni rad, sestra je odrasla, udala se i preselila u drugi grad. U kući je prvo živela njihova majka Marina, koja je zvanično oslobođena optužbi, ali je posle nekoliko godina i ona napustila porodičnu kuću i preselila se sa ćerkom, zauvek napustila selo u kojem je obeležila svoj život.

– Ne verujem da je umro slomljen od bola i tuge za sinom. Dejan je i pre dečakovog nestanka često pio patila mu je i jetra i tih dana se čudno ponašao. Neki kažu da je i on umešan u ceo slučaj – kaže za Telegraf.rs meštanin Majilovca 15 godina nakon nestanka Đorđa Andrejića.

Kuća je ostala iza njih, zatvorena i napuštena, kao simbol svega što se raspalo tog kobnog dana kada je nestao Đorđe Andrejić. Ispred njega se više niko ne zadržava, iako dvorište izgleda kao da je redovno održavano. Trava je uredno pokošena, a kapija vezana žicom da niko ne može ući i narušiti tišinu koja je okružuje.

Prolaze meštani, više je ni ne gledaju. Malo ko zastaje, a još manje želi da priča o onome što se dogodilo prije petnaest godina. O nestanku dječaka u selu danas se gotovo i ne govori, kao da je kolektivna tuga u danima potrage za njegovim tijelom jednostavno isparila iz njihovih duša. Mali Đorđe bi možda i bio zaboravljen da nije bilo podsetnika o njegovom nestanku koje svake godine pišu mediji, jer takav događaj ne treba zaboraviti.

– Ovdje više ne pričamo o tome, samo kad pročitamo podsjetnik u novinama… Ali znate kako to ide, prošlo je mnogo godina i svako ima svoje mišljenje – rekla je za Telegraf.rs jedna meštanka.

Priča o nestanku trinaestogodišnjeg dječaka pominje se samo usput, u glasinama izazvanim nestankom dvogodišnje Danke Ilić ili na godišnjicu njegovog nestankai nakratko je u selu ponovo zavladao nemir koji se nikada nije u potpunosti smirio. Priče, bez dokaza i potvrde, godinama kruže, mijenjaju oblik i prenose se poput legende s koljena na koljeno među onima kojima je istina i dalje stalo.

Istina, međutim, nikada nije utvrđena. Andrejićeva kuća danas je nemi svedok te neizvesnosti, zaključana i zaboravljena, kao i odgovori na pitanje šta se zaista dogodilo sa trinaestogodišnjim dečakom tog dana.

Sudbonosni dan

Trinaest godina Đorđe Andrejić je nestao 22. jula 2010. godine u selu Majilovac kod Velikog Gradišta, kada je sa majkom Marinom otišao iz porodične kuće u baštu. koja se nalazila oko kilometar i po od kuće, između sela Majilovac i Kurjača, uz rub beljaničkog šumskog pojasa. Pre nego što su otišli, Marina i Đorđe su njegovom ocu Dejanu ostavili poruku da idu u baštu i da će se vratiti kasnije tog dana.

Prema Marininoj verziji događaja, tog dana su se, vraćajući se iz bašte, izgubili u šumi. Kako je navela, povređena je, pa je Đorđe išao ispred nje da pronađe put. Đorđe je tada, prema njenom svedočenju, povikao „Mama, vidim put“, a ubrzo se začuo vrisak, a Đorđe Andrejić je netragom nestao.

Dva dana kasnije, 24. jula, Marina se pojavila na zemljanom putu kod sela Kurjače kod manastira Nimnik. Pronašli su je muž i žena koji su tuda prolazili automobilom, a prema njihovoj priči, Marina je bila bosa, izgrebana i blatnjava sa većom posjekotinom na nozi. Ponudili su joj prevoz i odvezli je do kuće gde je, kako je navedeno, Dejanu rekla da je Đorđe nestao.

Odmah je obaviještena policija i pokrenuta je potraga, a kako je posljednji put viđen sa majkom, ona je postala glavni osumnjičeni za njegov nestanak. Potraga je trajala mesecima, a učestvovali su pripadnici vojske, policije, žandarmerije, lovci, meštani i tragači. Danima se pretraživala šuma, bunari, livade i teško pristupačna mesta, ali Đorđu nije bilo ni traga.

U ovoj tranziciji, Marina, kao glavnoosumnjičena u policiji i tokom istrage, daje nekoliko različitih izjava. Isprva je ispričala kako su se izgubili i da je dijete nestalo u šumi, ali je kasnije promijenila priču i rekla da je sina udarila motikom i da je izgubio svijest, ali da se onda probudio. Na kraju, prema pisanju medija, pod pritiskom policije, priznala da je Đorđa ubila udarcem motikomi da je pokrila njegovo tijelo lišćem i granjem u šumi. Marina je potom odvela policiju na mesto gde se sumnja da se dogodilo ubistvo, ali uprkos masovnoj pretresi i terenskoj pretresi, Đorđevo telo nikada nije pronađeno u celosti. Prilikom pretraživanja terena, lovci su lobanju pronašli 40 metara od mjesta gdje je Marina odvela policija i obavijestio policiju, koja je morala mačetama očistiti put kako bi se približila samoj lokaciji, a DNK analizom je utvrđeno da pripada nestalom dječaku. Nažalost, ostatak skeleta nije pronađen ni 15 godina kasnije.

Marina Andrejić, optužena da je počinila krivično djelo teško ubistvo, prvostepeni je sudija osuđen je 15. marta 2011. godine u Višem sudu u Požarevcu na 20 godina zatvora. Apelacioni sud je tu presudu vratio na ponovno suđenje, ali je presuda opet ista. Marina Andrejić je tada u pritvoru provela ukupno 703 dana, nakon čega je Apelacioni sud je ukinuo presudu i oslobodio ga optužbe zbog nedostatka dokaza koji je povezuju sa krivičnim djelom.

Nakon oslobađajuće presude Marini Andrejić tužio državu zbog nezakonitog pritvora dobila je spor, a država joj je isplatila 2 miliona odštete. Potom je uložila i tužbu Evropskom sudu u Strazburu, ali slučaj još nije okončan.

Petnaest godina nakon nestanka Đorđa Andrejevića, ona je medijima objavila da već godinama trpi torturu ljudi koji sumnjaju da ona nema nikakve veze sa nestankom djeteta i da još uvijek traga za istinom.

(Telegraf.rs)