Naš sagovornik Ognjen Stamenić iz Shapacakoji je prije dvadeset godina, na samom početku svog života, bio dio prave drame. Tada su ga, kako nam kaže, babice u porodilištu slučajno pomešale sa malim Milošem.tako da je proveo oko nedelju dana u svojoj novoj porodici, dok se pukom srećom nije vratio tamo gde mu je mesto.
Sve se to dogodilo, priča nam sada kroz smeh i kao porodičnu anegdotu Ognjen, nekoliko dana nakon njegovog rođenja, 28. avgusta 2006. godine, nakon što su babice u bolnici napravile veliku grešku u ćaskanju, nehajno dajući Ognjena Miloševoj majci i obrnuto. Sreća u nesreći je što je jedan od njih dvojice ubrzo dobio žuticu, pa je analiza krvi pokazala ono što se golim okom nije videlo – Miloš i Ognjen nisu bili tamo gde bi trebalo!
“Iako je od tada prošlo 20 godina, to me je na neki način obeležilo. Tačno je – pet dana sam bila u drugoj porodici, pa sam vraćena pravim, biološkim roditeljima. Uglavnom, rođena sam 28. avgusta carskim rezom, kao i dečak po imenu Miloš, samo što je rođen prirodnim putem. Reč je o dve bebe koje su rođene na isti dan u Šapcu, a ne na isti dan u Šapcu” Jedna pored druge dok su se kupale, ali da su babice ne znam da li su stvarno pričale, šta se tamo desilo… Nekom greškom su promenile kaiševe na kojima su bili naši podaci, ali su narukvice sve vreme bile na nama sa imenima naših majki”, priseća se kroz smeh Ognjen.
Foto: Privatna arhiva
Pošto je Miloš rođen prirodnim putem, njegova majka je odmah puštena iz bolnice, a “nevoljni” Ognjen je otišao sa njom. Međutim, tada je Miloš “srećom” dobio žuticu, koja je pokazala da stvari između beba i majki nisu kako bi trebalo da budu.
“Mama je ostala da leži u bolnici sa Milošem, uopšte ne sumnjajući da to nije njena beba. Naravno, teško da je mogla nešto da posumnja. Bebe su svakako veoma slične u prvim danima. Međutim, kako su lekari ustanovili da dete, odnosno Miloš ima fiziološku žuticu, povišen bilirubin, odveli su ga na najnormalniju krvnu grupu, a onda mi nisu uradili krvnu grupu. sumnjali – ako ne mogu da imaju krvne grupe, onda nešto nije u redu OK”, danas nam Ognjen objašnjava komplikovan početak svoje životne priče i kako je ipak uspeo da pronađe svoje prave biološke roditelje.
Fotografija: Dostavljene fotografije
‘, backScript: ‘https://cdn2.midas-network.com/Scripts/midasWidget-25-1099-11898.js’ } googletag.cmd.push(function(){function e
Lekari su se tada brzo setili šta bi moglo biti i odlučili da vrate u bolnicu dete koje je rođeno istog dana kada i Miloš, a to je bio naš sagovornik – Ognjen.
“Zvali su Miloševu porodicu, porodica se vratila sa mnom, sve analize, DNK, sve je pregledano, ali jednostavno su videli narukvice, što je zapravo bilo najjednostavnije rešenje. Sve je pisalo na narukvici kako je bilo. Moja narukvica je nosila ime moje majke, a ja sam bio sa drugom ženom pet dana. I Miloš je bio u bolnici i to je bilo u bolnici, a ja sam otišla sa imenom Simp, i dalje je bila greška. dvadesetogodišnji Ognjen.
Ovako su, priseća se mladi Ognjen, peripetije koje su uvukle nesavesne babice, pa je danas ovo priča sa srećnim završetkom, koja je mogla da ode u potpuno suprotnom smeru.
Ognjen i Miloš se i danas povremeno čuju i ostali su u kontaktu, a njih dvoje, ali i njihove porodice, pamte ovu situaciju koja je skoro potpuno promenila tok njihovih života kao lepu priču koja je obavezna na svim većim porodičnim okupljanjima.
Fotografija: Dostavljene fotografije
“Prvih nekoliko meseci naša porodica je bila u kontaktu, viđali se. Onda me posle mnogo godina Milošev otac pronašao i poslao mi poruku, jer smo u međuvremenu izgubili kontakt. Poslao mi je fotografije na kojima drži mene i Miloša u krilu kada smo imali 4-5 meseci. Ali tada smo imali različite životne puteve. Nisam ga upoznao od tada, a on je i dalje u Šapcu. studiranje.” u drugom gradu“, priča nam Ognjen.
Pitali smo Ognjena da li su njegovi rođaci ikada “požalili” što Miloš nije ostao kod njih posle nekog svog nestašluka, a Ognjen nam kroz smeh kaže da, bez obzira na sve šale o njemu zbog ove retke situacije, toga nije bilo.
“To je posao. Nisam ih toliko izbacio iz sinhronizacije. I oni i ja smo beskrajno zahvalni Bogu što se ipak sve rešilo i što sam sa porodicom kojoj zaista pripadam”, zaključio je za Telegraf.rs mladi student Ognjen Stamenić.
(Telegraf.rs)
