Urinarna inkontinencija (UI) pogađa između 30 i 70 odsto žena, a rizik raste sa godinama. Iako je rizik od operacije zbog UI (14%) značajno veći nego rizik od raka dojke ili pluća, ovom stanju se ne pridaje dovoljno pažnje. UI je skup problem, povećava rizik od padova, pogoršava opšte zdravlje i vodi gubitku socijalne nezavisnosti.
Kod mlađih žena, stresna UI je povezana sa trenutnom trudnoćom, multiparitetom (višerotke) i gojaznošću. Kod starijih žena, hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je odgovrna za stresnu i mešovitu UI, a kardiovaskularna stanja za urgentnu i mešovitu UI. Umereno teški ili teški simptomi depresije povezani su sa urgentnom UI kod žena svih uzrasta.
Specifični profili rizika, s obzirom na uzrast, naglašavaju važnost prilagođenog skrininga i lečenja UI. Rešavanje pitanja funkcionalnog i mentalnog zdravlja, kao i obezbeđivanje pravičnog pristupa urološkoj nezi, treba da bude krtični prioriteti u svim zemljama sveta.
U tekstu koji sledi upoznajemo vas sa urinarnom inkontinencijom (UI), problemom sa kojim se sve češće susreću žene svih uzrasta, a posebno starije. Takođe, objašnjeni su podtipovi UI, kao i različiti faktori koji dovode do UI kod muškaraca i žena. Akcenat je posebno stavljen na prevenciju nastanka UI i mogućnosti lečenja.
UI – osnovne činjenice
Prema Međunarodnom društvu za kontinenciju (engl. International Continence Society) i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), urinarna inkontinencija (UI) se definiše kao žalba na bilo kakvo nevoljno oticanje urina. Širom sveta, UI je uobičajeno stanje koje pogađa milione ljudi, ali je daleko učestalija među ženama. UI dovodi do ogromnih štetnih posledica – fizičkih, socijalnih i psiholoških – koje narušavavaju kvalitet života. Pored toga, UI doprinosi značajnom finansijskom opterećenju, sa direktnim troškovima koji premašuju 12 milijardi dolara godišnje samo kod žena u Sjedinjenim Američkim Državama, što nadmašuje troškove lečenja raka dojke (8,9 milijardi dolara), najčešćeg maligniteta kod žena. Štaviše, kako društvo stari i teži boljem kvalitetu života, očekuje se da će ovi troškovi rasti u narednim decenijama.
Nekoliko studija je pokazalo da približno jedna trećina žena starijih od 40 godina pati od UI. Prevalencija UI širom sveta varira u širokom rasponu od 5% do 70%, što je posledica različitih definicija UI, dizajna studija, korišćenih upitnika za procenu, stopa odgovora i ispitivanih populacija. Analizom javno dostupnih podataka Nacionalnog istraživanja o zdravlju i ishrani (NHANES) u SAD, za period 2021–2023, gde su bile uključene žene starosti 20 i više godina, a koje su popunile stavke o UI (n = 2834), uočeno je da je sirova prevalencija UI 63 odsto, što predstavlja približno 79,6 miliona žena u SAD. Prevalencija prilagođena uzrastu bila je 47,6 odsto. Više od 40 odsto žena sa svakim podtipom urinarne inkontinencije prijavilo je „umerene” do „veoma teške” simptome UI. Funkcionalna zavisnost (nemogućnost obavljanja osnovnih svakodnevnih aktivnosti) bila je dosledan prediktor svih podtipova UI u svim starosnim grupama.
Kod mlađih žena, stresna UI bila je povezana sa trudnoćom, multiparitetom (višerotke) i gojaznošću. Kod starijih žena, hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) bila je povezana sa stresnom i mešovitom UI, a kardiovaskularna stanja sa urgentnom i mešovitom UI. Umereno teški ili teški simptomi depresije bili su povezani sa urgentnom UI kod svih uzrasta. HbA1c je bio povezan sa stresnom i mešovitom UI samo kod starijih žena.
Očekuje se dalji porast prevalencije UI zbog starenja populacije, sve veće svesti o tome da UI nije sastavni deo normalnog starenja i da se može lečiti, kao i zbog relativno visoke učestalosti faktora povezanih sa UI, kao što su gojaznost i pušenje. Dakle, svaka sedma žena može očekivati da će biti podvrgnuta operaciji zbog UI do 80. godine života.
Iako je starenje povezano sa urinarnom inkontinencijom, ovo stanje može pogoditi i mlade žene. Štaviše, žene se često stide da potraže pomoć i nemaju dovoljno znanja o tome kako da upravljaju svojom UI. Dok samo polovina žena sa UI prijavi svoje stanje lekaru, 30 odsto izjavljuje da se oseća neprijatno da otkrije postojanje ovog problema.
Danas se preporučuje uvođenje automatizovanog skrininga za UI uvođenjem pitanja o UI tokom rutinskih godišnjih poseta primarnoj zdravstvenoj zaštiti za odrasle žene. Ovo je najefikasniji savremeni model za masovnu identifikaciju pacijenata sa UI u primarnoj praksi, koji može da utvrdi postojanje UI i omogućava predlaganje mera lečenja u cilju unapređenja kvaliteta života.
Shutterstock.com
UI – glavni podtipovi
Glavni podtipovi urinarne inkontinencije (UI) su:
1. Stresna urinarna inkontinencija
Ovo je najčešći tip kod žena. Nastaje kada napor ili fizička aktivnost povećaju pritisak u stomaku (intraabdominalni pritisak), što savladava mehanizam zatvaranja mokraćne bešike. Tada dolazi do nevoljnog oticanja urina prilikom kašljanja, kijanja, smejanja, trčanja ili podizanja tereta. Najčešće je posledica slabljenja mišića karličnog dna ili hipermobilnosti uretre (često nakon porođaja ili u menopauzi).
2. Urgentna urinarna inkontinencija
Često se naziva i „nestabilna bešika” ili se javlja u okviru sindroma hiperaktivne bešike. Karakteriše je iznenadna, snažna potreba za mokrenjem koju je teško odložiti. Pacijentkinja oseti iznenadan nagon i ne uspeva da stigne do toaleta na vreme. Često je praćena učestalim mokrenjem tokom dana i noći (nokturija). Nastaje usled neadekvatne kontrakcije mišića detruzora bešike (mišić koji istiskuje urin), često zbog neuroloških faktora ili iritacije.
3. Mešovita urinarna inkontinencija
Kao što samo ime kaže, ovaj tip predstavlja kombinaciju simptoma stresne i urgentne inkontinencije. Pacijentkinja ima i epizode oticanja urina pri naporu (kijanje, fizički trud) i epizode neizdrživog nagona za mokrenjem. Lečenje je složenije jer zahteva adresiranje oba mehanizma, pri čemu se obično prvo tretira onaj simptom koji je za pacijentkinju primaran i više remeti kvalitet života.
UI – faktori rizika
Faktori rizika za UI su brojni i često isprepletani. Oni se mogu podeliti na one na koje se ne može uticati (biološki) i na one koji su povezani sa stilom života ili pridruženim bolestima (komorbiditetima).
Žene su značajno podložnije UI zbog specifične anatomije i reproduktivnih događaja, kao što su trudnoća i porođaj. Pritisak ploda i vaginalni porođaj mogu oslabiti mišiće karličnog dna i oštetiti nerve koji kontrolišu bešiku. Veći rizik imaju žene u toku menopauze – tada dolazi do pada nivoa estrogena što dovodi do istanjenja sluzokože uretre i bešike (atrofija), a to vodi smanjivanju njihove sposobnosti da efikasno zadržavaju urin. Iako UI nije normalan deo starenja, veći rizik od UI je povezan sa procesom starenja usled smanjenja kapaciteta bešike, slabljenja tonusa mišića sfinktera i povećanja učestalosti nevoljnih kontrakcija bešike. Žene čije majke imaju UI imaju veći rizik da je i same razviju. Histerektomija (operativno uklanjanje materice) može ponekad oštetiti potporne strukture ili nerve bešike i voditi urinarnoj inkontinenciji.
Za razliku od navedenih nepromenjivih faktora, u faktore životnog stila (modifikujuće faktore) spadaju: gojaznost, pušenje, neadekvatna ishrana, konzumiranje kafe i alkohola. Gojaznost (indeks telesne mase > 30) vrši konstantan pritisak na bešiku i mišiće karličnog dna, što je jedan od najjačih faktora rizika za stresnu UI. Pušenje izaziva hronični kašalj koji dodatno opterećuje mišiće karličnog dna i iritira bešiku. Prekomerni unos kofeina, alkohola i začinjene hrane može iritirati bešiku (obično je povezano sa urgentnom UI).
Mnoge bolesti (komorbiditeti) indirektno doprinose razvoju UI: dijabetes melitus (može oštetiti nerve – neuropatija i izazvati povećano stvaranje urina), HOBP, neurološke bolesti (npr. multipla skleroza, Parkinsonova bolest ili stanja nakon moždanog udara remete nervne signale između mozga i bešike), hronična opstipacija (naprezanje prilikom pražnjenja creva dugoročno slabi mišiće karličnog dna) itd.
UI – ređa pojava kod muškaraca
Specifičnost UI kod muškaraca leži u činjenici da je ona najčešće sekundarna pojava, odnosno posledica nekog oboljenja ili hirurške intervencije, dok je kod žena često primarni problem mišićno-fascijalne potpore. Kod muškaraca se anatomski mehanizam kontinencije oslanja na dužu uretru i snažniji unutrašnji sfinkter, pa se UI ređe javlja spontano nego kod žena.
Za razliku od žena, kod kojih dominira stresna UI, kod muškaraca je najčešća urgentna UI, često povezana sa uvećanom prostatom. Takođe, kod muškaraca može da dođe do prelivne inkontinencije (engl. overflow) koja je rezultat opstrukcije (mokraćna bešika se nikada potpuno ne isprazni, postaje prepunjena, pa se urin „preliva” u malim količinama); UI može da se javi posle prostatektomije (posle operativnog lečenja raka prostate) ili kao postmikturiciono kapanje (specifičan fenomen gde se mala količina urina oslobađa odmah nakon što je muškarac završio mokrenje i napustio toalet).
Faktori rizika se značajno razlikuju od onih kod žena, jer su usko vezani za prostatu i specifična oboljenja i hirurške intervencije (benigna hiperplazija prostate, rak prostate, radikalna prostatektomija, neurološki poremećaji, poput Parkinsonove bolesti ili moždanog udara, dijabetes). Rizik od UI kod muškaraca takođe raste eksponencijalno sa godinama, ali je skoro isključivo posledica hirurške traume (nakon prostatektomije), gde dolazi do fizičkog oštećenja ili slabosti sfinktera. Ređe je kod muškaraca rizik gojaznost, ali veliki doprinos nastanku UI ima opstipacija. Zbog blizine rektuma i prostate, otežano pražnjenje creva može pogoršati simptome donjeg urinarnog trakta.
UI – uticaj na intimne odnose
Osnovno ljudsko dostojanstvo je usko povezano sa kontrolom telesnih funkcija. Nemogućnost kontrole bešike vodi ka osećaju bespomoćnosti i sramote. Pacijentkinje se često osećaju „prljavo” ili neprivlačno. Strah od neprijatnih mirisa dovodi do opsesivne higijene i izbegavanja bliskosti. Konstantan strah od toga „kada će se desiti” drži nervni sistem u stanju stalnog stresa, što iscrpljuje mentalne resurse i smanjuje životnu radost.
Seksualna disfunkcija je direktno povezana sa UI kod oba pola, ali se manifestuje na specifične načine. Strah od oticanja urina tokom samog polnog akta (prilikom penetracije ili orgazma) je najčešći razlog za potpuno izbegavanje intimnosti. Zbog straha i stida, seksualna želja se potiskuje. Fokus se pomera sa uživanja na „bezbednost”, što onemogućava postizanje orgazma. Pacijenti često izbegavaju čak i zagrljaje ili maženje, plašeći se da će bliskost dovesti do situacije u kojoj će se otkriti njihovo stanje ili upotreba uložaka/pelena. Partneri se često osećaju zbunjeno ili odbačeno, ne razumevajući da povlačenje nije znak nedostatka ljubavi, već dubokog srama.
UI – prevencija
Prevencija UI nije samo pitanje medicinskih vežbi, već sveobuhvatan pristup stilu života koji ima za cilj očuvanje integriteta karličnog dna i funkcije mokraćne bešike.
Neophodno je raditi na jačanju mišića karličnog dna (Kegelove vežbe). Ove vežbe su posebno važne za žene tokom i nakon trudnoće, ali i za muškarce pre operacije prostate. Cilj ovih vežbi je da se povećaju tonus i snaga mišića koji podupiru bešiku i uretru. Pravilno izvođenje ovih vežbi je suština prevencije. Identifikacija mišića je najvažnija, a ostvaruje se vašim pokušajem da zaustavite mlaz urina ili gasove/vetrove. Radite stezanje u trajanju od 3 do 5 sekundi, pa isto toliko opuštanje. Preporučuje se izvođenje najmanje tri seta dnevno po 10–15 ponavljanja.
Potom, neophodno je redukovati telesnu težinu. Čak i skroman gubitak težine (5–10%) može značajno smanjiti učestalost epizoda UI.
Neophodno je izbegavati kofein (kafa, čaj), alkohol, gazirana pića i veštačke zaslađivače koji deluju kao diuretici i iritansi koji podstiču urgentnu UI.
Česta greška je u smanjenju unosa vode. To vodi ka koncentrovanom urinu koji dodatno iritira sluzokožu bešike. Potrebno je piti optimalne količine vode, ali raspoređeno tokom dana.
Neophodno je sprečiti pojavu hronične opstipacije (zatvora), jer naprezanje pri defekaciji direktno oštećuje nerve i mišiće karličnog dna.
Treba izbegavati mokrenje za svaki slučaj. Ako osoba ide u toalet iako nema nagon, navikava bešiku da šalje signale za pražnjenje i kada je skoro prazna, što smanjuje njen kapacitet. Potpuno opuštanje mišića karličnog dna tokom mokrenja omogućava kompletno pražnjenje bešike, čime se sprečavaju infekcije i prelivna inkontinencija.
Takođe, preporučuje se prestanak pušenja, jer nikotin iritira mišić bešike izazivajući nagle nagone, a pušački kašalj izaziva nagle skokove pritiska u stomaku koji konstantno „udaraju” o mišiće karličnog dna.
Neophodna je otvorena komunikacija sa partnerom o problemu. Mokrenje neposredno pre odnosa smanjuje pritisak i rizik od incidenta.
Shutterstock.com
UI – skrining
Najnovije istraživanje vezano za UI je objavljeno u januaru 2026. godine u časopisu JAMA. Cilj istraživanja je bio da se ispita da li uvođenje skrininga, u vidu pitanja o UI kod žena koje dolaze na rutinske preglede (u 43 ustanove primarne zaštite u Čikagu), povećava stopu dijagnoza i upućivanja na lečenje. Analizirani su podaci iz elektronskih kartona žena na godišnjim pregledima pre i nakon implementacije ovog skrininga. Žene su tri dana pre pregleda bile podvrgnute skriningu u vidu elektronskog pitanja: Da li imate problem sa nevoljnim oticanjem urina koje vam smeta? Ponuđeni odgovori su omogućavali pacijentkinjama da se onlajn opredele za jedan od sledeća četiri odgovora: Ne; Da, i već se lečim zbog toga; Da, ali trenutno nisam zainteresovana da saznam više; Da, i želela bih da saznam više o mogućnostima lečenja. Pacijentkinjama koje su odgovorile Da, i želela bih da saznam više o mogućnostima lečenja, poslata je poruka putem istog portala sa linkom ka onlajn modulu o UI. Pacijentkinje bez pristupa portalu ili one koje nisu odgovorile putem portala, bile su podvrgnute skriningu tokom same posete lekaru, a nakon skrininga slat im je link za edukativni modul. Edukativni modul pomagao je ženama da identifikuju tip UI (stresna, urgentna ili mešovita) i upoznaju opcije lečenja.
Istraživanjem je obuhvaćeno 72.009 žena starijih od 18 godina (medijana starosti 54 godine). Opterećujuće simptome i želju za informacijama potvrdilo je 9,1 odsto žena (6.578). Pre skrining programa, stopa dijagnoza je bila 4,2 na 100 pregleda, dok je tokom programa porasla na 5,9. Primećen je značajan porast upućivanja na fizikalnu terapiju (sa 0,4 na 1,1 na 100 pregleda). Nije bilo promene u propisivanju lekova, verovatno zbog edukacije o neželjenim dejstvima (npr. rizik od demencije kod antiholinergika). Takođe, interesantno je da je samo 16,5 odsto žena izjavilo da ima UI, što je mnogo manje od prevalencije UI od 30,0 do 70,0 odsto koja se navodi u literaturi. Ispitanice nisu direktno anketirane o stepenu ometajućih simptoma, ali im je u skrining pitanju data opcija da odgovore: Da (imam ometajuću UI), ali ne želim lečenje, što može biti pokazatelj blažih simptoma.
Elektronski edukativni modul modifikovan je za okruženje primarne zaštite. Pacijentkinje koje su popunile modul učile su o različitim tipovima UI kroz jednostavne dijagrame i tekst na razumljivom jeziku, kako bi lakše identifikovale svoj podtip UI (stresna, urgentna ili mešovita UI). Interaktivni deo omogućio je pacijentkinjama da izraze interesovanje za specifične opcije lečenja.
Nakon završetka skrininga, pacijentkinje su upitane da li žele da razgovaraju o određenim temama sa svojim lekarom na predstojećem pregledu. Lekarima primarne zaštite slati su rezultati modula i unapred definisan set naloga za lečenje UI (informativne brošure za pacijente; lekovi za hiperaktivnu bešiku; uput za fizikalnu terapiju karličnog dna; uput specijalisti za napredne metode lečenja).
Rezultati ovog istraživanja sugerišu da je široka implementacija automatizovanog skrininga za UI i edukativnog programa u primarnoj zdravstvenoj zaštiti izvodljiva opcija za podizanje svesti i promovisanje lečenja UI kod žena u primarnoj praksi, a sve u cilju unapređenja kvaliteta života žena. Ovo je prva implementacija automatizovanog programa skrininga i edukacije za UI kod žena u okruženju primarne zaštite.
Proaktivnije praćenje žena koje su potvrdile simptome UI proučavano je u Holandiji pre više od 10 godina. Žene su, kod lekara opšte prakse, u interventnoj grupi, bile podstaknute da posete multidisciplinarni tim stručnjaka za zdravlje karlice, dok su one u kontrolnoj grupi primale standardnu negu. Studija je otkrila da su žene kojima se pristupilo proaktivnije imale značajnije poboljšanje težine simptoma UI u poređenju sa onima koje su primale standardnu negu i da je takav pristup verovatno isplativ.
Specijalna stolica u ordinaciji za neuromuskulatorno jačanje – Shutterstock.com
UI – lečenje
U standardno lečenje spadaju:
trening mokraćne bešike i jačanje mišića karličnog dna;
primena farmakoterapije (antiholinergici i beta 3-agonisti – za urgentnu UI/hiperaktivnu bešiku);
lokalni estrogeni za žene u postmenopauzi;
neuromodulacija – primena električnih impulsa za regulaciju nerava koji kontrolišu bešiku (npr. sakralna neuromodulacija, slično „pejsmejkeru za bešiku”).
Hirurško lečenje UI primenjuje se kada konzervativne metode (vežbe, lekovi, bihevioralna terapija) ne daju rezultate. Izbor tehnike zavisi prvenstveno od tipa inkontinencije, pola pacijenta i prisustva pridruženih anatomskih problema (poput prolapsa organa).
Robotika u hirurškom lečenju UI (najčešće sistem Da Vinci) donela je revoluciju u preciznosti, naročito kod kompleksnih slučajeva gde standardna laparoskopija nije dovoljna.
UI – kvalitet života
Kvalitet života (engl. Quality of Life – QoL) kod žena sa UI je tema koja poslednjih godina dominira u uroginekološkim istraživanjima. UI retko ugrožava život, ali ga temeljno razara, pa je od posebnog značaja za izučavanje. U naučnim radovima, kvalitet života se meri kroz standardizovane upitnike (opšteg SF-36, EQ-5D ili specifičnog ICIQ-UI), a uticaj se posmatra kroz četiri ključna domena:
• fizička ograničenja i svakodnevne aktivnosti (žene sa UI često modifikuju svoje ponašanje kako bi izbegle „incidente”; planiraju kretanje isključivo na osnovu dostupnosti javnih toaleta; izbegavaju podizanja tereta, trčanje ili čak duže šetnje; imaju poremećaj sna usled nokturije – učestalog noćnog mokrenja, što vodi hroničnom umoru i smanjenoj koncentraciji tokom dana);
• psihološki profil i mentalno zdravlje (stid i gubitak dostojanstva – osećaj da telo više nije pod kontrolom; anksioznost i depresija; gubitak samopouzdanja);
• socijalna izolacija;
• seksualno zdravlje i intimnost.
Prema SF-36 upitniku, kvalitet života ima najveći pad u domenima socijalnog funkcionisanja, vitalnosti i mentalnog zdravlja. Na osnovu EQ-5D upitnika pacijentkinje sa UI ukazuju na probleme u kategoriji uobičajene aktivnosti i anksioznost/depresija.
Studije su pokazale da ne utiču svi tipovi UI podjednako na kvalitet života. Većina istraživanja potvrđuje da urgentna UI izaziva veći pad kvaliteta života nego stresna UI. Razlog je nepredvidivost, jer kod stresne UI pacijentkinja zna da će urin iscuriti ako potrči, dok kod urgentne nagon dolazi bez upozorenja, što stvara konstantan strah.
Iako je UI češća kod starijih, istraživanja sugerišu da mlađe žene teže podnose simptome. Kod mlađih žena (30–50 godina), UI više narušava kvalitet života jer su one socijalno, profesionalno i seksualno aktivnije. Za njih je UI u suprotnosti sa njihovom slikom o sebi kao o „zdravim i funkcionalnim osobama”.
Interesantan nalaz mnogih studija je da postoji ogroman jaz između objektivne težine stanja i subjektivnog osećaja. Mnoge žene čekaju u proseku 6–9 godina pre nego što se obrate lekaru. One često prihvataju UI kao „normalan deo starenja”, iako im kvalitet života drastično opada. Skrining programi (poput onog o kojem smo ranije pričali) dramatično menjaju ovaj ishod jer pacijentkinje postaju svesne da njihov kvalitet života može biti bolji.
Naslovna fotografija-Shutterstock.com
